Индијски орах

Индијски орах, сиров
Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz)
Енергија	553 kcal (2.310 kJ)
Угљени хидрати	30,19 g
Скроб	0,74 g
Шећери лактоза	5,91 g 0,00 g
Прехрамбена влакна	3,3 g
Масти	43,85 g
Засићене	7,783 g
Мононезасићене	23,797 g
Полинезасићене	7.845 g
Протеини	18,22 g
Витамини
Витамин А	0 IU
Тиамин (Б1)	(37%) 0,423 mg
Рибофлавин (Б2)	(5%) 0,058 mg
Ниацин (Б3)	(7%) 1,062 mg
Витамин Б5	(17%) 0,86 mg
Витамин Б6	(32%) 0,417 mg
Фолат (Б9)	(6%) 25 μg
Витамин Б12	(0%) 0 μg
Витамин Ц	(1%) 0,5 mg
Витамин Д	(0%) 0 μg
Витамин Е	(6%) 0,9 mg
Витамин К	(32%) 34,1 μg
Минерали
Калцијум	(4%) 37 mg
Бакар	(110%) 2,2 mg
Гвожђе	(51%) 6,68 mg
Магнезијум	(82%) 292 mg
Манган	(79%) 1,66 mg
Фосфор	(85%) 593 mg
Калијум	(14%) 660 mg
Селен	(28%) 19,9 μg
Натријум	(1%) 12 mg
Цинк	(61%) 5,78 mg
Остали конституенти
Вода	5,20 g
	на УСДА податке
	Јединице; μg = микрограми • mg = милиграми; IU = интернационалне јединице;
	Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле. ; Извор: NDb USDA

Индијски орах
	Зрели индијски орах
Научна класификација
Царство:	Plantae
(нерангирано):	Angiospermae
(нерангирано):	Eudicotidae
(нерангирано):	Rosids
Ред:	Sapindales
Породица:	Anacardiaceae
Род:	Anacardium
Врста:	A. occidentale
Биномно име
	Anacardium occidentale; L.

Индијски орах (лат. Anacardium occidentale) пореклом је из Јужне Америке, тачније из приморских области североисточног Бразила. Индијски орах су у Индију пренели Португалци, док је данас Индија његов највећи произвођач. Семе индијског ораха има облик бубрега величине до 3 cm, а расте на воћу познатом као индијска или кешу јабука. ^[1] Сваки плод има по једно семе закачено на свом доњем делу. Плод кешу јабуке је крушкастог обилка и дугачак је од 7 до 15cm. Плодови могу бити обложени жутом или црвенкастом љуском (у зависности од сорте) испод које се налази воћна пулпа од које се прави сок који је богат витамином C. Плодови кешу јабуке имају пет пута више витамина C него поморанџа. Богат је витаминима C и K, фолном киселином, магнезијумом, калцијумом, цинком, селеном, фосфором, бакром, антиоксидансима и мононезасићеним мастима.

Употреба у исхрани[уреди | уреди извор]

Индијски орах се може јести сиров, печен или пржен са путером и сољу. Има сладак укус и мирис, у исхрани се може користити као грицкалица или као додатак и зачин разним јелима (пилетина са индијским орахом, путер од ораха, салате, каше, колачи, сладоледи итд).

Здравствене предности[уреди | уреди извор]

