Институт за књижевност и уметност

Институт за књижевност и уметност
Институт за књижевност и уметност
Оснивач	Извршно веће Скупштине Србије; Српска академија наука и уметности; Филолошки факултет у Београду; Универзитет уметности у Београду.
Датум оснивања	15.09.1962.
Тип	самостална научна установа
Намена	књижевнотеоријска истраживања; књижевноисторијска истраживања; компаратистичка истраживања; поетичка истраживања
Седиште	Београд
Председник	Бојан Јовић
Веб-сајт	https://www.ikum.org.rs

Институт за књижевност и уметност (ИКУМ) је научна установа основана 15.09.1962. године на предлог академика Војислава Ђурића. Од 01.01.1963. године Институт ради као самостална научна установа. Седиште Института налази се у Београду.^[1]

Историја

Институт за књижевност и уметност настао је из Центра за теорију књижевности и уметности Филолошког факултета у Београду. Извршно веће је, на предлог академика Војислава Ђурића, донело Уредбу о оснивању Института за књижевност и уметност 15.09.1962. Оснивачи Института су: Извршно веће Скупштине Србије, Српска академија наука и уметности, Филолошки факултет у Београду и Универзитет уметности у Београду. Самостална научна установа је постао 01.01.1963. године и дан данас има исти статус. Убрзо након што је основан, Институт је постао једна од већих и угледнијих научних установа у области науке о књижевности у тадашњој Југославији, а тај углед сачувао је и до данашњих дана.

Институт се од 1963. до 2002. године налазио у поткровљу Рударског факултета, у близини Ботаничке баште, а од тада се налази у уредно сређеним просторијама у Дому Вукове задужбине (Краља Милана 2) у центру Београда, где се и данас налази.^[1]

Основни правци делатности Института за књижевност и уметност су књижевноисторијска, компаратистичка, књижевнотеоријска и поетичка истраживања. Она се системски прате и проучавају кретање и развитак стваралачке критике код нас и у свету из области историје и теорије књижевности, естетике, компаратистике и поетике.^[2]

Пројекти

Истраживање у Институту је тренутно подељено на више различитих области. Различите могућности истраживања најбоље описују пројекти ИКУМ-а:

Смена поетичких парадигми у српској књижевности XX века: национални и европски контекст
Српско усмено стваралаштво у интеркултурном коду
Културолошке књижевне теорије и српска књижевна критика
Улога српске периодикe у формирању књижевних, културних и националних образаца
Српска књижевност у европском културном простору

Осим стално запослених истраживача у ИКУМ-у, на пројектима учествују и спољни сарадници Института: универзитетски професори и други научни радници.^[3]

Организација Института

Области научног истраживања које су биле подељене кроз пет пројеката се, од 2020. године, реализују у седам различитих научних одељења:

Периодика у историји српске књижевности и културе
Одељење за историју српске књижевне критике и метакритике
Одељење за фолклористику
Српска књижевност и културна самосвест
Упореднa истраживањa српске књижевности
Поетика модерне и савремене српске књижевности
Одељење за теорију књижевности и уметности^[3]

Директори Института

Директори Института били су:

Војислав Ђурић (1963-1966)
Душан Пухало (1966-1968)
Зоран Константиновић (1968)
Предраг Палавестра (1968-1976)
Миодраг Матицки (1977–2005)
Весна Матовић (2006-2014)
Бојан Јовић (2015-надаље)^[1]

Издања Института

Делатност ИКУМ-а се најбоље огледа у разноврсним и бројним издањима. Многа од њих су доступна у штампаним верзијама и могу се наћи у Библиотеци ИКУМ-а.

Издања која су објављена после 2006. године су такође доступна у дигиталном формату, а налазе се у електронској бази података којој се може приступити једино преко виртуелне библиотеке ИКУМ-а. ^[4]

Нова издања

Одабрана нова издања Института:

Књижевност, култура, идентитет – међународни зборник радова у част проф. др Јована Делића

ур. Светлана Шеатовић, Александар Јерков, Предраг Петровић

Институт за књижевност и уметност, Београд, 2020.

Поезија Ане Ристовић

ур. Светлана Шеатовић

Задужбина Десанка Максимовић : Народна библиотека Србије : Институт за књижевност и уметност, Београд, 2020.

О светлости старијој од несреће. Eсеји о српској поезији и култури

Јовановић Александар

Институт за књижевност и уметност, Београд, 2020.

Љиљан модри : Кристијан Фридрих Темлер и јужни Словени

Пер Јакобсен, Персида Лазаревић Ди Ђакомо

Институт за књижевност и уметност, Београд, 2020.

Знаци распознавања : прилози за саморазумевање српске књижевности

Драган Хамовић

Catena mundi : Институт за књижевност и уметност, Београд, 2020.

Војислав Илић и рађање модерне српске поезије

ур. Предраг Петровић, Недељка Бјелановић

Институт за књижевност и уметност : Дучићеве вечери поезије, Београд : Требиње, 2020.

Српска књижевност почетком 20. века: модерност и стари задаци

ур. Драган Хамовић, Јана Алексић

Институт за књижевност и уметност, Београд, 2020.

Српски (о)квир: Прилози за читање српске књижевности у светлу квир теорије

Игор Перишић

Институт за књижевност и уметност, Београд, 2020.

Женски покрет (1920–1938): библиографија

Јованка Пољак, Оливера Иванова

Институт за књижевност и уметност, Београд, 2019.

У залеђу Средоземља : Медитеран у модерној српској књижевности

Светлана Шеатовић

Институт за књижевност и уметност, Београд, 2019.^[5]

Монографије и библиографије

Одабране монографије и библиографије:

О светлости старијој од несреће. Eсеји о српској поезији и култури

Јовановић Александар

Београд: Институт за књижевност и уметност, 2020.

Јунак и сиже епске песме

Данијела Петковић

Београд: Институт за књижевност и уметност, 2020.

Књижевно дело Љубена Каравелова на српском језику

Александар Пејчић

Београд: Институт за књижевност и уметност, 2018.

Дело Доситеја Обрадовића у европском књижевно-културном контексту – културно-историјски одјеци немачке просвећености Хале-лајпцишког интелектуалног круга на јужнословенским просторима

Драгана Грбић

Београд: Институт за књижевност и уметност, 2018.

Вештица: културно-историјски контекст

Београд: Институт за књижевност и уметност, 2018.

Марија Шаровић

Фигура гуслара : хероизирана биографија и невидљива традиција

Смиљана Ђорђевић Белић

Београд: Институт за књижевност и уметност, 2017.

Постфолклорна епска хроника : жанр на граници и границе жанра

Смиљана Ђорђевић Белић

Београд: Чигоја, Институт за књижевност и уметност, 2017.

Српсковизантијско наслеђе у српском послератном модернизму : Васко Попа, Миодраг Павловић, Љубомир Симовић, Иван В. Лалић

Марко Радуловић

Београд: Институт за књижевност и уметност, 2017.

Дадаистички часописи

Предраг Тодоровић

Београд: Институт за књижевност и уметност, 2016.

Пут ка усправној земљи : модерна српска поезија и њена културна самосвест

Драган Хамовић

Београд: Институт за књижевност и уметност, 2015.^[6]

Зборници

Зборници су део тимског рада сарадника или више пројекта или су резултат научних скупова које организују институтски пројекти.

Неки од зборника:

Књижевност, култура, идентитет – међународни зборник радова у част проф. др Јована Делића

ур. Светлана Шеатовић, Александар Јерков, Предраг Петровић

Институт за књижевност и уметност, Београд, 2020.

Поезија Ане Ристовић

ур. Светлана Шеатовић

Задужбина Десанка Максимовић : Народна библиотека Србије : Институт за књижевност и уметност, Београд, 2020.

Књижевни и критичарски опус Милана Кашанина

ур. Јана Алексић, Ђорђе Нешић

Институт за књижевност и уметност : Културни и научни центар Милутин Миланковић, Београд : Даљ, 2019.

Прилози за поетику Бранислава Петровића

ур. Драган Хамовић

Институт за књижевност и уметност : Градска библиотека Владислав Петковић Дис, Београд : Чачак, 2019.

Песнички завичај Десанке Максимовић

ур. Шеатовић Светлана, Опачић Зорана

Институт за књижевност и уметност : Задужбина Десанка Максимовић : Дучићеве вечери поезије, Београд, 2019.^[7]

Књижевност – теологија – философија:

тематско-проблемски зборник радова у спомен Милану Радуловићу

ур. Кристијан Олах, Милица Мустур

Институт за књижевност и уметност : Православни богословски факултет Светог Василија Острошког, Београд : Фоча, 2018.

Поетика Милутина Бојића

ур. Јован Делић, Светлана Шеатовић

Институт за књижевност и уметност : Библиотека Милутин Бојић, Београд, 2017.

Песничке теме и поетички модели Алексе Шантића

ур. Јован Делић, Бојан Чолак

Институт за књижевност и уметност, Београд, 2017.

О поезији и о поетици Борислава Радовића

ур. Драган Хамовић

Институт за књижевност и уметност, Београд, 2017.

Преплитања и укрштања (хибридност у књижевности)

ур. Кринка Видаковић-Петров

Институт за књижевност и уметност, Београд, 2016.^[8]

Књижевна историја

Књижевна историја покренута је као часопис цетињског издавачког предузећа Обод а касније и ИП Вук Караџић, 1968. године. Њен покретач и први главни уредник био је Александар Петров, а након њега Јован Деретић.^[9]

Библиотеке

Библиотека ИКУМ-а поседује преко 10000 публикација, међу којима се налазе књиге, годишњаци, зборници, сабрана дела, приручници и друго, као и око 500 наслова различитих часописа од којих се многи не могу наћи ни у једној библиотеци у Србији.

Већина текстова се може преузети у електронском облику у оквиру Дигиталне библиотеке Института.^[10]

Научни скупови

Један од облика истраживачког рада институтских пројеката су научни скупови које финансира надлежно Министарство науке Србије. У зависности од ранга, типа учесника, области и дисциплина које су обухваћене, могу бити националног, регионалног или међународног карактера; неки су књижевнотеоријске природе, други су више окренути књижевноисторијској проблематици, неретко укључују и друге граничне научне дисциплине (естетика, културологија, историја уметности, филозофија) и они су интердисциплинарни.

Такође се организују и са сродним научним институцијама из разних земаља (Пољска, Немачка, Бугарска, Босна и Херцеговина) или су у њих укључене националне научне институције, посебно локалне (централне библиотеке појединих региона).^[11]

Одржани скупови

2016.

Десничини сусрети 2016.^[12]

Сусрет Сефарда и Ашкеназа на Западном Балкану: између традиције и промена

2015.

Савремена српска фолклористика III

2014.

Савремена српска фолклористика II

Авангарда: од даде до надреализма

2012.

Песничко дело и мисао о поезији Милована Данојлића

2011.

Песничка поетика Оскара Давича

2010.

Писци као творци језика

Поезија и поетика Љубомира Симовића

2009.

Песништво и књижевна мисао Миодрага Павловића

Нова Европа

2008.

Модерни класициста Јован Христић

Међународни научни скуп Поетика Борислава Пекића

Поезија и поетика Јована Дучића

2007.

Постсимболистичка Поетика Ивана В. Лалића

Представљање родних идентитета у балканским књижевностима и културама

2006.

Слика о другом у балканским и средњоевропским књижевностима

Поетика Милана Ракића^[13]

Референце

^ ^а ^б ^в „О Институту”. Институт за књижевност и уметност. Архивирано из оригинала 14. 04. 2021. г. Приступљено 14. 4. 2021.
^ „Увод”. Институт за књижевност и уметност. Приступљено 14. 4. 2021.
^ ^а ^б „Пројекти”. ИКУМ. Архивирано из оригинала 10. 04. 2021. г. Приступљено 10. 4. 2021.
^ „Издања”. ИКУМ. Архивирано из оригинала 11. 04. 2021. г. Приступљено 11. 4. 2021.
^ „Нова издања”. ИКУМ. Архивирано из оригинала 11. 04. 2021. г. Приступљено 18. 4. 2021.
^ „Монографије”. ИКУМ. Архивирано из оригинала 11. 04. 2021. г. Приступљено 18. 4. 2021.
^ „Промоција зборника радова „Песнички завичај Десанке Максимовић“”. Музеј Херцеговине. Приступљено 18. 4. 2021.
^ „Зборници”. ИКУМ. Архивирано из оригинала 11. 04. 2021. г. Приступљено 18. 4. 2021.
^ „Књижевна историја”. ИКУМ. Архивирано из оригинала 11. 04. 2021. г. Приступљено 18. 4. 2021.
^ „библиотеке”. ИКУМ. Архивирано из оригинала 11. 04. 2021. г. Приступљено 11. 4. 2021.
^ „Научни скупови”. ИКУМ. Архивирано из оригинала 13. 04. 2021. г. Приступљено 14. 4. 2021.
^ „Владан Десница”. Политика. Приступљено 18. 4. 2021.
^ „Одржани скупови”. ИКУМ. Архивирано из оригинала 15. 04. 2021. г. Приступљено 18. 4. 2021.

Спољашње везе

[О_институту-1] а ^б ^в „О Институту”. Институт за књижевност и уметност. Архивирано из оригинала 14. 04. 2021. г. Приступљено 14. 4. 2021.

[2] „Увод”. Институт за књижевност и уметност. Приступљено 14. 4. 2021.

[пројекти-3] а ^б „Пројекти”. ИКУМ. Архивирано из оригинала 10. 04. 2021. г. Приступљено 10. 4. 2021.

[издања-4] „Издања”. ИКУМ. Архивирано из оригинала 11. 04. 2021. г. Приступљено 11. 4. 2021.

[Нова_издања-5] „Нова издања”. ИКУМ. Архивирано из оригинала 11. 04. 2021. г. Приступљено 18. 4. 2021.

[Монографије-6] „Монографије”. ИКУМ. Архивирано из оригинала 11. 04. 2021. г. Приступљено 18. 4. 2021.

[Промоција_зборника_радова_„Песнички_завичај_Десанке_Максимовић“-7] „Промоција зборника радова „Песнички завичај Десанке Максимовић“”. Музеј Херцеговине. Приступљено 18. 4. 2021.

[Зборници-8] „Зборници”. ИКУМ. Архивирано из оригинала 11. 04. 2021. г. Приступљено 18. 4. 2021.

[Књижевна_историја-9] „Књижевна историја”. ИКУМ. Архивирано из оригинала 11. 04. 2021. г. Приступљено 18. 4. 2021.

[10] „библиотеке”. ИКУМ. Архивирано из оригинала 11. 04. 2021. г. Приступљено 11. 4. 2021.

[11] „Научни скупови”. ИКУМ. Архивирано из оригинала 13. 04. 2021. г. Приступљено 14. 4. 2021.

[Владан_Десница-12] „Владан Десница”. Политика. Приступљено 18. 4. 2021.

[Одржани_скупови-13] „Одржани скупови”. ИКУМ. Архивирано из оригинала 15. 04. 2021. г. Приступљено 18. 4. 2021.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]