Интегрисани здравствени информациони систем Р. Србије

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Интегрисани здравствени информациони систем Р. Србије (скраћено ИЗИС) је „централни електронски систем, у коме се чувају и обрађују сви медицински и здравствени подаци пацијената, подаци здравствених радника и сарадника, подаци здравствених установа, здравствене интервенције и услуге извршене у здравственим установама, подаци електронских упута и електронских рецепата, подаци о заказивању за специјалистичке прегледе, дијагностичке процедуре и хируршке интервенције.” Како у Србији више од 65% грађана користи интернет, они су прва циљана група која ће имати прилику да искористи бенефите ИЗИС-а.[1]


Значај[уреди | уреди извор]

Интегрисани здравствени информациони систем Р. Србије иммпементиран је са задатком да:

  • Обезбеђује јединство података у здравству и јединствену информационо-комуникацијску инфраструктуру за управљање збиркама података и пренос података.
  • Омогући лакше и боље планирање у области здравствене заштите и стварања бољих здравствених политика увођењем интегрисаног здравственог информационог система. * Повеча квалитет услуга пацијентима,
  • Повећа транспарентност информација,
  • Повећа благовремено извештавање пацијената и шире јавности,
  • Обезбеди транспарентан и објективан став према пацијентима
  • Побољша приступ здравственим установама и тиме смањењем времена чекања на третман.[2]

Предности[уреди | уреди извор]

Преко ИЗИС-а омогућава се:

  • Унос, прикупљање, складиштење и размена података везаних за здравствени систем у Републици Србији.
  • Лак и ефикасан унос и ажурирање података кроз једноставан и интуитиван кориснички интерфејс.
  • Складиштење, чување и одржавање података у централној бази података.
  • Итегрисцијa са постојећим системима, који се користе у Министарству здравља или у здравственим установама у државној својини.
  • Обезбеђивање доступих здравствених података свим учесницима у здравственом систему, само, у складу са њиховим правима, улогама и одговорностима.[2]

Мрежна инфраструктура[уреди | уреди извор]

Мрежна инфраструктура се заснива на Cisco-вој (Nexus) i HP-овој технологији (VirtualConnect, односно FlexFabric). Заштита ради на нивоу Firewall-а, где је сваки корисник мрежно изолован и налази се у посебном VLAN-у. Поред заштите на нивоу firewall-a постоји и Intrusion Prevention System – IPS заштита као и Distributed Denial of Service – DDoS заштита.

Софтверска конфигурација[уреди | уреди извор]

Интегрисани здравствени информациони систем Р. Србије се заснива на примарној и секундарној софтверској конфигурацији, чије компоненте су приказане на доњој табели.

Примарна серверска конфигурација Секундарна серверска конфигурација
*Configuration Management and Orchestration Server,
  • Application Server – 10,
  • Database Server,
  • Load Balancer – 2,
  • Monitoring Server,
  • Central Logging Server,
  • DNS Server,
  • Backup Server,
  • BI OLAP Server
  • Application Server – 10,
  • Database Server,
  • Load Balancer,
  • Monitoring Server,
  • Central Logging Server,
  • DNS Server.

Задаци корисника у систему[уреди | уреди извор]

У систему се креирају различите улоге како би сваки корисник имао приступ:

  • тачно одређеним функционалностима,
  • приступ тачно одређеним подацима и
  • дозволи за обављање одређеног типа радње у зависности од радних задатака које обавља.

Сваком кориснику у систему се додељује бар једна улога, како би сваки корисник кад се најави у систем, имао персонализован поглед. Таквом кориснику дозвољен је приступ само оним функционалностима дефинисаним према додељеним улогама.

Примери дефинисаних улога у систему
  • Суперадминистратор (МЗ)
  • Администратор здравствене установе
  • Директор здравствене установе
  • Улога специјалисте
  • Улога изабрани лекар
  • Оператор у амбуланти
  • Оператор у Call-центру
  • Фармацеут

Мере сигурности и ограничења[уреди | уреди извор]

У систему је имплементирана једносмерна криптографска функција коришћењем hash и salt за чување лозинки корисника да би се спречило пробијање (нежељено откривање) лозинки.[3]

Лозинка
  • За већу безбедност система, лозинка представља комбинацију од најмање 8 алфанумеричких карактера, минимум једно велико слово и специјални знак.
  • У систему је омогућено и поствљање временског ограничења трајања лозинке.
  • Све лозинке свакога корисника у систему се памте и није дозвољено коришћење једне те исте лозинке више пута.
  • Сваки корисник аутоматски се одјављује у систему, након 15 минута неактивности.

Подсистеми за интеграцију[уреди | уреди извор]

Подсистем обезбеђује интерфејс за интеграцију са постојећим локалним информационим системима који се користе у јавним и приватним здравственим установама.

Web сервиси су докумнетовани адекватном документацијом која се налази на web порталу за подршку, на који се именовани корисници система најављивљују корисничким именом и лозинком (корисници су фирме произвођачи софвтвера).

Интеграција се изводи имплементацијом web сервиса, разменом XML документа путем HTTPS конекције.

Web сервиси могу бити:

1. Јавни (без аутентификације)

2. Заштићени (аутентификација на нивоу корисника) — ови сервиси су доступни само аутентификованим корисницима, који приступају систему на основу принципа корисничког имена и лозинке добијене од ИЗИС-а и сесијског токена са временом истицања од једног сата после задње активности.

Саставни део интегрисаног здравственог информационог система је API портал у коме је детаљно описан апликациони програмски интерфејс за интеграцију локалних информационих система (који се користе на примарном, секундарном и терцијарном нивоу) са интегрисаним здравственим информационим системом.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „У Србији интернет користи 65 одсто грађана”. www.novaenergija.net. Приступљено 25. 4. 2018. 
  2. 2,0 2,1 „Интегрисани здравствени информациони систем Републике Србије”. Министарство здравља Републике Србије. Приступљено 25. 4. 2018. 
  3. ^ „Пријава у систем” (PDF). Министрство здравља Р.Србије. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 26. 04. 2018. Приступљено 25. 4. 2018. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Marinković J, Simić S, Božović Z, Dačić M, Kocev N. Mali rečnik informatike u medicini i zdravstvu. Srp Arh Celok Lek 1995; 123 Suppl 2: 42-49.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]