Интерконтинентални куп 1985. (фудбал)
 Постер купа | |||||||
| |||||||
| После продужетака Јувентус је победио са 4-2 на пенале | |||||||
| Датум | 8. децембар 1985. | ||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Стадион | Олимпијски стадион, Токио | ||||||
| Играч утакмице | Мишел Платини (Јувентус) | ||||||
| Судија |  Хомуалдо Арпи Фиљо | ||||||
| Посећеност | 62.000 | ||||||
Интерконтинентални куп из 1985. године је била фудбалска утакмица Асоцијације одиграна 8. децембра 1985. између Јувентуса, победника Европског купа шампиона 1984–85, и Аргентинос Јуниорса, победника Купа либертадорес 1985. Признат као најбоље издање у историји турнира на техничком и такмичарском нивоу,[1] меч је одигран на Националном стадиону у Токију. То је био други Јувентусов наступ у такмичењу, након што је заменио Ајакс 1973. године.
Стадион
[уреди | уреди извор]| Токио |
|---|
| Олимпијски стадион |
| Капацитет: 48,000 |
|
Утакмица
[уреди | уреди извор]Резиме утакмице
[уреди | уреди извор]
Ово финале се сматра најбољим Интерконтиненталним купом икада одиграним, због техничких врлина оба тима.[тражи се извор] Упркос томе што је Јувентус стигао у Токио као фаворит за победу у мечу, учинак Аргентиноса Јуниорса изненадио је све због свог стила игре,[тражи се извор] ефикасности и изванредног учинка 20-годишњег нападача Клаудија Боргија, најистакнутијег играча овог тима.[тражи се извор] Тридесет година након финала, сам Борги је признао да је Аргентинос Јуниорс изгубио финале јер су његови играчи претерано играли у својим условима.[2]
Након тријумфа у такмичењу, Јувентус је постао први фудбалски тим икада, остао је једини до 2022, који је освојио сва званична континентална такмичења и титулу светског првака.[3][4][5]
Такође, италијански дефанзивци Гаетано Ширеа и Антонио Кабрини постали су први европски фудбалери који су победили у свим међународним клупским такмичењима, а Ђовани Трапатони, први европски менаџер у историји фудбала који је то исто учинио, али као тренер.[6]
Француски везиста Мишел Платини је награђен као играч утакмице.[7]
| „ | Имали смо веома важног ривала, у временима када није било толико снимака за анализу ривала као данас. Били смо у истом хотелу као и Јувентус и зато смо се стално састајали са њиховим играчима. Било је то веома лепо искуство | ” |
| — Клаудио Борги, сећа се финала током радио интервјуа 2015, ESPN [2] | ||
Детаљи
[уреди | уреди извор]Јувентус  | 2–2 (п.с.н.) |  Аргентинос јуниорс |
|---|---|---|
Платини  63’ (пен.) Лаудруп 82’ |
Извештај | Ерерос 55’ Кастро 75’ |
| Пенали | ||
Брио  Кабрини Серена Лаудруп  Платини |
4–2 | Олгуин Батиста Лопез Павони |
          Јувентус
|
     Аргентинос јуниорс
|
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
Играч утакмице:
|
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Aldo Proieto (1985-12-10). „Јувентус-Аргентинос: Незабораван меч”. El Gráfico (Argentina) (на језику: шпански). 3453.
- ^ а б Клаудио Борги: Аргентинци су изгубили финале са Јувентусом јер су веровали својој хијерархији, ESPN, 8 Dec 2015
- ^ Поред тога, Јувентус Ф.Ц. били су први клуб у историји фудбала који је освојио сва могућа такмичења конфедерација (нпр. међународне турнире које је организовала УЕФА) и остали су изједначени са Тунис, Étoile Sportive du Sahel као једини на свету који је то постигао. Уп.„Легенда: Списак УЕФА клупских такмичења”. Union des Associations Européennes de Football. Архивирано из оригинала 2010-01-31. г. Приступљено 2006-08-21.
„ЕС ду Сахел: Етоиле Сахел, афричка институција”. Fédération Internationale de Football Association. Архивирано из оригинала 2013-03-14. г. Приступљено 2009-08-19. - ^ „Прво италијанско финале” (PDF) (на језику: шпански). La Vanguardia. 2003-05-15. стр. 55. Приступљено 2009-11-15.
- ^ „Ми смо шампиони”. Fédération Internationale de Football Association. 2005-12-01. Архивирано из оригинала 2011-04-30. г. Приступљено 2009-10-28.
- ^ „Председник Тесон је љут на судију” (на језику: италијански). La Stampa. 1985-12-09. стр. 16. Приступљено 2010-12-16.
- ^ „Тојота куп - Награда за најкориснијег играча утакмице”. Архивирано из оригинала 14. 4. 2009. г. Приступљено 2009-04-30.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Интерконтинентални куп 1985 на сајту РСССФ
.svg){kind=small}
.svg){kind=small}
