Интерпарламентарна унија

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерпарламентарна унија
Седиште ИПУ у Женеви
Чланице Интерпарламентарне уније
СкраћеницаIPU
ОснивачФредерик Паси и Вилијам Рандал Кремер
Датум оснивања1889.
Типмеђународна организација
СедиштеЖенева,
  Швајцарска
ПредседникDuarte Pacheco[1]
Генерални секретарMartin Chungong[2]
Веб-сајтwww.ipu.org

Интерпарламентарна унија (енгл. Inter-Parliamentary Union (IPU); франц. Union Interparlementaire (UIP)) је најстарија међународна парламентарна организација (основана 1889); представља највећи форум парламентараца у којем се води дијалог о миру и сарадњи међу народима; негује и унапређује концепт представничке демократије, успостављање контаката, сарадњу и размену искустава међу парламентима и парламентарцима; разматра питања од међународног значаја, одбрану и промоцију људских права. Пленарна заседања се одржавају два пута годишње, пролећно заседање у једној од чланица и јесење у Женеви, током којих се одржавају састанци радних тела. Србија је пуноправни члан од 1891. године.

Организација је основана 1889. године као Интерпарламентарни конгрес. Његови оснивачи су били државници Фредерик Паси из Француске и Вилијам Рендал Кремер из Уједињеног Краљевства, који су настојали да створе први стални форум за политичке мултилатералне преговоре. У почетку је чланство у IPU било резервисано за поједине парламентарце, али се од тада трансформисало и укључивало законодавна тела суверених држава. Од 2020. године, национални парламенти 179 земаља су чланови IPU, док су 13 регионалних парламентарних скупштина придружени чланови.[3][4]

IPU и Уједињене Нације[уреди | уреди извор]

IPU је 1995. године обележила 50. годишњицу Уједињених нација одржавањем посебне седнице у сали Генералне скупштине пре почетка заседања,[5] на којој је планирана ближа сарадња са Уједињеним нацијама. Резолуцијом Генералне скупштине која је донета током те седнице, од генералног секретара се захтева да то спроведе у дело.[6] Споразум је потписан између IPU и генералног секретара 24. јула 1996. године, а затим је ратификован Резолуцијом Генералне скупштине, у којој Уједињене Нације признају IPU као светску организацију парламената.[7][8] У складу са овом резолуцијом, генерални секретар је поднео извештај[9] који је са уважавањем примила на увид Генерална скупштина, која је затражила даље јачање сарадње и још један извештај.[10] Овај извештај детаљно описује мере које су предузете, укључујући отварање канцеларије за везу у Њујорку и сарадњу по питањима као што су нагазне мине и унапређење представничке демократије.[11] После читавог јутра дебате[12] Генерална скупштина је донела резолуцију у којој је наведено да се „радује наставку блиске сарадње“.[13]

Следеће године (1999) генерални секретар је известио о повећаном броју области сарадње,[14] о овом питању се расправљало цело поподне[15] (прекинуто минутом ћутања одржаном у знак почасти Вазгену Саргсјану, премијеру Јерменије кога су управо у то време убили наоружани људи),[16] и донео резолуцију којом се тражи да се IPU дозволи да се директно обрати Миленијумској Генералној скупштини.[17]

Након другог извештаја,[18] и још једне полудневне дебате,[19] Генерална скупштина је поздравила декларацију IPU под насловом „Парламентарна визија за међународну сарадњу у зору трећег миленијума“ и позвала генералног секретара да истражи нове и даље начине на које би се тај однос могао ојачати.[20]

Дана 19. новембра 2002. IPU је добио статус посматрача у Генералној скупштини.[21]

У Резолуцији 59/19, Сарадња између Уједињених нација и Интерпарламентарне уније, Генерална скупштина УН констатује препоруке у вези са систематичнијим ангажовањем парламентараца у раду Уједињених нација.[22]

Коначна декларација Друге светске конференције председника парламената, која је одржана у седишту Уједињених нација, одржана је у септембру 2005. године, под насловом Премошћивање демократског јаза у међународним односима: јача улога парламента.[23]

У Резолуцији коју је усвојила Генерална скупштина УН, 61/6, Сарадња између Уједињених нација и Интерпарламентарне уније, 27. новембра 2006, позива се на даљи развој годишњег парламентарног саслушања у Уједињеним нацијама и другим специјализованим парламентарним састанцима у контексту већих састанака Уједињених нација као заједнички догађаји Уједињених нација-Интерпарламентарне уније.[24]

Сваке године током јесењег заседања Генералне скупштине IPU организује парламентарно саслушање.[25] Резолуција о сарадњи између Уједињених нација и IPU омогућила је циркулацију званичних докумената IPU у Генералној скупштини.

УН и IPU блиско сарађују у различитим областима, посебно у миру и безбедности, економском и социјалном развоју, међународном праву, људским правима, демократији и родним питањима, али IPU није добио статус помоћног органа Генералне скупштине УН.

Четврта Светска конференција председника парламената[уреди | уреди извор]

Четврта светска конференција поводом 70. годишњице УН коју је Бан Ки-Мун означио као „УН70“ организована је у септембру 2015. на коју су позвани председници свих парламената чланица IPU (Интерпарламентарне уније) и парламената који нису чланови из целог света. Тема је била мир, демократија и развој.[26]

Извештаји, резолуције и споразуми Уједињених нација[уреди | уреди извор]

  • Резолуција Уједињених нација: Сарадња између Уједињених нација и Интерпарламентарне уније, 27. новембар 2006.[24]
  • Извештај генералног секретара Уједињених нација: Сарадња између Уједињених нација и регионалних и других организација, 16. август 2006.[27]
  • Резолуција Генералне скупштине Уједињених нација: Сарадња између Уједињених нација и Интерпарламентарне уније, 8. новембар 2004.[22]
  • Извештај генералног секретара Уједињених нација: Сарадња између Уједињених нација и Интерпарламентарне уније (видети Део 5 Анекса), 1. септембар 2004.[28]
  • Резолуција коју је усвојила Генерална скупштина: Сарадња између Уједињених нација и Интерпарламентарне уније, 21. новембар 2002.[29]
  • Резолуција коју је усвојила Генерална скупштина: Статус посматрача за Интерпарламентарну унију у Генералној скупштини, 19. новембар 2002.[30]
  • Извештај генералног секретара Уједињених нација: Сарадња између Уједињених нација и Интерпарламентарне уније, 3. септембар 2002.[31]
  • Споразум о сарадњи између Уједињених нација и Интерпарламентарне уније из 1996. године.[32]

Реферфенце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „President”. Inter-Parliamentary Union. Приступљено 30. 11. 2021. 
  2. ^ „Secretary General”. Inter-Parliamentary Union. Приступљено 30. 11. 2021. 
  3. ^ „Members”. Inter-Parliamentary Union (на језику: енглески). 2016-05-13. Приступљено 2017-12-07. 
  4. ^ „Матвиенко избрана председателем ассамблеи Межпарламентского союза”. ТАСС (на језику: руски). Приступљено 2017-10-17. 
  5. ^ United Nations General Assembly Session 50 Document 561. A/50/561 page 2. Retrieved 2007-09-10.
  6. ^ United Nations General Assembly Session 50 Resolution 15. A/RES/50/15 22 November 1995. Retrieved 2007-09-10.
  7. ^ United Nations General Assembly Session 51 Document 402. A/51/402 25 September 1995. Retrieved 2007-09-10.
  8. ^ United Nations General Assembly Session 51 Resolution 7. A/RES/51/7 7 November 1996. Retrieved 2007-09-10.
  9. ^ United Nations General Assembly Session 52 Document 456. A/52/456 13 October 1997. Retrieved 2007-09-10.
  10. ^ United Nations General Assembly Session 52 Resolution 7. A/RES/52/7 6 November 1997. Retrieved 2007-09-10.
  11. ^ United Nations General Assembly Session 53 Document 458. A/53/458 5 October 1998. Retrieved 2007-09-10.
  12. ^ United Nations General Assembly Session 53 Verbatim Report 46. A/53/PV.46 28 October 1998. Retrieved 2007-09-10.
  13. ^ United Nations General Assembly Session 53 Resolution 13. A/RES/53/13 Retrieved 2007-09-10.
  14. ^ United Nations General Assembly Session 54 Document 379. A/54/379 21 September 1999. Retrieved 2007-09-10.
  15. ^ United Nations General Assembly Session 54 Verbatim Report 41. A/54/PV.41 27 October 1999. Retrieved 2007-09-10.
  16. ^ United Nations General Assembly Session 54 Verbotim Report 41. A/54/PV.41 page 20. The President 27 October 1999 at 15:00. Retrieved 2007-09-10.
  17. ^ United Nations General Assembly Session 54 Resolution 12. A/RES/54/12 18 November 1999. Retrieved 2007-09-10.
  18. ^ United Nations General Assembly Session 55 Document 409. A/55/409 18 October 2000. Retrieved 2007-09-10.
  19. ^ United Nations General Assembly Session 55 Verbatim Report 55. A/55/PV.55 8 November 2000. Retrieved 2007-09-10.
  20. ^ United Nations General Assembly Session 55 Resolution 19. A/RES/55/19 Retrieved 2007-09-10.
  21. ^ United Nations General Assembly Session 57 Resolution 32. A/RES/57/32 Retrieved 2007-09-10.
  22. ^ а б Resolution adopted by the General Assembly, 17 December 2004
  23. ^ Bridging the democracy gap in international relations: A stronger role for parliaments UNO Second World Conference of Speakers of Parliaments, New York, 7 to 9 September 2005
  24. ^ а б Resolution 61/6: Cooperation between the United Nations and the Inter-Parliamentary Union, 27 November 2006, at IPU official website
  25. ^ Cooperation with the UN: hearings at IPU official website
  26. ^ „Press Releases”. www.hellenicparliament.gr. Приступљено 2015-10-01. 
  27. ^ Etpu
  28. ^ Microsoft Word – 0447505e.doc
  29. ^ Microsoft Word – UND_GEN_N0254074_DOCU_N
  30. ^ Resolution 57/32. Observer status for the Inter-Parliamentary Union in the General Assembly 19 November 2002
  31. ^ Cooperation between the United Nations and the Inter-Parliamentary Union: Report of the Secretary-General—Summary at IPU official website, 3 September 2002
  32. ^ Cooperation between the United Nations and the Inter-Parliamentary Union: Report of the Secretary-General Full item, 25 September 1996, at UNO official website. Accessed 24 February 2014

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Интерпарламентарна унија на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Интерпарламентарна_унија&oldid=25879514”