Индоаријски језици

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Индоаријевски језици
Географска распострањеност Јужна Азија
Језичка класификација Индоевропски језици
Прајезик Праиндоаријевски језик
Подподела
ISO 639-2 / 5 inc
Glottolog indo1321[1]
{{{mapalt}}}
Мапа показује географску распрострањеност главних индоаријевских језика (урду језик је укључен у хинди, ромски, домари и ломаврен су изван мапе). Регије које су осенчене/са тачкицама су билингвалне:     Дардски     Северозападни     Северни     Западни     Централни     Источни     Јужни

Индоаријски, индоаријевски или индијски језици, су група индоевропских језика којима говори већина становника Индије, Пакистана, Бангладеша, Непала, Шри Ланке и Малдива. У ову групу спада и ромски језик, који се претежно говори у југоисточној Европи. Индо-аријски језици се сврставају у индо-иранске језике, заједно са иранским језицима и нуристанским језицима.

Подела[уреди]

Индо-аријски језици се деле на следеће гране:

  • Централна (укључујући језике домари, гуџарати, источни пенџапски, ромски, хинди, урду, итд.)
  • Источно-централна
  • Источна (укључујући језике асамски, бенгалски, орија)
  • Северна (укључујући непалски језик)
  • Северозападна (укључујући језике кашмирски, шина, западни пенџапски, синди)
  • Синхалешко-малдивска (укључујући језике синхала и малдивски)
  • Јужна (укључујући језик марати)

Извори[уреди]

  1. ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Indo-Aryan”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History. 

Спољашње везе[уреди]