Индијски сиви мунгос

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Индијски сиви мунгос је предатор из породице мунгоса. У северно индијским језицима као што су хиндски, урду и пунџаби, он се зове Невалаа. Сиви мунгос се налази у шумама, шикарама и оабрађеним пољима, често у непосредној близини људских насеља. Живи у јазбинама, грмљу и шикари налазећи уточиште под стенама или грмљем па чак и у канализацији.[1] Јако је храбар и знатижељан, али и опрезан. Врло се добро пење. Обично ћете га наћи појединачно или у паровима.[2]

Опис[уреди]

Дужина тела му је од 36 cm до 45 cm. Има реп дуг 45 cm. Тежи између 0,5 и 4 kg. Тело му је дуго и витко с релативно кратким ногама. Њихово крзно је жућкасто сиво, али ноге су тамније и по њима се разликује од индијског малог мунгоса. Реп је тамноцрвен, а глава је мало црвенкаста. Мужјаци су пуно већи од женки.[3]

Распрострањеност[уреди]

Живи у Азији, од Арабије до Непала, Пакистана, Индије и Шри Ланке, а уведени су на Хаваје, Јамајку, Кубу и Порторико и у Југоисточну Европу. Држе се и као кућни љубимци ради заштите од пацова и змија[4]

Исхрана[уреди]

Будући да су месоједи, хране се бројним врстама па се може рећи да једе све што може да улови. Лови глодаре, змије, птичја јаја и птиће, гуштере и разне бескичмењаке, па чак и шкорпионе. Индијски сиви мунгос је вешт, брз и окретан ловац те увек вреба за пленом својим јаким чулима њуха и вида. Њуши земљу, окреће стене и камење у потрази за жртвом. Ако животиња покуша да побегне, мунгос креће у потеру. Убија свој плен у трку, угризом за врат или главу. Иако мунгос једе змије, укључујући и отровне кобре, главни део прехране му се састоји од неопасних малих животиња које живе на или под земљом. Познате су њихове битке са отровним змијама. Због своје брзине и покретљивости измиче нападу змије. Након неког времена змија је исцрпљена и може је лако убити угризом. Нису имуни на отров, али густо крзно омогућава већу заштиту од змијског угриза.

Размножавање[уреди]

Након трудноће од 60 до 65 дана окоти се 2 - 4 младунчета. Живе у просеку 7 година.[5] Лове током дана и живе сами.

Референце[уреди]

  1. ^ Duff, Andew. Mammals of the World. https://en.wikipedia.org/wiki/Special:BookSources/0-300-10398-0. 
  2. ^ Невероватна Индија https://www.indija.rs/zivot/sivi-mungos-stanovnik-indijskih-suma-jazbina/. Приступљено 7. 4. 2019.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  3. ^ Ewer. The carnivores. Weidenfeld and Nicolson. ISBN 978-0-297-99564-7. 
  4. ^ Ranjit, Lal. http://indianexpress.com/article/lifestyle/life-style/mongooses-are-fierce-hunters-as-well-as-great-pets/. The Indian Express.  Спољашња веза у |title= (помоћ);
  5. ^ Graham. http://animaldiversity.org/accounts/Herpestes_edwardsi/.  Спољашња веза у |title= (помоћ);

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]