Интерлеукин 10

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Интерлеукин 10
ПДБ приказ базиран на 2H24.
Доступне структуре
1ilk, 1inr, 1j7v, 1lk3, 1vlk, 1y6k, 1y6m, 1y6n, 2h24, 2ilk
Идентификатори
Симболи IL10; CSIF; IL-10; IL10A; MGC126450; MGC126451; TGIF
Вањски ИД OMIM124092 MGI96537 HomoloGene478 GeneCards: IL10 Gene
Преглед РНК изражавања
PBB GE IL10 207433 at.png
подаци
Ортолози
Врста Човек Миш
Ентрез 3586 16153
Eнсембл ENSG00000136634 ENSMUSG00000016529
UниПрот P22301 Q0VBJ1
Реф. Секв. (иРНК) NM_000572 NM_010548
Реф. Секв. (протеин) NP_000563 NP_034678
Локација (УЦСЦ) Chr 1:
205.01 - 205.01 Mb
Chr 1:
132.85 - 132.85 Mb
ПубМед претрага [1] [2]

Интерлеукин 10 (ИЛ-10 или ИЛ10), исто познат као људски инхибиторни фактор синтезе (ЦСИФ), је антиинфламаторни цитокин. Код људи ИЛ-10 кодиран ИЛ10 геном.[1][2]

Овај цитокин производе првенствено моноцити и у мањој мери лимфоцити. Овај цитокин има плеиотропске ефекте у имунорегулацији и инфламацији. Он умањује изражавање Тх1 цитокина, МХЦ клас II антигена, и костимулаторних молекула на макрофагама. Он увећава преживљавање Б ћелија, њихову пролиферацију, и продукцију антитела. Овај цитокин може да блокира НФ-κБ активност, и он је укључен у регулацију JAK-CTAT сигналног пута. Нокаут студије на мишевима сугерирају функцију овог цитокина као есенцијалног имунорегулатора интерстиналног тракта.[3] Пацијенти са Кроновом болешћу повољно реагују на третман са бактеријама које производе рекомбинантни интерлеукин 10. То показује важност интерлеукина 10 у контроли прекомерног имунитета људског тела.[4]

Једна студија на мишевима је показала да интерлеукин 10 исто тако производе маст ћелије, чиме се поништава инфламаторни ефекат који те ћелије имају на месту алергијске реакције.[5]

Функција[уреди]

Он има способност инхибирања синтезе проинфламаторних цитокина као што је ИНФ-γ, ИЛ-2, ИЛ-3, ТНФα и ГМ-ЦСФ које стварају ћелије попут макрофага и тип 1 T помоћне ћелије.

ИЛ-10 исто тако манифестује потентну способност да супресује антиген презентациону способност антиген презентирајућих ћелија. Међутим, он је исто тако стимулише одређене T ћелије, маст ћелије, и стимулише Б ћелијску матурацију и продукцију антитела.[6]

Експресија[уреди]

Он је углавном изражен у моноцитима и тип 2 T помоћним ћелијама (TH2), маст ћелијама, CD4+CD25+Foxp3+ регулаторним T ћелијама, као и у одређеним групама активираних T и B ћелија. Њега ослобађају цитотоксичне T-ћелије да би инхибирале акције НК ћелија у току имуног одговора на виралну инфекцију.

Ген и протеинска структура[уреди]

Код људи the ИЛ-10 ген се налази на хромозому 1 и састоји се од 5 ексона.[1] ИЛ-10 протеин је хомодимер. Свака подјединица садржи 178 аминокиселина.[7]

Интерлеукин 10 је класификован као класа 2 цитокин. У ову цитокинску класу спадају интерлеукин-10 (ИЛ-10), ИЛ-19, ИЛ-20, ИЛ-22, ИЛ-24 (Мда-7), и ИЛ-26, интерферони (IFN-®, -¯, -", -•, -!, -±, -¿, и -° ) и интерферон-слични молекули (лимитин, ИЛ-28A, ИЛ-28B, и ИЛ-29) [8]

