Инкубациони период

Инкубација (лат. incubare) је временски период који протекне од продирања клица болести или агенаса радијације у организам неке особе до појаве првих знакова и симптома болести.^[1] Периоди трајања инкубације су различити и најчешће варирају код различитих али и истих болести због различитих подтипова патогена, имунолошког стања болесника, начина продора патогена у организам, узраста оболеле особе (инкубација обично дужа код одраслих него код деце) итд.^[1]

Фактори који утичу на трајање инкубације

На дужину трајања инкубације и даљи ток болести утиче већи број фактора, међу којима су најважнији:^[1]

Вируленција је један од битних фактора који утиче на дужину инкубације

Вируленција или патогеност инфективног агенса

Оптималан ниво вируленције неког патогена је одређена максималним нивоом који он достигне од почетка преноса и максималним трајањем инфекције. У многим инфекцијама вирусима (нпр ХИВ и грип), бактеријским (туберкулоза) и прионима (БСЕ и ЦВД), болешћу изазвана смртност јавља се дуго након заражавања домаћина, што говори о томе да је вируленције веома зависна од еволуције преноса патогена и патологије у организму домаћина након инфекције. Према томе еволуција и патолошке промене након инфекције могу повећати или смањити вируленцију патогена, па самим тим и трајање периода инкубације, након појављивања у новом домаћину.

Путеви инокулације

Патогени микроорганизми могу се локализовати на примарном месту адхеренције за епителне ћелије, где се умножавају и продукују токсин који путем крви стиже до циљних органа или могу пенетрирати до субепителног ткива, лимфних чворова и даље лимфотоком и крвотоком до циљних органа.^[2]

Број репликација инфективног агенса

Број патогена потребан да доведе до појаве манифестација болести (инфекције) инфективна доза,^[3] која нпр. за неке познате патогене износи:^[4]

105 за Салмонеле (висока инфективна доза),
1.010 за Колеру,
200 за Шигеле,
1 бацил за Кугу (мала инфективна доза).

Преосетљивост организма на одређени патоген и стање имунолошког одговора

У клиничком смислу трајање инкубације као и саме инфекција (или њена вирулентност) је манифестација сложених односа патогена и домаћина, и првенствено зависе од особина микроорганизма са једне стране и одбрамбених снага (или преосетљивости) домаћина са друге.^[5]

Трајање периода инкубације код појединих болести

Грозница Западног Нила - 2-14 дана.^[6]
Пнеумонија - 0-2 дана
Антракс - 1-3 дана
Грип - 1-3 дана
Гонореја - 2-3 дана
Колера - 1-4 дана.^[7]
Менингитис (упала можданица) - 1-4 дана
Дифтерија - 2-5 дана
Куга - 2-5 дана
Жута грозница - 3-5 дана
Дизентерија (бациларна) - 2-7 дана
Шарлах - 2-8 дана
Велики кашаљ - 3-8 дана
САРС - 0-10 дана

Слинавка и шап - 9-10 дана
Тетанус - 4-14 дана
Дечија парализе - 7-14 дана
Мале богиње - 8-14 дана
Рубеола - 16-20 дана
Маларија - 7-21 дана
Тифусна грозница - 7-21 дана
Тифус - 8-21 дана
Сифилис - 14-21 дана
Варичела - 14-21 дана
Дизентерија (амебна) - 21-24 дана
Инфективна мононуклеоза - 28-42 дана
Заразна жутица - 10-35 дана
Ковид 19 - 2-14 дана.^[8]

