Информатика

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
large capital lambda Plot of a quicksort algorithm
Utah teapot representing computer graphics Microsoft Tastenmaus mouse representing human-computer interaction
Информатика се бави теоријским основама рачунарства и практичним техникама за њихову примену.

Информатика и рачунарство (рачунарска наука, наука о рачуналима) науке су које се баве структуром и аутоматском (машинском) обрадом података, те њиховим применама у рачунарским системима.[1][2][3][4][5] Информатика се бави проналажењем оптималних решења за проблеме. Једном пронађено решење се може користити за низ сличних проблема. На основу математичких аксиома се моделирају и анализирају структуре и процеси из стварног света. Описивање проблема и процеса омогућаваја симулације тих процеса. Решења проблема се дефинишу у облику алгоритама који обрађује одређену структуру података.

Рачунарство има многа потпоља; нека наглашавају рачунање и специфичне резултате (као што је рачунарска графика), док друга наглашавају својства рачунских проблема, (као што је рачунска теорија сложености). Трећа се средоточе на изазове у остварењу рачунања. На пример, теорија програмских језика проучава приступе у опису рачунања, док рачунарско програмирање примењује специфичне програмске језике за решавање специфичних рачунских проблема са решењима. Даљње потпоље, интеракција човека и рачунара, се фокусира на изазове у чињењу рачунала и рачунања кориснима, употребљивим и универзално приступачнима свим људима.

Историја[уреди | уреди извор]

Појам информатика се састоји од речи информација и аутоматика. Први пут се помиње у Немачкој године 1957. године од стране Карла Штајнбуха. Овај појам покрива истовремено науку о рачунарима (рачунарство) и науку о информационим системима.

Информатика има за основу математику, електронику, физику и неке инжењерске науке.

Настала је у 19. веку размишљањем тадашњег генија Чарлса Бебиџа, који је замислио машину која би узимала податке, обрађивала их на неки начин и онда обрађене податке приказивала.

Бебиџ је то наравно замислио потпуно механички, док су данас рачунари електронски.

Данашњи рачунари имају сличности са Бебиџовом машином:

  • бинарни систем - скоро сваки рачунар данашњице користи такав бројни систем, који се састоји само од јединица и нула.

То је тако зато што је то рачунару најједноставније: 1 - има струје, 0 - нема струје. Систем који има десет цифара (0..9) се зове декадни. Бебиџ је имао идеју коришћења бушених картица за свој рачунар, а управо то се и користило за чување података пре него што су у употребу ушле магнетне меморије.

  • