Инсекти у етици

С Википедије, слободне енциклопедије
Винска мушица, инсект који се често користи у научним експериментима.

О инсектима и људским етичким обавезама према њима расправљали су бројни писци и личности кроз историју, од којих су многи, аргументујући из различитих перспектива, тврдили да постоји морална обавеза да се инсекти не поврјеђују или не убијају. Међутим, према опште прихваћеним дефиницијама у добробити животиња и пољопривредној етици, тврди се да појединачни инсекти немају „право на живот“.

Религијске перспективе[уреди | уреди извор]

Џаинизам[уреди | уреди извор]

Џаински монах из 19. вијека, који носи метлу да помјера инсекте без повреде и носи маску да избјегне случајно удисање летећих инсеката.

Монаси у џаинизму предузимају значајне мјере предострожности како би избјегли, чак и ненамјерно, поврјеђивање чак и најмањих живих бића, укључујући инсекте.[1]

Будизам[уреди | уреди извор]

Према будистичким принципима, инсекти, као жива бића, не би требало да буду повријеђени или убијани.[2] У причи о животу Буде, описано је да је једном наредио монасима да прекину своја путовања током сезоне монсуна, како би избјегли убијање црва и инсеката на блатњавим путевима.[3] Пратећи примјер џаинизма, будистички монаси често користе цједиљку како би избјегли убијање малих животиња док пију воду.[1]

Таоизам[уреди | уреди извор]

Џон Вејн Тајсон, у књизи „Круг који се шири“, цитира учење Tai-shang kan-yingp'ien, гдје се наводи: „имајте саосјећајно срце према свим створењима... Чак и инсектима“.[4] Такође је навео цитат Вен Чанга из књиге „Yin-chih-wen“, у којем каже: „кад год направите корак, увијек пазите на мраве и инсекте. Забраните ложење ватре напољу (да не би страдали инсекти)“.[4]

Јудаизам[уреди | уреди извор]

Sefer Hasidim, средњовкековно хебрејско дјело, упућује своје сљедбенике да никада не наносе бол животињама, укључујући инсекте, и да не убијају осе или муве.[5]

Хришћанство[уреди | уреди извор]

Соаме Џенинс, енглески посланик и писац, изјавио је: „ми нисмо у стању да дамо живот, па стога не би требало да га безобзирно одузимамо најзлобнијем инсекту, без довољно разлога; сви га примају од исте добронамјерне руке као и ми сами, и стога имају једнако право да га уживају.“[6] Вилијам Елери Ченинг, унитаристички проповједник, је у писму навео да никада не би убио инсекта и тврдио да је инсектима од Бога дато исто право на живот као и људима; такође је тврдио да би њихово убиство покварило дјело Божијег стварања.[7]

Књига за дјецу, „Инсекти и њихова станишта“ коју је издало Друштво за промоцију хришћанског знања 1833. године, поучавала је дјецу да је гријех против Бога непотребно повриједити инсекте и да ако наиђу на неког у невољи, не би требало да му науде, већ да му пруже помоћ.[8]‍:241

Историјска перспектива[уреди | уреди извор]

Арапски пјесник и филозоф из 11. вијека — Ал Мари, описао је саосјећање пуштања буве из његове руке као љубазније од давања новца људима у невољи. Он је тврдио да и бува и људи предузимају мјере предострожности против смрти и да имају страст да наставе да живе.[9]

Рани писац о правима животиња, Луис Гомперц, такође и рани веган,[10] залагао се против убијања свилених буба ради набавке свиле.[11]

Права и добробит животиња[уреди | уреди извор]

Питер Сингер је тврдио да недостатак знања о способности инсеката да имају субјективна искуства значи да „права инсеката“ још увијек нису нешто за шта би требало водити кампању,[12] док је ентомолог — Џефри Локвуд, истакао да инсекти осјећају бол и да су свјесни својих осјећања, изјавивши:

Значајни емпиријски докази подржавају тврдњу да инсекти осјећају бол и да су свјесни својих осјећања. У мјери у којој им је њихов бол важан, они имају интерес да их не боли и бол им погоршава животе. Штавише, као свјесна бића, инсекти имају будуће (чак и тренутне) планове у вези са сопственим животима, а смрт инсеката осујећује те планове. С обзиром да се осјећање чини етички здравом, научно одрживом основом за давање моралног статуса и узимајући у обзир претходне аргументе који успостављају разумно очекивање свијести и бола код инсеката, предлажем сљедећу, минималну етику: требало би да се уздржимо од радњи за које можемо да очекујемо да ће убити или изазвати нетривијални бол код инсеката, када избјегавање ових радњи нема, или има само тривијалне трошкове за нашу добробит.[13]

Етичком анализом око питања убијања штетних животиња (осим ради производње меса или тестирања производа) закључено је да је то дозвољено под сљедећим условима:

  • ако представљају невине пријетње по људски живот;
  • ако служе као невини штит од пријетњи по људски живот;
  • ако смо ми и животиње у ситуацији типа „да смо у чамцу за спасавање“ у којем не могу сви да преживе.[14]

