Индијски љускавац
| Индијски љускавац | |
|---|---|
| Научна класификација | |
| Царство: | Animalia |
| Тип: | Chordata |
| Класа: | Mammalia |
| Кладус: | Pholidotamorpha |
| Ред: | Pholidota |
| Подред: | Eupholidota |
| Натпородица: | Manoidea |
| Породица: | Manidae |
| Потпородица: | Maninae |
| Род: | Manis |
| Врста: | M. crassicaudata[1]
|
| Биномно име | |
| Manis crassicaudata[1] Geoffroy, 1803
| |
| |
распрострањеност врсте
| |
| Синоними | |
|
листа синонима:
| |
Индијски љускавац (лат. Manis crassicaudata) сисар је из реда љускаваца који настањује искључиво Индијски потконтинент.[4][5][1] Као и други љускавци, и индијски љускавац има велике љуске које прекривају цело тело и које служе као оклоп. У случају опасности, може се склупчати и на тај начин одбранити од предатора као што је тигар. Боја крљушти варира од боје земље у областима у којима живи.[6]
Индијски љускавац је инсективорна врста, храни се мравима и термитима, копајући их из хумки и дрвећа уз помоћ својих дугих канџи, које су дугачке скоро колико и његови предњи удови. Ноћна је животиња и дан проводи одмарајући се у дубоким јазбинама.
Ова врста љускавца је скоро угрожена јер јој прети опасност од лова због меса, а бројно локално становништво лови индијског љускавца како би поједине његове делове тела користило у традиционалној медицини.[3]
Опис
[уреди | уреди извор]
Индијски љускавац је усамљен, срамежљиви, успорени, ноћни сисар.[7] Дугачак је 84–122 центиметра од главе до репа, а реп је обично дуг 33–47 цм, док је животиња тешка 10–16 кг. Женка је углавном мања од мужјака и има један пар дојки. Љускавац има конусну главу са малим, тамним очима и дугу њушку са носом сличне боје, или тамнијим од његове ружичасто-браон коже. Има снажне удове, са оштрим канџама.[7] Индијски љускавац је скоро ексклузивна инсективорна врста и углавном се храни мравима и термитима, које хвата посебно прилагођеним дугим, лепљивим језиком.[7] Ова животиња нема зубе, али има јаке стомачне мишиће који помажу у варењу.[7] Најупечатљивија карактеристика индијског љускавца је његов масивни, оклоп сачињен од љуски, који покрива његову горњу страну и цело тело, изузев трбуха и унутрашњости ногу. Ове заштитне љуске су круте и направљене од кератина. Укупно има 160—200 љуски, од којих се око 40—46% њих налази на репу. Љуска може бити дужине 6,5–7 цм, ширине 8,5 цм и тежине 7—10 грама. Кожа и љуске чине око једне четвртине до једне трећине укупне телесне масе ове врсте.[8]
Распрострањеност и станиште
[уреди | уреди извор]Врста је присутна у Бангладешу, Индији, Пакистану и Шри Ланци.[3]
Индијски љускар има станиште на копну.[3]
Угроженост
[уреди | уреди извор]Ова врста је на нижем степену опасности од изумирања, и сматра се скоро угроженим таксоном.[3]
Популациони тренд
[уреди | уреди извор]Популација ове врсте се смањује, судећи по расположивим подацима.[3]
Галерија
[уреди | уреди извор]-
У покрету
-
Спашени индијски љускавац
-
Илустрација индијског љускавца из 1849. године
-
Оклоп од љуски индијског љускавца из 19. века у Раџастану
-
Панголин се брани од лавова
-
У Гирској шуми
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Schlitter, D. A.. (2005). In Wilson, D. E.; Reeder, D. M (eds.). %5bhttp://www.google.com/books?id=JgAMbNSt8ikC&pg=PA530 Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference%5d (3rd ed.) "Order Pholidota" Проверите вредност параметра
|url=(помоћ). OCLC: Johns Hopkins University Press. стр. 530. ISBN 978-0-8018-8221-0.62265494. - ^ Gaubert, Philippe; Antunes, Agostinho; Meng, Hao; Miao, Lin; Peigné, Stéphane; Justy, Fabienne; Njiokou, Flobert; Dufour, Sylvain; Danquah, Emmanuel; Alahakoon, Jayanthi; Verheyen, Erik (2018). . „The Complete Phylogeny of Pangolins: Scaling Up Resources for the Molecular Tracing of the Most Trafficked Mammals on Earth”. Journal of Heredity (на језику: енглески). 109 (4): 347—359. PMID 29140441. doi:10.1093/jhered/esx097.
- ^ а б в г д ђ Mahmood, T.; Challender, D.; Khatiwada, A.; Andleeb, S.; Perera, P.; Trageser, S.; Ghose, A. & Mohapatra, R. (2019). . „Manis crassicaudata”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2019: e.T12761A123583998. Приступљено 27. 3. 2020.
- ^ „Thick-tailed pangolin videos, photos and facts - Manis crassicaudata | Arkive”. Архивирано из оригинала 5. 8. 2017. г. Приступљено 5. 8. 2017.
- ^ Latafat, K.; Sadhu, A. (2016). . „First Photographic Evidence of Indian Pangolin (Manis crassicaudata, E. Geoffroy, 1803) in Mukundara Hills Tiger Reserve (MHTR), Rajasthan, India”. Journal of the Bombay Natural History Society. 113 (21–22). doi:10.17087/jbnhs/2016/v113/119677.
- ^ "Pangolins And Porcupines" by Jayantha Jayawardene, "Daily News", 21 August 2006. http://www.angelfire.com/planet/wildlifesl/articles/dn_pangolins_porcupines.htm Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (24. септембар 2015) (Retrieved on 4-6-2011).
- ^ а б в г Mahmood, Jabeen; Hussain, Kayani (2013). . „Plant Species Association, Burrow Characteristics and the Diet of the Indian Pangolin”. Pakistan Journal of Zoology. 45 (6): 1533—1539.
- ^ Mahmood, Hussain; Irshad, Akrim; Nadeem (2012). . „Illegal Mass Killing of Indian Pangolin”. Pakistan Journal of Zoology. 44 (5): 1457—1461.
Литература
[уреди | уреди извор]- IUCN црвена листа угрожених врста, детаљнији подаци о врсти (језик: енглески)
