Интернет прегледач

Из Википедије, слободне енциклопедије

Интернет прегледач или веб-читач (енг. web browser, browser) је апликација од. рачунарски програм који кориснику омогућава прегледање веб-страница и мултимедијалних садржаја везаних за исте. Служи за проналажење, прегледање, преузимање и презентовање информација на светској мрежи (вебу), чија је локација одређена веб-адресом (URL-ом), а осим саме веб-странице може бити и чисто слика, видео или нека друга врста датотеке (фајла).[1] Хипервезе које се налазе на страницама интернет прегледача омогућавају корисницима лакше проналажење жељених информација.

Иако су прегледачи примарно намењени за коришћење светске мреже (веба), они се могу користити и за приступање информацијама веб-сервера приватних мрежа или датотекама датотечних система.

Најпопуларнији прегледачи данас су:

Сви наведени програми су графички, што значи да осим текста могу приказивати и визуелне садржаје. Осим графичких постоје и текстуални прегледачи, који могу приказивати искључиво текст (нпр. Линк, енг. Lynx; Линкс, енг. Links) и специјализовани говорни прегледачи какве могу да користе слепе или слабовиде особе.

Историја прегледача[уреди]

HTML као метајезик којим се хипертекстуални документи могу описивати је измислио Тим Бернерс-Ли (радник CERN-а) 1990/1991. године. Први прегледачи били су строго текстуални, а велику промену је 1993. године донео NCSA Mosaic, који је изворно био програм за јуникс, али је убрзо пренет и на друге оперативне системе.

1994. године, Марк Андресен (водитељ пројекта NCSA Mosaic) је покренуо властиту фирму — Нетскејп те издао Нетскејп навигатор. Убрзо након тога је и Мајкрософт избацио Интернет експлорер (IE), чиме је започет „рат прегледача”.

Нетскејп је одговорио тако што је изворни код Нетскејп навигатора претворио у отворени код (пракса у производњи и развоју софтвера која промовише приступ изворном коду крајњих производа), но то није успело зауставити опадање заступљености прегледача. Ипак, из тог потеза развио се прегледач Мозила и његова изведеница Фајерфокс.

Од текстуалних прегледача још увек се — иако у врло малом постотку — користе претходно поменути Линк и Линкс.

На линуксу је популаран још и К-освајач (енг. Konqueror), а на Mac OS XСафари.

Функционисање прегледача[уреди]

Сваки прегледач је интерпретатор. Дакле, страница је писана у коду који прегледач интерпретира као „нешто свакоме разумљиво”.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Jacobs, Ian; Walsh, Norman (15. 12. 2004). „URI/Resource Relationships“. Architecture of the World Wide Web, Volume One. World Wide Web Consortium Приступљено 30. 6. 2009. 
  2. Fitzpatrick, Jason (22. 3. 2009). „Five Best Web Browsers“. Gawker Media. 
  3. Wayner, Peter (27. 4. 2011). „Battle of the Web browsers“. IDG. 
  4. Tibken, Shara (17. 10. 2012). „Aereo TV streaming expands to major Web browsers“. CBS Interactive. 

Спољашње везе[уреди]