Интертото куп

Из Википедије, слободне енциклопедије
Интертото куп
UEFA Intertoto Cup logo.svg.png
Основано 1961. (Од 1995. под контролом УЕФА)
Укинуто 2008.
Регија Европа (УЕФА)
Бр. тимова 50

УЕФА Интертото куп (енгл. UEFA Intertoto Cup; скраћено УИ куп, енгл. UI Cup), оригинално назван Међународни фудбалски куп (енгл. International Football Cup), је био летњи фудбалски куп за европске клубове који нису успели да се квалификују за једно од два најјача УЕФА клупска такмичења, Лигу шампиона и УЕФА куп. Интертото куп је последњи пут одигран 2008. године. Клубови који би раније директно отишли у Интертото куп, сада одлазе у квалификациону фазу за УЕФА лигу Европе.

Такмичење је основано 1961., али је тек 1995. ушло под окриље УЕФА, када је и извршена промена формата, тако да победници пролазе даље у УЕФА куп. Прво је даље пролазило два клуба, након годину дана је повећано на три, а 2006. је повећано на 11 клубова.

Историја[уреди]

Иницијатори за формирање Интертото купа су били Швајцарац Ернст Томен и аустријски фудбалер и тренер Карл Рапан. Томсон који је започео фудбалско клађење у Швајцарској 1932., имао је велики интерес у одигравању мечева током летње паузе. УЕФА првобитно није била наклоњена да подржи такмичење, сматрајући њену кладионичарску позадину неукусном; ипак су дозволили креирање новог турнира, али су се уздржали од званичног укључења.[1] Клубови који су се квалификовали на неко званично такмичење, као што су Куп европских шампиона и Куп победника купова, нису имали право да учествују у Интертото купу.

Први турнир је одржан 1961. под именом Међународни фудбалски куп (International Football Cup (IFC)). Првобитно је куп имао групну фазу, која је водила у нокаут фазу, а завршавао се финалном утакмицом. До 1967. постало је превише тешко да се организују утакмице,[2] тако да су нокаут фаза и финале избачени, остављајући турнир са само групном фазом и без победника. Тако да су победници група добијали награду од 10 до 15 хиљада CHF.

До 1995. УЕФА је преиспитала своју одлуку, преузела званичну контролу над такмичењем и променила формат. Првобитно су два победник добијала место у УЕФА купу. Успех једног од првих победника Интертото купа, Бордоа, који је стигао чак до финала УЕФА купа у сезони 1995/96., подстичу УЕФА-у да дода треће место за УЕФА куп 1996.[2]

Многим клубовима се такмичење није свиђало и сматрали су да им ремети припреме за нову сезону. Као последица тога, они се нису пријављивали да учествују чак и ако су стекли право. Конкретно, након што је куп реорганизован 1995., клубови у Енглеској били су скептични у вези такмичења; након што су им првобитно била понуђена три места у купу, сви енглески премијерлигашки клубови су одбили да учествују.[3] Након што је запрећено забраном играња свих енглеских клубова у УЕФА такмичењима, ситуација је на крају била разрешена уласком три енглеска клуба са ослабљеним тимовима и нико од њих се није квалификовао у УЕФА куп.

У следећим годинама, УЕФА је дозволила државама да се одрекну својих места. На пример, 1998. су се Шкотска, Сан Марино и Молдавија одрекли својих места, а Енглеска, Португал и Грчка су се одрекли једног од своја два места, тако да је нпр. Кристал Палас учествовао иако је сезону завршио на последњем месту у Премијер лиги.[4]

У децембру 2007., након постављања Мишела Платинија као новог председника УЕФА, објављено је да ће Интертото куп бити укинут од 2009. Ово је био део низа промена које су направљене у систему УЕФА купа/Лиге шампиона. Уместо да се тимови квалификују у Интертото куп, они се сада квалификују директно у квалификациону фазу за УЕФА лигу Европе.

Победници[уреди]

2006–2008[уреди]

Приказано је 11 клубова за сваку годину који су прошли треће коло, чиме су се квалификовали за УЕФА куп. Укупни победници (одређени према учинку у УЕФА купу) су подебљани.