Лечи срце. Захваљујући великим количинама незасићених масних киселина и олеинске киселине индијски орах је добар за срце и цео васкуларни систем. Мононезасићене масти смањују ниво триглицерида који су један од главних узрока срчаних болести.
Смањује ризик од дијабетеса. Мононезасићене масти у индијском ораху утичу на дијабетичаре тако што смањују ниво триглицерида и самим тим се смањује ризик од појаве шећера и холестерола.
Снижава холестерол. Индијски орах састоји 0% холестерола. Иако садржи доста масноће важно је знати да су то углавном мононезасићене масти које смањују лош (LDL) холестерол, а повећавају добар (HDL) холестерол.
Делују у превенцији камена у жучи. Истраживања су показала да је једна шака индијског ораха дневно довољна да спречи стварање камена у жучи.
Помаже код мршављења. Индијски орах се препоручује као ужина у разним дијетама, ови ораси садрже доста дијететских влакана и пружају осећај ситости и задовољства, што је веома важно за мотивацију особа које покушавају да смршају. Важно је да се једу у умереним количинама јер садрже доста калорија. Оно што је битно је да садрже добре масти и минималне количине шећера. Такође пржени посољени индијски ораси могу да доведу до високог крвног притиска.
Одржава здравље зуба. Индијски орах уништава бактерије које проузрокују каријес и болести десни, тако да је идеалан за негу зуба, али и за одржавање целокупног здравља устију.
Делује као афродизијак. Индијски орах побољшава проток крви у организму и на тај начин помаже мушкарцима који имају промблема са ерекцијом. Овај орах отклања стрес и нервозу, опушта нерве и повећава сексуалну жељу. Још од давнина се користи за јачање потенције.
Спречава анемију. Индијски орах је одличан извор гвожђа, што је од виталног значаја за пренос кисеоника по целом телу и помоћ у раду ензима и имуног система. Недостатак гвожђа може довести до амора тела, анемије, као и до повећане осетљивости на инфекције и разне болести.
Потпомаже лакше варење. Добар је извор дијететских влакана, која помажу да се храна лакше вари. Међутим, прекомерно конзумирање ове намирнице може да изазове надимање и проблеме са гасовима, тако да треба бити опрезан и не претеривати са овом прилично укусном намирницом.
Побољшава вид. Конзумација индијског ораха корисна је за здравље очију, јер садржи мале количине зеа-ксантинина, важног антиоксиданса, који се селективно апсорбује у мрежњачи ока. Ово нашим очима даје заштиту при филтрирању УВ-зрака и спречава старосне дегеративне промене на оку.
Одупире се ћелијама рака. Индијски орах садржи врсту флавоноида који се зове проантоцијанидин, а то једињење има висок садржај бакра. Једна порција индијског ораха обезбеђује 37,5 одсто препорученог дневног уноса бакра који помаже у борби са канцерогеним ћелијама. Он просто "изгладњује" ћелије тумора, јер им не даје потребну храну за њихов развој.

Референце[уреди | уреди извор]

^ Morton, Julia F. (1987). „Cashew apple, Anacardium occidentale L.”. Fruits of warm climates, Julia F. Morton. Center for New Crops & Plant Products, Department of Horticulture and Landscape Architecture, Purdue University, W. Lafayette, IN. стр. 239—240. ISBN 978-0-9610184-1-2. Приступљено 01. 08. 2016.

Литература[уреди | уреди извор]

Grevelink, Suzanne A.; Murrell, Dédée F.; Olsen, Elise A. (август 1992). „Effectiveness of various barrier preparations in preventing and/or ameliorating experimentally produced Toxicodendron dermatitis”. Journal of the American Academy of Dermatology. 27 (2): 182—188. PMID 1430354. doi:10.1016/0190-9622(92)70167-e.
Symes, William F.; Dawson, Charles R. (јун 1954). „Poison Ivy 'Urushiol'”. Journal of the American Chemical Society. 76 (11): 2959—2963. doi:10.1021/ja01640a030.
Xu, Hongli; Lu, Zaijun; Zhang, Guangzhao (2012). „Synthesis and properties of thermosetting resin based on urushiol”. RSC Advances. 2 (7): 2768. doi:10.1039/C2RA00829G.
Kalish, RS; Johnson, KL (1. 12. 1990). „Enrichment and function of urushiol (poison ivy)-specific T lymphocytes in lesions of allergic contact dermatitis to urushiol”. Journal of Immunology. 145 (11): 3706—3713. PMID 2147199. INIST:4566503 Шаблон:NAID.
Xia, Jianrong; Xu, Yanlian; Lin, Jinhuo; Hu, Binghuan (јануар 2008). „UV-induced polymerization of urushiol without photoinitiator”. Progress in Organic Coatings. 61 (1): 7—10. doi:10.1016/j.porgcoat.2007.08.007.
Epstein, William L. (1. 3. 1974). „Poison Oak Hyposensitization: Evaluation of Purified Urushiol”. Archives of Dermatology. 109 (3): 356—360. PMID 4273614. doi:10.1001/archderm.1974.01630030016002.
Je, Hyeondoo; Won, Jongok (јануар 2021). „Natural urushiol as a novel under-water adhesive”. Chemical Engineering Journal. 404: 126424. S2CID 224932889. doi:10.1016/j.cej.2020.126424.
Oshima, Ryuichi; Yamauchi, Yoshio; Watanabe, Chuichi; Kumanotani, Ju (јул 1985). „Enzymic oxidative coupling of urushiol in sap of the lac tree, Rhus vernicifera”. The Journal of Organic Chemistry. 50 (15): 2613—2621. doi:10.1021/jo00215a002.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[morton-1] Morton, Julia F. (1987). „Cashew apple, Anacardium occidentale L.”. Fruits of warm climates, Julia F. Morton. Center for New Crops & Plant Products, Department of Horticulture and Landscape Architecture, Purdue University, W. Lafayette, IN. стр. 239—240. ISBN 978-0-9610184-1-2. Приступљено 01. 08. 2016.

[1]

Languages