Инкубациони период


Инкубација (лат. incubare) је временски период који протекне од продирања клица болести или агенаса радијације у организам неке особе до појаве првих знакова и симптома болести.[1] Периоди трајања инкубације су различити и најчешће варирају код различитих али и истих болести због различитих подтипова патогена, имунолошког стања болесника, начина продора патогена у организам, узраста оболеле особе (инкубација обично дужа код одраслих него код деце) итд.[1]
Фактори који утичу на трајање инкубације
[уреди | уреди извор]На дужину трајања инкубације и даљи ток болести утиче већи број фактора, међу којима су најважнији:[1]

Вируленција или патогеност инфективног агенса
[уреди | уреди извор]
Оптималан ниво вируленције неког патогена је одређена максималним нивоом који он достигне од почетка преноса и максималним трајањем инфекције. У многим инфекцијама вирусима (нпр ХИВ и грип), бактеријским (туберкулоза) и прионима (БСЕ и ЦВД), болешћу изазвана смртност јавља се дуго након заражавања домаћина, што говори о томе да је вируленције веома зависна од еволуције преноса патогена и патологије у организму домаћина након инфекције. Према томе еволуција и патолошке промене након инфекције могу повећати или смањити вируленцију патогена, па самим тим и трајање периода инкубације, након појављивања у новом домаћину.
Путеви инокулације
[уреди | уреди извор]Патогени микроорганизми могу се локализовати на примарном месту адхеренције за епителне ћелије, где се умножавају и продукују токсин који путем крви стиже до циљних органа или могу пенетрирати до субепителног ткива, лимфних чворова и даље лимфотоком и крвотоком до циљних органа.[2]
Број репликација инфективног агенса
[уреди | уреди извор]Број патогена потребан да доведе до појаве манифестација болести (инфекције) инфективна доза,[3] која нпр. за неке познате патогене износи:[4]
- 105 за Салмонеле (висока инфективна доза),
- 1.010 за Колеру,
- 200 за Шигеле,
- 1 бацил за Кугу (мала инфективна доза).
Преосетљивост организма на одређени патоген и стање имунолошког одговора
[уреди | уреди извор]У клиничком смислу трајање инкубације као и саме инфекција (или њена вирулентност) је манифестација сложених односа патогена и домаћина, и првенствено зависе од особина микроорганизма са једне стране и одбрамбених снага (или преосетљивости) домаћина са друге.[5]
Трајање периода инкубације код појединих болести
[уреди | уреди извор]
|
|
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в „Principles of Epidemiology | Lesson 1 - Section 9”. www.cdc.gov (на језику: енглески). 2021-12-20. Приступљено 2022-11-11.
- ^ „9.4C: Inoculation of Live Animals”. Biology LibreTexts (на језику: енглески). 2017-06-24. Приступљено 2022-11-11.
- ^ Dumanović, J, Marinković, D, Denić, M: Genetički rečnik, Beograd, 1985.
- ^ Mina, Michael J.; Klugman, Keith P. (2013). „Pathogen Replication, Host Inflammation, and Disease in the Upper Respiratory Tract”. Infection and Immunity. 81 (3): 625—628. ISSN 0019-9567. PMC 3584896
. PMID 23319561. doi:10.1128/IAI.01460-12.
- ^ Centers for Disease Control and Prevention (2009). „Bacterial coinfections in lung tissue specimens from fatal cases of 2009 pandemic influenza A (H1N1)—United States, May-August 2009”. . MMWR Morb. Mortal. Wkly. Rep. 58 (38): 1071—1074. PMID 19798021.
- ^ Panthier, R.; Hannoun, C.; Oudar, J.; et al. (1966). „Isolement du virus West Nile chez un cheval de Camargue attaint d'encéphalomyélite.”. C R Acad Science Paris. 262: 1308—10.
- ^ Azman, A. S.; Rudolph, K. E.; Cummings, D. A.; Lessler, J. (2013). „The incubation period of cholera: A systematic review”. Journal of Infection. 66 (5): 432—8. PMC 3677557
. PMID 23201968. doi:10.1016/j.jinf.2012.11.013.