Година Укупни победници Остали победници 3. кола
2008. Португалија Брага Енглеска Астон Вила Шпанија Депортиво ла Коруња Њемачка Stuttgart Норвешка Розенборг Италија Наполи
Француска Рен Румунија Васлуј Шведска Елфсборг Швајцарска Грасхопер Аустрија Штурм Грац
2007. Њемачка Хамбургер Шпанија Атлетико Мадрид Данска Алборг Италија Сампдорија Енглеска Блекберн роверс Француска Ленс
Португалија Леирија Аустрија Рапид Беч Шведска Хамарби Румунија Оцелул Галац Казахстан Тобол
2006. Енглеска Њукасл јунајтед Француска Оксер Швајцарска Грасхопер Данска Оденсе Француска Олимпик Марсеј Њемачка Херта Берлин
Турска Кајсериспор Кипар Етникос Ахнас Холандија Твенте Аустрија Рид Словенија Марибор

1995–2005[уреди]

Приказан је укупан резултат из две утакмице. 2-3 тима која су били победници финала квалификовала су се за УЕФА куп.

Година Победници Финалисти Резултат
2005. Њемачка Хамбург Шпанија Валенсија 1 : 0
Француска Ленс Румунија ЧФР Клуж 4 : 2
Француска Олимпик Марсеј Шпанија Депортиво ла Коруња 5 : 3
2004. Француска Лил Португалија Леирија 2 : 0 (након продужетака)
Њемачка Шалке 04 Чешка Слован Либерец 3 : 1
Шпанија Виљареал Шпанија Атлетико Мадрид 2 : 2 (3 – 1 пен.)
2003. Њемачка Шалке 04 Аустрија Пашинг 2 : 0
Шпанија Виљареал Холандија Херенвен 2 : 1
Италија Перуђа Њемачка Волфсбург 3 : 0
2002. Шпанија Малага Шпанија Виљареал 2 : 1
Енглеска Фулам Италија Болоња 5 : 3
Њемачка Штутгарт Француска Лил 2 : 1
2001. Енглеска Астон Вила Швајцарска Базел 5 : 2
Француска Пари Сен Жермен Италија Бреша 1 : 1 (правило гола у гостима)
Француска Троа Енглеска Њукасл јунајтед 4 : 4 (правило гола у гостима)
2000. Италија Удинезе Чешка Сигма Оломоуц 6 : 4
Шпанија Селта Виго Русија Зенит Санкт Петербург 4 : 3
Њемачка Штутгарт Француска Оксер 3 : 1
1999. Француска Монпелије Њемачка Хамбург 2 : 2 (3 : 0 пен.)
Италија Јувентус Француска Рен 4 : 2
Енглеска Вест Хем јунајтед Француска Мец 3 : 2
1998. Шпанија Валенсија Аустрија Аустрија Салцбург 4 : 1
Њемачка Вердер Бремен Савезна Република Југославија Војводина 2 : 1
Италија Болоња Пољска Рух Хожов 3 : 0
1997. Француска Бастија Шведска Халмстад 2 : 1
Француска Олимпик Лион Француска Монпелије 4 : 2
Француска Оксер Њемачка Дуизбург 2 : 0
1996. Њемачка Карлсруер Белгија Стандард Лијеж 3 : 2
Француска Генгам Русија Волгоград 2 : 2 (правило гола у гостима)
Данска Силкеборг Хрватска Сегеста 2 : 2 (правило гола у гостима)
1995. Француска Стразбур Аустрија Тирол Инзбрук 7 : 2
Француска Бордо Њемачка Карлсруер 4 : 2

1967–94[уреди]

Током овог периода није било победника такмичења, пошто се играла само групна фаза. Приказани су победници свих група, незванични победник за сваку годину (одређен према учинку кад се споје резултати свих група) је подебљан.

Не-регионални систем (1969 1971-94)[уреди]
Година Група 1 Група 2 Група 3 Група 4 Група 5 Група 6 Група 7 Група 8 Група 9 Група 10 Група 11 Група 12
1994. Шведска Халмстад Швајцарска Јанг бојс Шведска АИК Њемачка Хамбург Мађарска Бекешчаба Чехословачка Слован Братислава Швајцарска Грасхопер Аустрија Аустрија Беч
1993. Аустрија Рапид Беч Шведска Трелеборјс Шведска Норћепинг Шведска Малме Чехословачка Славија Праг Швајцарска Цирих Швајцарска Јанг бојс Њемачка Динамо Дрезден
1992. Данска Копенхаген Мађарска Шиофок Њемачка Бајер Јординген Њемачка Карлсруер Аустрија Рапид Беч Данска Лингби Чехословачка Слован Братислава Данска Алборг Чехословачка Славија Праг Бугарска Локомотива Горња Орјаховица
1991. Швајцарска Ксамакс Швајцарска Лозана Аустрија Аустрија Салцбург Чехословачка Дукла Банска Бистрица Данска Б 1903 Швајцарска Грасхопер Њемачка Бајер Јординген Чехословачка Дунајска Стреда Аустрија Инзбрук Шведска Еребро
1990. Швајцарска Ксамакс Аустрија Тирол Инзбрук Пољска Лех Познањ Чехословачка Слован Братислава Шведска Малме Шведска ГАИС Швајцарска Луцерн Аустрија Фрст Беч Њемачка Кемницер Њемачка Бајер Јординген Данска Оденсе
1989. Швајцарска Луцерн Данска Б 1903 Аустрија Тирол Инзбрук Швајцарска Грасхопер Мађарска Татабања Данска Нествед Шведска Еребро Чехословачка Спарта Праг Чехословачка Бањик Острава Шведска Ергрите Њемачка Кајзерслаутерн
1988. Шведска Малме Шведска Гетеборг Чехословачка Бањик Острава Аустрија Аустрија Швајцарска Јанг бојс Њемачка Кајзерслаутерн Данска Икаст ФС Њемачка Карл Цајс Јена Швајцарска Грасхопер Њемачка Карлсруер Њемачка Бајер Јординген
1987. Њемачка Карл Цајс Јена Пољска Погоњ Шчећин Њемачка Визмут Ауе Мађарска Татабања Шведска Малме Шведска АИК Бугарска Етар Велико Тарново Данска Брондби
1986. Њемачка Фортуна Диселдорф Њемачка Јунион Берлин Шведска Малме Њемачка Рот Вајс Ерфурт Чехословачка Сигма Оломоуц Мађарска Ујпешт Дожа Данска Брондби Данска Лингби Пољска Лех Познањ Шведска Гетеборг Чехословачка Славија Праг Њемачка Карл Цајс Јена
1985. Њемачка Вердер Бремен Њемачка Рот Вајс Ерфурт Шведска Гетеборг Шведска АИК Њемачка Визмут Ауе Чехословачка Спарта Праг Пољска Горњи Забже Израел Макаби Хаифа Чехословачка Бањик Острава Мађарска Ујпешт Дожа Мађарска МТК Хунгарија
1984. Чехословачка Бохемијанс Праг Данска Орхус ГФ Њемачка Фортуна Диселдорф Белгија Стандард Лијеж Шведска АИК Шведска Малме Мађарска Видеотон Израел Макаби Нетања Швајцарска Цирих Пољска Катовице
1983. Холандија Твенте Швајцарска Јанг бојс Пољска Погоњ Шчећин Израел Макаби Нетања Југославија Слобода Тузла Чехословачка Бохемијанс Праг Шведска Гетеборг Шведска Хамарби Мађарска Видеотон Чехословачка Витковице
1982. Белгија Стандард Лијеж Пољска Виђев Данска Орхус ГФ Данска Лингби Аустрија Адмира Вакер Медлинг Чехословачка Бохемијанс Праг Шведска Браге Шведска Јостерш Шведска Гетеборг
1981. Аустрија Винер Спорт-Клуб Белгија Стандард Лијеж Њемачка Вердер Бремен Југославија Будућност Подгорица Данска Орхус ГФ Белгија РВД Моленбек Шведска Гетеборг Њемачка Штутгартер Кикерс Чехословачка Хеб
1980. Белгија Стандард Лијеж Чехословачка Бохемијанс Праг Израел Макаби Нетања Чехословачка Спарта Праг Чехословачка Њитра Шведска Халмстад Шведска Малме Шведска Гетеборг Шведска Елфсборг
1979. Њемачка Вердер Бремен Швајцарска Грасхопер Њемачка Ајнтрахт Брауншвајг Чехословачка Бохемијанс Праг Чехословачка Спартак Трнава Чехословачка Збројовка Трнава Бугарска Пирин Благоевград Чехословачка Бањик Острава
1978. Њемачка Дуизбург Чехословачка Славија Праг Њемачка Херта Берлин Њемачка Ајнтрахт Брауншвајг Шведска Малме Чехословачка Локомотива Кошице Чехословачка Татран Прешов Израел Макаби Нетања Аустрија Грацер АК
1977. Шведска Халмстад Њемачка Дуизбург Чехословачка Интернационал Братислава Бугарска Славија Софија Чехословачка Славија Праг Данска Фрем Чехословачка Једнота Тренчин Чехословачка Слован Братислава Шведска Јостерш Пољска Погоњ Шчећин
1976. Швајцарска Јанг бојс Њемачка Херта Берлин Чехословачка Јунион Теплице Чехословачка Бањик Острава Чехословачка Збројовка Брно Чехословачка Спартак Трнава Чехословачка Интернационал Братислава Шведска Јостерш Шведска Јургорден Југославија Војводина Пољска Виђев
1975. Аустрија Тирол Инзбрук Аустрија ВОЕШТ Линц Њемачка Ајнтрахт Брауншвајг Пољска Заглебје Сосновјец Чехословачка Збројовка Брно Пољска Рибник Шведска Отвидаберг Њемачка Кајзерслаутерн Португалија Белененсеш Југославија Челик Зеница
1974. Швајцарска Цирих Њемачка Хамбург Шведска Малме Белгија Стандард Лијеж Чехословачка Слован Братислава Чехословачка Спартак Трнава Њемачка Дуизбург Чехословачка Бањик Острава Чехословачка Кошице Португалија КУФ
1973. Њемачка Хановер Чехословачка Слован Братислава Њемачка Херта Берлин Швајцарска Цирих Пољска Рибник Чехословачка Јунион Теплице Холандија Фејнорд Пољска Висла Краков Чехословачка Њитра Шведска Јостерш
1972. Чехословачка Њитра Шведска Норћепинг Француска Сент Етјен Чехословачка Славија Праг Чехословачка Слован Братислава Њемачка Ајнтрахт Брауншвајг Њемачка Хановер Аустрија ВОЕШТ Линц
1971. Њемачка Херта Берлин Пољска Стаљ Мелец Швајцарска Сервет Чехословачка Тринец Шведска Отвидаберг Њемачка Ајнтрахт Брауншвајг Аустрија Аустрија Салцбург
1969. Шведска Малме Пољска Шомберки Битом Њемачка ШпВгг Гројтер Фирт Чехословачка Жилина Шведска Норћепинг Чехословачка Једнота Тренчин Данска Фрем Пољска Висла Краков Пољска Одра Ополе
Регионални систем (1967-68 1970)[уреди]
Група Група A1 Група A2 Група A3 Група A4 Група A5 Група A6 Група Б1 Група Б2 Група Б3 Група Б4 Група Б5 Група Б6 Група Б7 Група Б8
1970. Чехословачка Слован Братислава Њемачка Хамбург Чехословачка Јунион Теплице Холандија МВВ Чехословачка Кошице Њемачка Ајнтрахт Брауншвајг Чехословачка Славија Праг Француска Олимпик Марсеј Шведска Јостерш Пољска Висла Краков Аустрија Аустрија Салцбург Чехословачка Баник Острава Пољска Полонија Битом
1968. Њемачка Нирнберг Холандија Ајакс Португалија Спортинг Лисабон Холандија Фејнорд Ротердам Шпанија Еспањол Холандија АДО Ден Хаг Источна Немачка Карл Маркс Штадт Источна Немачка Емпор Росток Чехословачка Слован Братислава Чехословачка Кошице Чехословачка Локомотива Кошице Пољска Одра Ополе Њемачка Ајнтрахт Брауншвајг Пољска Легија Варшава
1967. Швајцарска Лугано Холандија Ротердам Француска Лил Белгија Лирс Њемачка Хановер 96 Пољска Заглебје Сосновјец Пољска Полонија Битом Шведска Гетеборг Пољска Рух Хожов Чехословачка Кошице Данска КБ Њемачка Фортуна Диселдорф

