Интернационализам (лингвистика)

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Интернационализам или интернационална реч у лингвистици је израз за позајмљеницу која се појављује у неколико језика (транслингвизам) са истим или сличним значењем и етимологијом. Ове речи постоје у "неколико различитих језика као резултат истовремених или узастопних посуђивања од крајњег извора" (И. В. Арнолд). Изговор и правопис су слични, тако да је реч разумљива између различитих језика.

Расправљано је о томе колико је језика потребно како би реч била интернационализам. На пример, према Гиладу Цукерману, најважнији језици који треба да укључују исту лексичку ставку како би се класификовала као интернационализам у хебрејском језику су јидиш, пољски, руски, француски, немачки и енглески језик.[1]

Порекло[уреди | уреди извор]

Европски интернационализми воде порекло од латинског и грчког језика, али такође и из других језика. Ипак, због тога што је енглески језик главни лингва франка западног света, све је већи број интернационализама који потичу из енглеског језика. Многе неевропске речи постале су интернационалне.

Примери[уреди | уреди извор]





Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ стр. 187-188 Language Contact and Lexical Enrichment in Israeli Hebrew, Ghil'ad Zuckermann, Palgrave Macmillan, 2003.