Интеракције[уреди]

За интерлеукин 10 је показано да остварује интеракције са Интерлеукин 10 рецептором, алфа подјединицом.[9][10][11][12][13]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Eskdale J, Kube D, Tesch H, Gallagher G (1997). „Mapping of the human IL10 gene and further characterization of the 5' flanking sequence”. Immunogenetics. 46 (2): 120—8. PMID 9162098. 
  2. ^ Mire-Sluis, Anthony R.; Thorpe, Robin, ур. (1998). Cytokines (Handbook of Immunopharmacology). Boston: Academic Press. ISBN 0-12-498340-5. 
  3. ^ „Entrez Gene: IL10 interleukin 10”. 
  4. ^ Braat H, Rottiers P, Hommes DW, Huyghebaert N, Remaut E, Remon JP, van Deventer SJ, Neirynck S, Peppelenbosch MP, Steidler L (2006). „A phase I trial with transgenic bacteria expressing interleukin-10 in Crohn's disease”. Clin. Gastroenterol. Hepatol. 4 (6): 754—9. PMID 16716759. doi:10.1016/j.cgh.2006.03.028. 
  5. ^ Grimbaldeston MA, Nakae S, Kalesnikoff J, Tsai M, Galli SJ (2007). „Mast cell-derived interleukin 10 limits skin pathology in contact dermatitis and chronic irradiation with ultraviolet B”. Nat. Immunol. 8 (10): 1095—104. PMID 17767162. doi:10.1038/ni1503. 
  6. ^ Thomas J. Kindt; Richard A. Goldsby; Barbara Anne Osborne; Janis Kuby (2006). Kuby Immunology (6 изд.). New York: W H Freeman and company. ISBN 1429202114. 
  7. ^ Zdanov A, Schalk-Hihi C, Gustchina A, Tsang M, Weatherbee J, Wlodawer A (1995). „Crystal structure of interleukin-10 reveals the functional dimer with an unexpected topological similarity to interferon gamma”. Structure. 3 (6): 591—601. PMID 8590020. 
  8. ^ Pestka S, Krause CD, Sarkar D, Walter MR, Shi Y, Fisher PB (2004). „Interleukin-10 and related cytokines and receptors”. Annu. Rev. Immunol. 22: 929—79. PMID 15032600. doi:10.1146/annurev.immunol.22.012703.104622. 
  9. ^ Ho, A S (1993). „A receptor for interleukin 10 is related to interferon receptors”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. UNITED STATES. 90 (23): 11267—71. ISSN 0027-8424. PMID 8248239.  Непознати параметар |quotes= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  10. ^ Josephson, K (2001). „Crystal structure of the IL-10/IL-10R1 complex reveals a shared receptor binding site”. Immunity. United States. 15 (1): 35—46. ISSN 1074-7613. PMID 11485736.  Непознати параметар |quotes= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  11. ^ Tan, J C (1995). „Characterization of recombinant extracellular domain of human interleukin-10 receptor”. J. Biol. Chem. UNITED STATES. 270 (21): 12906—11. ISSN 0021-9258. PMID 7759550.  Непознати параметар |quotes= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  12. ^ Josephson, K (2001). „Purification, crystallization and preliminary X-ray diffraction of a complex between IL-10 and soluble IL-10R1”. Acta Crystallogr. D Biol. Crystallogr. Denmark. 57 (Pt 12): 1908—11. ISSN 0907-4449. PMID 11717514.  Непознати параметар |quotes= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  13. ^ Hoover, D M (1999). „Purification of receptor complexes of interleukin-10 stoichiometry and the importance of deglycosylation in their crystallization”. Eur. J. Biochem. GERMANY. 262 (1): 134—41. ISSN 0014-2956. PMID 10231374.  Непознати параметар |quotes= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Медији везани за чланак Интерлеукин 10 на Викимедијиној остави