Пређи на садржај

Интернационални батаљон Георги Димитров

С Википедије, слободне енциклопедије
Интернационални батаљон „Георги Димитров“
Интербригадисти батаљона „Димитров”
Постојањедецембар 19365. октобар 1938.
ДеоИнтернационалних бригада
Ангажовање
Команданти
КомандантФранц Розман Стане
Алекса Демниевски
Јозеф Павел

Интернационални батаљон „Георги Димитров“ (шп. Batallón Dimitrov) био је војна јединица у саставу Интернационалних бригада, састављена углавном од од бугарских, грчких и југословенских добровољаца на страни Шпанске републике у грађанском рату.

Био је осаманести по реду формирани батаљон. Добио је име по бугарском револуционарну Георги Димитрову, који је у то време био секретар Коминтерне.

Борбени пут батаљона

[уреди | уреди извор]

Батаљон је формиран је децембра 1936. године. У њему се налазило око 800 бораца, од којих су 400 били Бугари, 160 Грци[1] и 25 Југословени.[2]

Дана 31. јануара 1937. године, ушао је у састав Петнесте интернационалне бригаде. Његови борци су се борили заједно са два легендарна батаљона, Британским и батаљоном Линколн. По први пут су се заједно борили у бици на Харами, фебруара 1937. године. Бригада је тада претрпела тешке губитке.[3]

Дана 20. септембра 1937, батаљон „Димитров“ био је премештен у Резервну групу 45. интернационалне дивизије, где је попуњен новим борцима. Дана 21. фебруара 1938. године, батаљон је ушао у састав 129. интернационалне бригаде, која је била састављена углавном од средњоевропских батаљона. Батаљон је био у саставу 129. бригаде, све до демобилизације Интернационалних бригада 5. октобра 1938. године. Његов последњи командант, Јозеф Павел,[4] касније је био министар у влади Александра Дубчека 1968. године.[4]

Борци батаљона

[уреди | уреди извор]

Неки од познатијих југословенских бораца батаљона „Димитров“ били су:

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Thomas (2001) pp. 574
  2. ^ Народни хероји Југославије, 412. стр.
  3. ^ Beevor (2006) pp. 210
  4. ^ а б Thomas (2001) pp. 926

Литература

[уреди | уреди извор]