- ^ Linton, Natalie M.; Kobayashi, Tetsuro G; Yang, Yichi; Hayashi, Katsuma M; Akhmetzhanov, Andrei R. E; Jung, Sung-mok; Yuan, Baoyin; Kinoshita, Ryo; Nishiura1, Hiroshi (2020). „Incubation Period and Other Epidemiological Characteristics of 2019 Novel Coronavirus Infections with Right Truncation: A Statistical Analysis of Publicly Available Case Data”. J Clin Med. 9 (2): 538. PMC 7074197
. PMID 32079150. doi:10.3390/jcm9020538
. : 538
Литература
[уреди | уреди извор]- Sharara, A. I. (1997). „Chronic hepatitis C”. Southern Medical Journal. 90 (9): 872—7. PMID 9305294. doi:10.1097/00007611-199709000-00002.
- Kahn, James O.; Walker, Bruce D. (1998). „Acute Human Immunodeficiency Virus Type 1 Infection”. New England Journal of Medicine. 339 (1): 33—39. PMID 9647878. doi:10.1056/NEJM199807023390107.
- Godsey, M.J., M. Blackmore, N. Panella, K. Burkhalter, K. Gottfried, L. Halsey, R. Rutledge, S. Langevin, R. Gates, and K. Lamonte (2005). „West Nile virus epizootiology in the southeastern United States”. Vector Borne and Zoonotic Diseases. 5 (1): 82—89. PMID 15815153. doi:10.1089/vbz.2005.5.82. , 2001. Vector Borne and Zoonotic Diseases. . ISSN 1530-3667
- Batalis, Nick I.; Galup, Luis; Zaki, Sherif R.; Prahlow, Joseph A. (2005). „West Nile virus encephalitis.”. American Journal of Forensic Medicine and Pathology. 26 (2): 192—196. PMID 15894859. doi:10.1097/01.paf.0000163826.56278.da.
- Davis, L. E.; Debiasi, R.; Goade, D. E.; Haaland, K. Y.; Harrington, J. A.; Harnar, J. B.; Pergam, S. A.; King, M. K.; Demasters, B. K.; Tyler, K. L. (2006). „West Nile virus neuroinvasive disease”. Annals of Neurology. 60 (3): 286—300. PMID 16983682. doi:10.1002/ana.20959.
- Jawetz E i sar. Medicinska mikrobiologija, Informator, 1998. Beograd
- Švabić-Vlahović M. i sar: Medicinska bakteriologija, Savremena administracija, Beograd, 2005.
- Мarković Lj. i sur: Opća Virusologija, Medicinski fakultet Zagreb, 1995.
- Krstić Lj. Medicinska Virusologija, Štampa Čigoja, 2000.
- Kranjčić-Zec I. i sar. Medicinska parazitologija, Informator, 1993. Beograd
- Jovanović T. i sar. Praktikum iz mikrobilogije i imunologije, Informator, 2000. Beograd
- Tasić G: Virusološka dijagnostika, Institut za zaštitu zdravlja Niš, 1999.
- Day, Troy; Graham, Andrea L.; Read, Andrew F. (2007). „Evolution of parasite virulence when host responses cause disease”. Proceedings of the Royal Society B: Biological Sciences. 274 (1626): 2685—2692. PMC 2279213
. PMID 17711836. doi:10.1098/rspb.2007.0809.
- Frank, S. A.; Schmid-Hempel, P. (2008). „Mechanisms of pathogenesis and the evolution of parasite virulence”. Journal of Evolutionary Biology. 21 (2): 396—404. PMID 18179516. S2CID 1143835. doi:10.1111/j.1420-9101.2007.01480.x.
- Gandon et al. (2002) Imperfect vaccines and the evolution of pathogen virulence, Nature, 414, 751-756
- Freeman Scott, Herron Jon C. Evolutionary Analysis edition 4th New Jersey Pearson Prentice Hall 2007
- Levin Bruce R, Bergstrom Carl T (јун 2000). „Bacteria are different: Observations, interpretations, speculations, and opinions about the mechanisms of adaptive evolution in prokaryotes.”. Proc Natl Acad Sci U S A. 97 (13): 6981—6985. Bibcode:2000PNAS...97.6981L. PMC 34373
. PMID 10860960. doi:10.1073/pnas.97.13.6981
. , 13 pages 6981–6985}-
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Latent-period - National Collaborating Centre for Infectious Diseases (језик: енглески)
![]() | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |