Инландет
| Округ Инландет Innlandet | |
|---|---|
| Држава | |
| Покрајина | Источна Норвешка |
| Админ. центар | Хамар |
| Површина | 52.072 km2 |
| Становништво | 2025. |
| — број ст. | 378.000 |
| — густина ст. | 7,26 ст./km2 |
| Број општина | 46 |
| Званични веб-сајт | |

Инландет (норв. Innlandet) је округ у унутрашњости југоисточне Норвешке. Округ је основан 1. јануара 2020. године спајањем дотадашњих округа Хедмарк и Опланд, а његово административно седиште је Хамар. Са укупном површином од 52.072 km² највећи је норвешки округ по површини и уједно једини који нема излаз на море, док има око 378.000 становника (2025).[1][2]
Округ се граничи са окрузима Акерсхус, Бускеруд, Вестланд, Мере ог Ромсдал и Тренделаг, а на истоку са Шведском. Простире се преко неких од највећих норвешких долина и сливова, укључујући Гудбрансдален, Естердален и Валдрес, као и подручја око језера Мјеса — највећег језера у Норвешкој. У Инландету се налази и највиши врх Норвешке Галдхепиген (2.469 m), део најдужег норвешког речног система Глома, као и више националних паркова, међу којима су Јотунхејмен, Рондане и Довре.[1][2]
Инландет обухвата 46 општина и низ регионалних центара; највећа урбана средишта су Хамар, Лилехамер, Јевик и Елверум. Привреду округа у великој мери обликују пољопривреда и шумарство, док туризам има изражен значај захваљујући планинским и зимским центрима као што су Трисил, Хафјел и Квитфјел, као и развијеној мрежи викенд-насеља — Инландет се често наводи као највећи „округ викендица” у Норвешкој по броју рекреативних објеката.[2]
Историја
[уреди | уреди извор]Подручје данашњег Инландета има дугу административну историју која сеже у период раног модерног норвешког државног уређења. Након увођења апсолутизма 1660. године, дотадашњи ленови су замењени административним јединицама званим амти, а унутрашњост југоисточне Норвешке припадала је широј управној целини Акерсхуског стифтамта. У оквиру тог система, 1757. године је основан Опланденес амт, који је у великој мери обухватао простор који данас припада Инландету, као и Хаделанд. Амт је већ 1781. подељен на два дела: Хедемаркенс амт и Кристијанс амт, чиме су постављени темељи за каснији развој двеју посебних управних округа у унутрашњости Норвешке.[1]
Током 19. и раног 20. века називи и статус ових јединица су се мењали у складу са општим реформама државне управе. У процесу замене назива амт термином округ, Кристијанс амт је 1919. преименован у Опланд, док је Хедемаркенс амт такође 1919. постао округ Хедмарк.[3][4][1]
Окрузи Хедмарк и Опланд постојали су као засебне јединице више од једног века и представљали су кључни институционални оквир за регионалну управу у унутрашњости Норвешке. Током тог периода долазило је и до мањих територијалних измена и прецизирања граница (на пример, промене појединих општинских припадности у 19. веку), али је основна подела на Хедмарк и Опланд остала стабилна све до почетка 21. века.[3] Почетком друге деценије 21. века покренут је процес познат као регионална реформа широм земље, чији је циљ био стварање мањег броја већих округа и измена у надлежностима окружних власти. Норвешка влада је 2015. позвала округе да отпочну разговоре о спајањима, а у наставку процеса донете су одлуке о новом окружном уређењу које је ступило на снагу 1. јануара 2020. године.[5][6][7] У случају Хедмарка и Опланда, процес спајања је подразумевао и одлуке о називу и институционалном обликовању новог округа. Према документима из законодавног поступка, заједнички састанак окружних скупштина одржан је 24. октобра 2017, а обе окружне скупштине су 15. јануара 2018. усвојиле истоветан предлог да назив новог округа буде Инландет.[8][9]
Након формирања новог округа, у јавности и политици настављена је расправа о дугорочном устројству округа. У фебруару 2022. одржано је саветодавно изјашњавање грађана о евентуалном враћању на ранију поделу, при чему је забележена тесна већина за поновно успостављање Хедмарка и Опланда; ипак, окружна скупштина је исте године донела одлуку да се Инландет настави као јединствен округ.[10][11]
Географија
[уреди | уреди извор]
Инландет је копнени округ југоисточне Норвешке, који обухвата велики део унутрашњости између шведске границе на истоку и Скандинавских планина на западу. Административно обухвата 46 општина, а у просторном смислу повезује језерско-низијске и брежуљкасте пределе око Мјесе са високопланинским појасом који се постепено уздиже ка Јотунхејмену, Ронданеу и Доврефјелу.[12][13]
Западни и северни делови округа припадају највишем појасу Норвешке, са бројним врховима изнад 2.000 m. У Инландету се налази Галдхепиген (2.469 m), највиши врх Норвешке и Северне Европе, смештен у области Јотунхејмена.[14] Национални парк Јотунхејмен простире се преко више општина и представља језгро највиших норвешких планина, док се даље ка северу и истоку ређају висоравни и масиви Доврефјела и Ронданеа, са изразитим високогорским рељефом и просторима традиционално важним за дивље ирвасе.[15][16] Међу најпрепознатљивијим морфолошким целинама су велика долинска подручја која повезују унутрашњост Норвешке са правцима север југ. Гудбрансдален је дугачак долински систем који се пружа од подручја Лешјаскогсватнета ка југоистоку, све до Мјесе, и представља један од главних природних и саобраћајних коридора источне Норвешке.[17] Источно од њега се налази Естердален, област која обухвата долину Гломе са бројним побочним долинама и планинским појасевима, од границе ка Трёнделагу до подручја Елверума и јужније.[18]
Хидрографија Инландета доминирана је великим сливовима који одводњавају унутрашњост ка југу. Мјеса је највеће језеро Норвешке по површини и једно од најдубљих у Европи а уз њене обале развила су се главна урбана средишта као што су Хамар, Јевик и Лилехамер.[13] Најважнија притока Мјесе је Гудбрансдалслоген, која протиче кроз Гудбрансдален и преко система Мјеса—Ворма чини део ширег Гломиног водног система.[19] Глома је најдужа и водом најбогатија норвешка река, са великим сливом који покрива значајан део југа земље, укључујући велике површине Инландета.[20]
Значајан део планинских и висораванских подручја Инландета налази се под режимима заштите природе, што одражава како биолошке, тако и геолошке и пејзажне вредности региона. Поред Јотунхејмена и Ронданеа, на северозападним рубовима округа налазе се и делови заштићеног комплекса Доврефјел—Сундалсфјела, једног од највећих континуираних заштићених подручја у континенталној Норвешкој.[21][15][16]
Климатске одлике су изразито разнолике услед наглашених висинских разлика. У нижим деловима око Мјесе доминира умерено континентална клима источне Норвешке, док су у планинским појасевима присутни оштрији, планински услови са дужом снежном сезоном. За опис регионалних климатских карактеристика као референтна основа користе се норвешке стандардне климатске нормале за период од 1991. до 2020, које обухватају мрежу станица широм земље.[22] Геолошку основу региона чини сложена структура стена Скандинавских планина и његовог предгорја. За преглед и класификацију јединица темељне стенске подлоге користе се национални геолошки картографски ресурси Геолошког завода Норвешке.[23]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г „Innlandet – fylke”. Store norske leksikon. Приступљено 2025-12-31.
- ^ а б в „Fakta om Innlandet”. Innlandet fylkeskommune. Приступљено 2025-12-31.
- ^ а б „Oppland – tidligere fylke”. Store norske leksikon. Приступљено 2025-12-31.
- ^ „Hedmark – tidligere fylke”. Store norske leksikon. Приступљено 2025-12-31.
- ^ „regionreformen”. Store norske leksikon. Приступљено 2025-12-31.
- ^ „Fra Hedmark og Oppland til Innlandet”. Innlandet fylkeskommune. Приступљено 2025-12-31.
- ^ „Fylkessammenslåinger i regionreformen”. regjeringen.no. Приступљено 2025-12-31.
- ^ „Prop. 65 L (2017–2018) – punkt 5.1 Prosess, behandling og vedtak i fylkeskommunene”. regjeringen.no. Приступљено 2025-12-31.
- ^ „Innst. 328 L (2017–2018) – Sammenslåing av Hedmark fylkeskommune og Oppland fylkeskommune”. stortinget.no. Приступљено 2025-12-31.
- ^ „Skal Innlandet oppløses?”. Universitetet i Innlandet (INN). Приступљено 2025-12-31.
- ^ „Saksdokument: Eventuell deling av Innlandet fylkeskommune (PDF)” (PDF). Innlandet fylkeskommune. Приступљено 2025-12-31.
- ^ „Norske fylke og kommunar”. Kartverket. Приступљено 2025-12-31.
- ^ а б „Mjøsa”. Store norske leksikon. Приступљено 2025-12-31.
- ^ „Galdhøpiggen”. Store norske leksikon. Приступљено 2025-12-31.
- ^ а б „Jotunheimen nasjonalpark (fakta og informasjon) (PDF)” (PDF). Miljødirektoratet. Приступљено 2025-12-31.
- ^ а б „Rondane National Park (brochure) (PDF)” (PDF). Miljødirektoratet. Приступљено 2025-12-31.
- ^ „Gudbrandsdalen”. Store norske leksikon. Приступљено 2025-12-31.
- ^ „Østerdalen”. Store norske leksikon. Приступљено 2025-12-31.
- ^ „Gudbrandsdalslågen”. Store norske leksikon. Приступљено 2025-12-31.
- ^ „Glomma”. Store norske leksikon. Приступљено 2025-12-31.
- ^ „Dovrefjell–Sunndalsfjella nasjonalpark (brochure) (PDF)” (PDF). Miljødirektoratet. Приступљено 2025-12-31.
- ^ „New Norwegian standard climate normals 1991–2020 (MET report 05/2021) (PDF)” (PDF). MET Norway. Приступљено 2025-12-31.
- ^ „Geological maps (bedrock maps and databases)”. Geological Survey of Norway (NGU). Приступљено 2025-12-31.