Интерлеукин 10

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерлеукин 10
ПДБ приказ базиран на 2H24​.
Доступне структуре
1ilk​, 1inr​, 1j7v​, 1lk3​, 1vlk​, 1y6k​, 1y6m​, 1y6n​, 2h24​, 2ilk
Идентификатори
Симболи IL10; CSIF; IL-10; IL10A; MGC126450; MGC126451; TGIF
Вањски ИД OMIM124092 MGI96537 HomoloGene478 GeneCards: IL10 Gene
Преглед РНК изражавања
подаци
Ортолози
Врста Човек Миш
Ентрез 3586 16153
Eнсембл ENSG00000136634 ENSMUSG00000016529
UниПрот P22301 Q0VBJ1
Реф. Секв. (иРНК) NM_000572 NM_010548
Реф. Секв. (протеин) NP_000563 NP_034678
Локација (УЦСЦ) Chr 1:
205.01 - 205.01 Mb
Chr 1:
132.85 - 132.85 Mb
ПубМед претрага [1] [2]

Интерлеукин 10 (ИЛ-10 или ИЛ10), исто познат као људски инхибиторни фактор синтезе (ЦСИФ), је антиинфламаторни цитокин. Код људи ИЛ-10 кодиран ИЛ10 геном.[1][2]

Овај цитокин производе првенствено моноцити и у мањој мери лимфоцити. Овај цитокин има плеиотропске ефекте у имунорегулацији и инфламацији. Он умањује изражавање Тх1 цитокина, МХЦ клас II антигена, и костимулаторних молекула на макрофагама. Он увећава преживљавање Б ћелија, њихову пролиферацију, и продукцију антитела. Овај цитокин може да блокира НФ-κБ активност, и он је укључен у регулацију JAK-CTAT сигналног пута. Нокаут студије на мишевима сугерирају функцију овог цитокина као есенцијалног имунорегулатора интерстиналног тракта.[3] Пацијенти са Кроновом болешћу повољно реагују на третман са бактеријама које производе рекомбинантни интерлеукин 10. То показује важност интерлеукина 10 у контроли прекомерног имунитета људског тела.[4]

Једна студија на мишевима је показала да интерлеукин 10 исто тако производе маст ћелије, чиме се поништава инфламаторни ефекат који те ћелије имају на месту алергијске реакције.[5]

Функција[уреди | уреди извор]

Он има способност инхибирања синтезе проинфламаторних цитокина као што је ИНФ-γ, ИЛ-2, ИЛ-3, ТНФα и ГМ-ЦСФ које стварају ћелије попут макрофага и тип 1 T помоћне ћелије.

ИЛ-10 исто тако манифестује потентну способност да супресује антиген презентациону способност антиген презентирајућих ћелија. Међутим, он је исто тако стимулише одређене T ћелије, маст ћелије, и стимулише Б ћелијску матурацију и продукцију антитела.[6]

Експресија[уреди | уреди извор]

Он је углавном изражен у моноцитима и тип 2 T помоћним ћелијама (TH2), маст ћелијама, CD4+CD25+Foxp3+ регулаторним T ћелијама, као и у одређеним групама активираних T и B ћелија. Њега ослобађају цитотоксичне T-ћелије да би инхибирале акције НК ћелија у току имуног одговора на виралну инфекцију.

Ген и протеинска структура[уреди | уреди извор]

Код људи the ИЛ-10 ген се налази на хромозому 1 и састоји се од 5 ексона.[1] ИЛ-10 протеин је хомодимер. Свака подјединица садржи 178 аминокиселина.[7]

Интерлеукин 10 је класификован као класа 2 цитокин. У ову цитокинску класу спадају интерлеукин-10 (ИЛ-10), ИЛ-19, ИЛ-20, ИЛ-22, ИЛ-24 (Мда-7), и ИЛ-26, интерферони (IFN-®, -¯, -", -•, -!, -±, -¿, и -° ) и интерферон-слични молекули (лимитин, ИЛ-28A, ИЛ-28B, и ИЛ-29) [8]

Интеракције[уреди | уреди извор]

