Интерактивна уметност
Интерактивна уметност је правац у савременој уметности који укључује активну улогу гледаоца или посетиоца у настанку, доживљају или завршетку уметничког дела. Уместо да буде само посматрач, гледалац постаје учесник, а његове акције утичу на ток, изглед или значење самог уметничког рада.[2]
Историја
[уреди | уреди извор]Корене интерактивне уметности можемо тражити у авангарди и експерименталној уметности 20. века, када уметници почињу да укључују публику у своја дела. Флуксус покрет и перформанс уметност утицали су на настанак каснијих интерактивних пракси.
Са развојем дигиталних технологија током 1980-их и 1990-их, интерактивна уметност постаје препознатљив правац. Коришћење рачунара, сензора, виртуелне стварности, интернета и других медија омогућило је стварање дела која директно реагују на присуство и акције гледаоца.
Карактеристике
[уреди | уреди извор]- Активно учешће гледаоца или учесника
- Промена дела у реалном времену
- Употреба дигиталних или механичких система за интеракцију
- Комбинација више медија – звук, слика, покрет, светлост
Облици интерактивне уметности
[уреди | уреди извор]- Интерактивна инсталација
- Нет арт (интернет-базирана уметност)
- Виртуелна стварност и аугментована стварност уметнички радови
- Видео-уметност са публиком као учесником
- Видео-игре као уметнички медиј
Примери
[уреди | уреди извор]- Boundary Functions (1998) – рад Скота Снибеа који пројекцијом на под приказује границе личног простора посетилаца у интеракцији.
- Интерактивне инсталације у Њујоршком музеју модерне уметности и ZKM-у у Карлсруеу које комбинују дигиталне слике, звук и кретање публике.
Уметници
[уреди | уреди извор]Неки од значајних уметника који стварају у области интерактивне уметности су:
- Скот Снибе (Scott Snibbe)
- Рафаел Лозано-Хемер (Rafael Lozano-Hemmer)
- Мирослав Роган
- Лин Хершман Лисон (Lynn Hershman Leeson)
- Джефри Шоу (Jeffrey Shaw)
Савремени значај
[уреди | уреди извор]Интерактивна уметност данас има све већу примену у музејима, галеријама и јавним просторима. Она се често користи у образовном и друштвеном контексту, јер активира публику и подстиче дијалог. Развој вештачке интелигенције, машинског учења и интернета ствари отвара нове могућности за ову врсту уметности.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ "Boundary Functions"
- ^ Soler-Adillon, Joan (2015-12-21). . „The intangible material of interactive art: agency, behavior and emergence”. Artnodes (на језику: енглески) (16). ISSN 1695-5951. doi:10.7238/a.v0i16.2744
.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Zentrum für Kunst und Medientechnologie (ZKM) – интерактивна уметност[мртва веза]
- Музеј модерне уметности (MoMA) – интерактивни пројекти
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
