Пређи на садржај

Инкубациони период

С Википедије, слободне енциклопедије
Код неких болести, како је приказано на овом дијаграму, латентни период је краћи од периода инкубације. У том периоду особа може пренети инфекцију без показивања било каквих симптома и знакова болести. Таква инфекција се назива субклиничка инфекција.
Крива епидемије: израчунавање времена инкубације болести

Инкубација (лат. incubare) је временски период који протекне од продирања клица болести или агенаса радијације у организам неке особе до појаве првих знакова и симптома болести.[1] Периоди трајања инкубације су различити и најчешће варирају код различитих али и истих болести због различитих подтипова патогена, имунолошког стања болесника, начина продора патогена у организам, узраста оболеле особе (инкубација обично дужа код одраслих него код деце) итд.[1]

Фактори који утичу на трајање инкубације

[уреди | уреди извор]

На дужину трајања инкубације и даљи ток болести утиче већи број фактора, међу којима су најважнији:[1]

Вируленција је један од битних фактора који утиче на дужину инкубације

Вируленција или патогеност инфективног агенса

[уреди | уреди извор]
Дијаграми процењених периода инкубације за коронавирусе из различитих студија 2019-nCoV: нови коронавирус 2019; SARS; тешки акутни респираторни синдром; MERS: блискоисточни респираторни синдром.

Оптималан ниво вируленције неког патогена је одређена максималним нивоом који он достигне од почетка преноса и максималним трајањем инфекције. У многим инфекцијама вирусима (нпр ХИВ и грип), бактеријским (туберкулоза) и прионима (БСЕ и ЦВД), болешћу изазвана смртност јавља се дуго након заражавања домаћина, што говори о томе да је вируленције веома зависна од еволуције преноса патогена и патологије у организму домаћина након инфекције. Према томе еволуција и патолошке промене након инфекције могу повећати или смањити вируленцију патогена, па самим тим и трајање периода инкубације, након појављивања у новом домаћину.

Путеви инокулације

[уреди | уреди извор]

Патогени микроорганизми могу се локализовати на примарном месту адхеренције за епителне ћелије, где се умножавају и продукују токсин који путем крви стиже до циљних органа или могу пенетрирати до субепителног ткива, лимфних чворова и даље лимфотоком и крвотоком до циљних органа.[2]

Број репликација инфективног агенса

[уреди | уреди извор]

Број патогена потребан да доведе до појаве манифестација болести (инфекције) инфективна доза,[3] која нпр. за неке познате патогене износи:[4]

  • 105 за Салмонеле (висока инфективна доза),
  • 1.010 за Колеру,
  • 200 за Шигеле,
  • 1 бацил за Кугу (мала инфективна доза).

Преосетљивост организма на одређени патоген и стање имунолошког одговора

[уреди | уреди извор]

У клиничком смислу трајање инкубације као и саме инфекција (или њена вирулентност) је манифестација сложених односа патогена и домаћина, и првенствено зависе од особина микроорганизма са једне стране и одбрамбених снага (или преосетљивости) домаћина са друге.[5]

Трајање периода инкубације код појединих болести

[уреди | уреди извор]
  • Слинавка и шап - 9-10 дана
  • Тетанус - 4-14 дана
  • Дечија парализе - 7-14 дана
  • Мале богиње - 8-14 дана
  • Рубеола - 16-20 дана
  • Маларија - 7-21 дана
  • Тифусна грозница - 7-21 дана
  • Тифус - 8-21 дана
  • Сифилис - 14-21 дана
  • Варичела - 14-21 дана
  • Дизентерија (амебна) - 21-24 дана
  • Инфективна мононуклеоза - 28-42 дана
  • Заразна жутица - 10-35 дана
  • Ковид 19 - 2-14 дана.[8]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в „Principles of Epidemiology | Lesson 1 - Section 9”. www.cdc.gov (на језику: енглески). 2021-12-20. Приступљено 2022-11-11. 
  2. ^ „9.4C: Inoculation of Live Animals”. Biology LibreTexts (на језику: енглески). 2017-06-24. Приступљено 2022-11-11. 
  3. ^ Dumanović, J, Marinković, D, Denić, M: Genetički rečnik, Beograd, 1985.
  4. ^ Mina, Michael J.; Klugman, Keith P. (2013). „Pathogen Replication, Host Inflammation, and Disease in the Upper Respiratory Tract”. Infection and Immunity. 81 (3): 625—628. ISSN 0019-9567. PMC 3584896Слободан приступ. PMID 23319561. doi:10.1128/IAI.01460-12. 
  5. ^ Centers for Disease Control and Prevention (2009). „Bacterial coinfections in lung tissue specimens from fatal cases of 2009 pandemic influenza A (H1N1)—United States, May-August 2009”. . MMWR Morb. Mortal. Wkly. Rep. 58 (38): 1071—1074. PMID 19798021. 
  6. ^ Panthier, R.; Hannoun, C.; Oudar, J.; et al. (1966). „Isolement du virus West Nile chez un cheval de Camargue attaint d'encéphalomyélite.”. C R Acad Science Paris. 262: 1308—10. 
  7. ^ Azman, A. S.; Rudolph, K. E.; Cummings, D. A.; Lessler, J. (2013). „The incubation period of cholera: A systematic review”. Journal of Infection. 66 (5): 432—8. PMC 3677557Слободан приступ. PMID 23201968. doi:10.1016/j.jinf.2012.11.013. 
  8. ^ Linton, Natalie M.; Kobayashi, Tetsuro G; Yang, Yichi; Hayashi, Katsuma M; Akhmetzhanov, Andrei R. E; Jung, Sung-mok; Yuan, Baoyin; Kinoshita, Ryo; Nishiura1, Hiroshi (2020). „Incubation Period and Other Epidemiological Characteristics of 2019 Novel Coronavirus Infections with Right Truncation: A Statistical Analysis of Publicly Available Case Data”. J Clin Med. 9 (2): 538. PMC 7074197Слободан приступ. PMID 32079150. doi:10.3390/jcm9020538Слободан приступ. : 538

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
  • Latent-period - National Collaborating Centre for Infectious Diseases (језик: енглески)
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).