1961–67[уреди]

Приказан је укупан резултат из две утакмице, осим ако није другачије назначено

Сезона Победник Финалиста Резултат
1966/67. Њемачка Ајнтрахт Франкфурт Чехословачка Интер Братислава 4 : 3
1965/66. Источна Немачка Локомотива Лајпциг Шведска Норћепинг 4 : 1
1964/65. Пољска Полонија Битом Источна Немачка Лајпциг 5 : 4
1963/64. Чехословачка Интер Братислава Пољска Полонија Битом 1 : 0*
1962/63. Чехословачка Интер Братислава Италија Падова 1 : 0*
1961/62. Холандија Ајакс Холандија Фејнорд 4 : 2*
* - Један меч у финалу (иако је финале 1962/63. незванично (http://www.rsssf.com/tablesi/intertoto.html) одиграно у две утакмице)

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Позадина Интертото купа, www.mogiel.net, Приступљено 8. 4. 2013.
  2. 2,0 2,1 Историја Интертото купа, www.uefa.com, Приступљено 8. 4. 2013.
  3. „Intertoto Cup: English Joy”. Приступљено 7. 6. 2006. 
  4. „1998 Intertoto Cup Draw”. EuroFutbal Archive. Приступљено 7. 6. 2006. 

Спољашње везе[уреди]