Индијски љускавац

С Википедије, слободне енциклопедије

Индијски љускавац
Временски распон: 9.1–0 Ma
касни Миоцен до данас[2]
Pangolin brought to the Range office, KMTR AJTJ cropped.jpg
Научна класификација edit
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Mammalia
Кладус: Pholidotamorpha
Ред: Pholidota
Подред: Eupholidota
Натпородица: Manoidea
Породица: Manidae
Потпородица: Maninae
Род: Manis
Врста:
M. crassicaudata[1]
Биномно име
Manis crassicaudata[1]
Geoffroy, 1803
Manis crassicaudata range.png
     распрострањеност врсте
Синоними
листа синонима:
  • Manis laticauda (Illiger, 1815)
  • Phatages laticauda (Sundevall, 1842)
  • Phatages laticaudatus (Fitzinger, 1872)
  • Pholidotus indicus (Gray, 1865)

Индијски љускавац (лат. Manis crassicaudata) сисар је из реда љускаваца који настањује искључиво Индијски потконтинент.[4][5][1] Као и други љускавци, и индијски љускавац има велике љуске које прекривају цело тело и које служе као оклоп. У случају опасности, може се склупчати и на тај начин одбранити од предатора као што је тигар. Боја крљушти варира од боје земље у областима у којима живи.[6]

Индијски љускавац је инсективорна врста, храни се мравима и термитима, копајући их из хумки и дрвећа уз помоћ својих дугих канџи, које су дугачке скоро колико и његови предњи удови. Ноћна је животиња и дан проводи одмарајући се у дубоким јазбинама.

Ова врста љускавца је скоро угрожена јер јој прети опасност од лова због меса, а бројно локално становништво лови индијског љускавца како би поједине његове делове тела користило у традиционалној медицини.[3]

Опис[уреди | уреди извор]

Јединка индијског љускавца у Гуџарату

Индијски љускавац је усамљен, срамежљиви, успорени, ноћни сисар.[7] Дугачак је 84–122 центиметра од главе до репа, а реп је обично дуг 33–47 цм, док је животиња тешка 10–16 кг. Женка је углавном мања од мужјака и има један пар дојки. Љускавац има конусну главу са малим, тамним очима и дугу њушку са носом сличне боје, или тамнијим од његове ружичасто-браон коже. Има снажне удове, са оштрим канџама.[7] Индијски љускавац је скоро ексклузивна инсективорна врста и углавном се храни мравима и термитима, које хвата посебно прилагођеним дугим, лепљивим језиком.[7] Ова животиња нема зубе, али има јаке стомачне мишиће који помажу у варењу.[7] Најупечатљивија карактеристика индијског љускавца је његов масивни, оклоп сачињен од љуски, који покрива његову горњу страну и цело тело, изузев трбуха и унутрашњости ногу. Ове заштитне љуске су круте и направљене од кератина. Укупно има 160—200 љуски, од којих се око 40—46% њих налази на репу. Љуска може бити дужине 6,5–7 цм, ширине 8,5 цм и тежине 7—10 грама. Кожа и љуске чине око једне четвртине до једне трећине укупне телесне масе ове врсте.[8]

Распрострањеност и станиште[уреди | уреди извор]

Врста је присутна у Бангладешу, Индији, Пакистану и Шри Ланци.[3]

Индијски љускар има станиште на копну.[3]

Угроженост[уреди | уреди извор]

Ова врста је на нижем степену опасности од изумирања, и сматра се скоро угроженим таксоном.[3]

Популациони тренд[уреди | уреди извор]

Популација ове врсте се смањује, судећи по расположивим подацима.[3]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Schlitter, D. A. (2005). "Order Pholidota". In Wilson, D. E.; Reeder, D. M (eds.). Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (3rd ed.). Johns Hopkins University Press. p. 530. ISBN 978-0-8018-8221-0. OCLC 62265494.
  2. ^ Philippe Gaubert, Agostinho Antunes, Hao Meng, Lin Miao, Stéphane Peigné, Fabienne Justy, Flobert Njiokou, Sylvain Dufour, Emmanuel Danquah, Jayanthi Alahakoon, Erik Verheyen, William T Stanley, Stephen J O’Brien, Warren E Johnson, Shu-Jin Luo (2018) The Complete Phylogeny of Pangolins: Scaling Up Resources for the Molecular Tracing of the Most Trafficked Mammals on Earth
  3. ^ а б в г д ђ Mahmood, T.; Challender, D.; Khatiwada, A.; Andleeb, S.; Perera, P.; Trageser, S.; Ghose, A. & Mohapatra, R. (2019). Manis crassicaudata. Црвена листа угрожених врста IUCN. IUCN. 2019: e.T12761A123583998. Приступљено 27. 3. 2020. 
  4. ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала на датум 5. 8. 2017. Приступљено 5. 8. 2017. 
  5. ^ Latafat, K.; Sadhu, A. (2016). „First Photographic Evidence of Indian Pangolin (Manis crassicaudata, E. Geoffroy, 1803) in Mukundara Hills Tiger Reserve (MHTR), Rajasthan, India”. Journal of the Bombay Natural History Society. 113 (21–22). doi:10.17087/jbnhs/2016/v113/119677. 
  6. ^ "Pangolins And Porcupines" by Jayantha Jayawardene, "Daily News", 21 August 2006. http://www.angelfire.com/planet/wildlifesl/articles/dn_pangolins_porcupines.htm Архивирано на сајту Wayback Machine (24. септембар 2015) (Retrieved on 4-6-2011).
  7. ^ а б в г Mahmood, Jabeen; Hussain, Kayani (2013). „Plant Species Association, Burrow Characteristics and the Diet of the Indian Pangolin”. Pakistan Journal of Zoology. 45 (6): 1533—1539. 
  8. ^ Mahmood, Hussain; Irshad, Akrim; Nadeem (2012). „Illegal Mass Killing of Indian Pangolin”. Pakistan Journal of Zoology. 44 (5): 1457—1461. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]