У таквој ситуацији, прима изреци prima facie, право на живот животиње је поништено. Уопштено говорећи, ионако се не претпоставља да инсекти имају таква права, а штавише, пољопривредна етика се бави моралношћу убијања штетних сисара (предатора, биљоједа) или вектора болести (пацови). „Убијање инсеката“ је строго еколошка брига због употребе потенцијално штетних инсектицида, а случај убијања једног инсекта је квантитативно занемарљив.[15]

Културни прикази[уреди | уреди извор]

Тврдило се да је Вилијам Шекспир изразио симпатије према инсектима, посебно у својој драми „Мјера за мјеру“ из 1604. године, где лик Изабела каже: „осјећај смрти је највише у страху. / И јадна буба на коју газимо, / У тјелесној патњи нађе муку велику / Као кад џин умре.“[8]‍:99–100

У пјесми „О окрутности“, Џон Клер се позива на спасавање мува из паукове мреже: „Е'ен, муве које лете према теби су проговориле, / Јадне ситнице које су; / И често си паукову мрежу разбио, / Да ослободим заробљеника.“[16]

Идиом „не би повриједио муву“ се користи да би се означио некога ко је њежан и ко не би учинио ништа да нанесе штету или повреду.[17]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Keown, Damien (2005). Buddhist Ethics: A Very Short Introduction. Oxford: Oxford University Press. стр. 15. ISBN 978-0-19-280457-0. Приступљено 19. 3. 2022. 
  2. ^ Heirman, Ann (30. 11. 2020). „Protecting Insects in Medieval Chinese Buddhism: Daoxuan’s Vinaya Commentaries”. Buddhist Studies Review. 37 (1). ISSN 1747-9681. doi:10.1558/bsrv.18495. Приступљено 19. 3. 2022. 
  3. ^ Buswell, Robert E.; Lopez, Donald S. (2014). The Princeton Dictionary of Buddhism. Princeton: Princeton University Press. стр. 968. ISBN 978-1-4008-4805-8. doi:10.1515/9781400848058. Приступљено 19. 3. 2022. 
  4. ^ а б Wynne-Tyson, Jon (1985). The Extended Circle: A Dictionary of Humane Thought. Fontwell: Centaur. стр. 56. ISBN 978-0-900001-22-2. Приступљено 19. 3. 2022. 
  5. ^ Lerner, Pablo; Rabello, Alfredo Mordechai (2006). „The Prohibition of Ritual Slaughtering (Kosher Shechita and Halal) and Freedom of Religion of Minorities”. Journal of Law and Religion. 22 (1): 1—62. ISSN 0748-0814. Приступљено 19. 3. 2022. 
  6. ^ Jenyns, Soame (1793). Cole, Charles Nalson, ур. The Works of Soam Jenyns. 3 (2nd изд.). London: T. Cadell. стр. 190. Приступљено 19. 3. 2022. 
  7. ^ Unti, Bernard (2002-01-01). „The Quality of Mercy: Organized Animal Protection in the United States 1866-1930”. Animal Welfare Collection: 34. Приступљено 19. 3. 2022. 
  8. ^ а б Preece, Rod (2003). Awe for the Tiger, Love for the Lamb: A Chronicle of Sensibility to Animals. London: Routledge. ISBN 978-0-203-49180-5. OCLC 437055953. Приступљено 19. 3. 2022. 
  9. ^ Nicholson, Reynold Alleyne (1921). Studies in Islamic Poetry. Cambridge: University Press. стр. 202. Приступљено 19. 3. 2022. 
  10. ^ Renier, Hannah (март 2012). „An Early Vegan: Lewis Gompertz”. London Historians. Приступљено 19. 3. 2022. 
  11. ^ Gompertz, Lewis (1992). Moral Inquiries on the Situation of Man and of Brutes. Fontwell: Centaur Press. стр. 110. Приступљено 19. 3. 2022. 
  12. ^ Singer, Peter (12. 5. 2016). „Are Insects Conscious?”. Project Syndicate. Приступљено 19. 3. 2022. 
  13. ^ Lockwood, Jeffrey (1. 7. 1988). „Not to Harm a Fly: Our Ethical Obligations to Insects”. Between the Species. 4 (3). doi:10.15368/bts.1988v4n3.10 Слободан приступ. Приступљено 19. 3. 2022. 
  14. ^ Mylan Jr., Engel; Comstock, Gary Lynn (2021). Review: After Regan: Animal Rights and Lifeboat Scenarios. jstor.org. 11. Journal of Animal Ethics. стр. 99—104. Приступљено 19. 3. 2022. 
  15. ^ Pluhar, E. B. (1988). When is it Morally Acceptable to Kill Animals? (PDF). 1. Journal of Agricultural Ethics. стр. 211—224. Приступљено 19. 3. 2022. [мртва веза]
  16. ^ Clare, John (1820). Poems Descriptive of Rural Life and Scenery. London: Taylor & Hessey. стр. 112. Приступљено 19. 3. 2022. 
  17. ^ „wouldn't hurt a fly”. Cambridge Dictionary. Приступљено 19. 3. 2022. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Инсекти_у_етици&oldid=25409157”