Индијски љускавац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Индијски љускавац
Scaly ant eater by by Dushy Ranetunge 2a.jpg
Manis crassicaudata
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
M. crassicaudata
Биномијално име
Manis crassicaudata
Manis crassicaudata range.png
Распрострањеност врсте

Индијски љускавац (лат. Manis crassicaudata) сисар је из реда љускаваца који настањује искључиво Индијски потконтинент.[2][3][4] Као и други љускавци, и индијски љускавац има велике љуске које прекривају цело тело и које служе као оклоп. У случају опасности, може се склупчати и на тај начин одбранити од предатора као што је тигар. Боја крљушти варира од боје земље у областима у којима живи.[5]

Индијски љускавац је инсективорна врста, храни се мравима и термитима, копајући их из хумки и дрвећа уз помоћ својих дугих канџи, које су дугачке скоро колико и његови предњи удови. Ноћна је животиња и дан проводи одмарајући се у дубоким јазбинама.

Ова врста љускавца је скоро угрожена јер јој прети опасност од лова због меса, а бројно локално становништво лови индијског љускавца како би поједине његове делове тела користило у традиционалној медицини.[1]

Опис[уреди]

Једина индијског љускавца у Гуџарату

Индијски љускавац је усамљен, срамежљиви, успорени, ноћни сисар.[6] Дугачак је 84–122 центиметра од главе до репа, а реп је обично дуг 33–47 цм, док је животиња тешка 10–16 кг. Женка је углавном мања од мужјака и има један пар дојки. Љускавац има конусну главу са малим, тамним очима и дугу њушку са носом сличне боје, или тамнијим од његове ружичасто-браон коже. Има снажне удове, са оштрим канџама.[6] Индијски љускавац је скоро ексклузивна инсективорна врста и углавном се храни мравима и термитима, које хвата посебно прилагођеним дугим, лепљивим језиком.[6] Ова животиња нема зубе, али има јаке стомачне мишиће који помажу у варењу.[6] Најупечатљивија карактеристика индијског љускавца је његов масивни, оклоп сачињен од љуски, који покрива његову горњу страну и цело тело, изузев трбуха и унутрашњости ногу. Ове заштитне љуске су круте и направљене од кератина. Укупно има 160—200 љуски, од којих се око 40—46% њих налази на репу. Љуска може бити дужине 6,5–7 цм, ширине 8,5 цм и тежине 7—10 грама. Кожа и љуске чине око једне четвртине до једне трећине укупне телесне масе ове врсте.[7]

Распрострањеност и станиште[уреди]

Врста је присутна у Бангладешу, Индији, Пакистану и Шри Ланци.[8]

Индијски љускар има станиште на копну.[8]

Угроженост[уреди]

Ова врста је на нижем степену опасности од изумирања, и сматра се скоро угроженим таксоном.[8]

Популациони тренд[уреди]

Популација ове врсте се смањује, судећи по расположивим подацима.[8]

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Manis crassicaudata База података укључује и доказе о ризику угрожености. (језик: енглески)
  2. ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала на датум 2017-08-05. Приступљено 2017-08-05. 
  3. ^ Latafat, K.; Sadhu, A. (2016). „First Photographic Evidence of Indian Pangolin (Manis crassicaudata, E. Geoffroy, 1803) in Mukundara Hills Tiger Reserve (MHTR), Rajasthan, India”. Journal of the Bombay Natural History Society. 113 (21–22). doi:10.17087/jbnhs/2016/v113/119677. 
  4. ^ Schlitter, D.A. (2005). "Order Pholidota". In Wilson, D.E.; Reeder, D.M (eds.). Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (3rd ed.). Johns Hopkins University Press. p. 530. ISBN 978-0-8018-8221-0. OCLC 62265494.
  5. ^ "Pangolins And Porcupines" by Jayantha Jayawardene, "Daily News", 21 August 2006. http://www.angelfire.com/planet/wildlifesl/articles/dn_pangolins_porcupines.htm (Retrieved on 4-6-2011).
  6. 6,0 6,1 6,2 6,3 Mahmood, Jabeen; Hussain, Kayani (2013). „Plant Species Association, Burrow Characteristics and the Diet of the Indian Pangolin”. Pakistan Journal of Zoology. 45 (6): 1533—1539. 
  7. ^ Mahmood, Hussain; Irshad, Akrim; Nadeem (2012). „Illegal Mass Killing of Indian Pangolin”. Pakistan Journal of Zoology. 44 (5): 1457—1461. 
  8. 8,0 8,1 8,2 8,3 Црвена листа (језик: енглески)

Литература[уреди]