За интерлеукин 10 је показано да остварује интеракције са Интерлеукин 10 рецептором, алфа подјединицом.[9][10][11][12][13]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Eskdale J, Kube D, Tesch H, Gallagher G (1997). „Mapping of the human IL10 gene and further characterization of the 5' flanking sequence”. Immunogenetics. 46 (2): 120—8. PMID 9162098. 
  2. ^ Mire-Sluis, Anthony R.; Thorpe, Robin, ур. (1998). Cytokines (Handbook of Immunopharmacology). Boston: Academic Press. ISBN 0-12-498340-5. 
  3. ^ „Entrez Gene: IL10 interleukin 10”. Приступљено 1. 7. 2018. 
  4. ^ Braat H, Rottiers P, Hommes DW, Huyghebaert N, Remaut E, Remon JP, van Deventer SJ, Neirynck S, Peppelenbosch MP, Steidler L (2006). „A phase I trial with transgenic bacteria expressing interleukin-10 in Crohn's disease”. Clin. Gastroenterol. Hepatol. 4 (6): 754—9. PMID 16716759. doi:10.1016/j.cgh.2006.03.028. 
  5. ^ Grimbaldeston MA, Nakae S, Kalesnikoff J, Tsai M, Galli SJ (2007). „Mast cell-derived interleukin 10 limits skin pathology in contact dermatitis and chronic irradiation with ultraviolet B”. Nat. Immunol. 8 (10): 1095—104. PMID 17767162. doi:10.1038/ni1503. 
  6. ^ Thomas J. Kindt; Richard A. Goldsby; Barbara Anne Osborne; Janis Kuby (2006). Kuby Immunology (6 изд.). New York: W H Freeman and company. ISBN 1429202114. 
  7. ^ Zdanov A, Schalk-Hihi C, Gustchina A, Tsang M, Weatherbee J, Wlodawer A (1995). „Crystal structure of interleukin-10 reveals the functional dimer with an unexpected topological similarity to interferon gamma”. Structure. 3 (6): 591—601. PMID 8590020. 
  8. ^ Pestka S, Krause CD, Sarkar D, Walter MR, Shi Y, Fisher PB (2004). „Interleukin-10 and related cytokines and receptors”. Annu. Rev. Immunol. 22: 929—79. PMID 15032600. doi:10.1146/annurev.immunol.22.012703.104622. 
  9. ^ Ho, A S (1993). Liu Y, Khan T A, Hsu D H, Bazan J F, Moore K W. „A receptor for interleukin 10 is related to interferon receptors”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. UNITED STATES. 90 (23): 11267—71. ISSN 0027-8424. PMID 8248239.  Непознати параметар |quotes= игнорисан (помоћ);
  10. ^ Josephson, K (2001). Logsdon N J, Walter M R. „Crystal structure of the IL-10/IL-10R1 complex reveals a shared receptor binding site”. Immunity. United States. 15 (1): 35—46. ISSN 1074-7613. PMID 11485736.  Непознати параметар |quotes= игнорисан (помоћ);
  11. ^ Tan, J C (1995). Braun S, Rong H, DiGiacomo R, Dolphin E, Baldwin S, Narula S K, Zavodny P J, Chou C C. „Characterization of recombinant extracellular domain of human interleukin-10 receptor”. J. Biol. Chem. UNITED STATES. 270 (21): 12906—11. ISSN 0021-9258. PMID 7759550.  Непознати параметар |quotes= игнорисан (помоћ);
  12. ^ Josephson, K (2001). McPherson D T, Walter M R. „Purification, crystallization and preliminary X-ray diffraction of a complex between IL-10 and soluble IL-10R1”. Acta Crystallogr. D Biol. Crystallogr. Denmark. 57 (Pt 12): 1908—11. ISSN 0907-4449. PMID 11717514.  Непознати параметар |quotes= игнорисан (помоћ);
  13. ^ Hoover, D M (1999). Schalk-Hihi C, Chou C C, Menon S, Wlodawer A, Zdanov A. „Purification of receptor complexes of interleukin-10 stoichiometry and the importance of deglycosylation in their crystallization”. Eur. J. Biochem. GERMANY. 262 (1): 134—41. ISSN 0014-2956. PMID 10231374.  Непознати параметар |quotes= игнорисан (помоћ);

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]