Референце

^ ^а ^б ^в „Principles of Epidemiology | Lesson 1 - Section 9”. www.cdc.gov (на језику: енглески). 2021-12-20. Приступљено 2022-11-11.
^ „9.4C: Inoculation of Live Animals”. Biology LibreTexts (на језику: енглески). 2017-06-24. Приступљено 2022-11-11.
^ Dumanović, J, Marinković, D, Denić, M: Genetički rečnik, Beograd, 1985.
^ Mina, Michael J.; Klugman, Keith P. (2013). „Pathogen Replication, Host Inflammation, and Disease in the Upper Respiratory Tract”. Infection and Immunity. 81 (3): 625—628. ISSN 0019-9567. PMC 3584896 . PMID 23319561. doi:10.1128/IAI.01460-12.
^ Centers for Disease Control and Prevention (2009). „Bacterial coinfections in lung tissue specimens from fatal cases of 2009 pandemic influenza A (H1N1)—United States, May-August 2009”. . MMWR Morb. Mortal. Wkly. Rep. 58 (38): 1071—1074. PMID 19798021.
^ Panthier, R.; Hannoun, C.; Oudar, J.; et al. (1966). „Isolement du virus West Nile chez un cheval de Camargue attaint d'encéphalomyélite.”. C R Acad Science Paris. 262: 1308—10.
^ Azman, A. S.; Rudolph, K. E.; Cummings, D. A.; Lessler, J. (2013). „The incubation period of cholera: A systematic review”. Journal of Infection. 66 (5): 432—8. PMC 3677557 . PMID 23201968. doi:10.1016/j.jinf.2012.11.013.
^ Linton, Natalie M.; Kobayashi, Tetsuro G; Yang, Yichi; Hayashi, Katsuma M; Akhmetzhanov, Andrei R. E; Jung, Sung-mok; Yuan, Baoyin; Kinoshita, Ryo; Nishiura1, Hiroshi (2020). „Incubation Period and Other Epidemiological Characteristics of 2019 Novel Coronavirus Infections with Right Truncation: A Statistical Analysis of Publicly Available Case Data”. J Clin Med. 9 (2): 538. PMC 7074197 . PMID 32079150. doi:10.3390/jcm9020538 . : 538

Литература

Sharara, A. I. (1997). „Chronic hepatitis C”. Southern Medical Journal. 90 (9): 872—7. PMID 9305294. doi:10.1097/00007611-199709000-00002.
Kahn, James O.; Walker, Bruce D. (1998). „Acute Human Immunodeficiency Virus Type 1 Infection”. New England Journal of Medicine. 339 (1): 33—39. PMID 9647878. doi:10.1056/NEJM199807023390107.
Godsey, M.J., M. Blackmore, N. Panella, K. Burkhalter, K. Gottfried, L. Halsey, R. Rutledge, S. Langevin, R. Gates, and K. Lamonte (2005). „West Nile virus epizootiology in the southeastern United States”. Vector Borne and Zoonotic Diseases. 5 (1): 82—89. PMID 15815153. doi:10.1089/vbz.2005.5.82. , 2001. Vector Borne and Zoonotic Diseases. . ISSN 1530-3667
Batalis, Nick I.; Galup, Luis; Zaki, Sherif R.; Prahlow, Joseph A. (2005). „West Nile virus encephalitis.”. American Journal of Forensic Medicine and Pathology. 26 (2): 192—196. PMID 15894859. doi:10.1097/01.paf.0000163826.56278.da.
Davis, L. E.; Debiasi, R.; Goade, D. E.; Haaland, K. Y.; Harrington, J. A.; Harnar, J. B.; Pergam, S. A.; King, M. K.; Demasters, B. K.; Tyler, K. L. (2006). „West Nile virus neuroinvasive disease”. Annals of Neurology. 60 (3): 286—300. PMID 16983682. doi:10.1002/ana.20959.
Jawetz E i sar. Medicinska mikrobiologija, Informator, 1998. Beograd
Švabić-Vlahović M. i sar: Medicinska bakteriologija, Savremena administracija, Beograd, 2005.
Мarković Lj. i sur: Opća Virusologija, Medicinski fakultet Zagreb, 1995.
Krstić Lj. Medicinska Virusologija, Štampa Čigoja, 2000.
Kranjčić-Zec I. i sar. Medicinska parazitologija, Informator, 1993. Beograd
Jovanović T. i sar. Praktikum iz mikrobilogije i imunologije, Informator, 2000. Beograd
Tasić G: Virusološka dijagnostika, Institut za zaštitu zdravlja Niš, 1999.
Day, Troy; Graham, Andrea L.; Read, Andrew F. (2007). „Evolution of parasite virulence when host responses cause disease”. Proceedings of the Royal Society B: Biological Sciences. 274 (1626): 2685—2692. PMC 2279213 . PMID 17711836. doi:10.1098/rspb.2007.0809.
Frank, S. A.; Schmid-Hempel, P. (2008). „Mechanisms of pathogenesis and the evolution of parasite virulence”. Journal of Evolutionary Biology. 21 (2): 396—404. PMID 18179516. S2CID 1143835. doi:10.1111/j.1420-9101.2007.01480.x.
Gandon et al. (2002) Imperfect vaccines and the evolution of pathogen virulence, Nature, 414, 751-756
Freeman Scott, Herron Jon C. Evolutionary Analysis edition 4th New Jersey Pearson Prentice Hall 2007
Levin Bruce R, Bergstrom Carl T (јун 2000). „Bacteria are different: Observations, interpretations, speculations, and opinions about the mechanisms of adaptive evolution in prokaryotes.”. Proc Natl Acad Sci U S A. 97 (13): 6981—6985. Bibcode:2000PNAS...97.6981L. PMC 34373 . PMID 10860960. doi:10.1073/pnas.97.13.6981 . , 13 pages 6981–6985}-

Спољашње везе

Latent-period - National Collaborating Centre for Infectious Diseases (језик: енглески)

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).

[:0-1] а ^б ^в „Principles of Epidemiology | Lesson 1 - Section 9”. www.cdc.gov (на језику: енглески). 2021-12-20. Приступљено 2022-11-11.

[2] „9.4C: Inoculation of Live Animals”. Biology LibreTexts (на језику: енглески). 2017-06-24. Приступљено 2022-11-11.

[3] Dumanović, J, Marinković, D, Denić, M: Genetički rečnik, Beograd, 1985.

[4] Mina, Michael J.; Klugman, Keith P. (2013). „Pathogen Replication, Host Inflammation, and Disease in the Upper Respiratory Tract”. Infection and Immunity. 81 (3): 625—628. ISSN 0019-9567. PMC 3584896 . PMID 23319561. doi:10.1128/IAI.01460-12.

[5] Centers for Disease Control and Prevention (2009). „Bacterial coinfections in lung tissue specimens from fatal cases of 2009 pandemic influenza A (H1N1)—United States, May-August 2009”. . MMWR Morb. Mortal. Wkly. Rep. 58 (38): 1071—1074. PMID 19798021.

[6] Panthier, R.; Hannoun, C.; Oudar, J.; et al. (1966). „Isolement du virus West Nile chez un cheval de Camargue attaint d'encéphalomyélite.”. C R Acad Science Paris. 262: 1308—10.

[7] Azman, A. S.; Rudolph, K. E.; Cummings, D. A.; Lessler, J. (2013). „The incubation period of cholera: A systematic review”. Journal of Infection. 66 (5): 432—8. PMC 3677557 . PMID 23201968. doi:10.1016/j.jinf.2012.11.013.

[8] Linton, Natalie M.; Kobayashi, Tetsuro G; Yang, Yichi; Hayashi, Katsuma M; Akhmetzhanov, Andrei R. E; Jung, Sung-mok; Yuan, Baoyin; Kinoshita, Ryo; Nishiura1, Hiroshi (2020). „Incubation Period and Other Epidemiological Characteristics of 2019 Novel Coronavirus Infections with Right Truncation: A Statistical Analysis of Publicly Available Case Data”. J Clin Med. 9 (2): 538. PMC 7074197 . PMID 32079150. doi:10.3390/jcm9020538 . : 538

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]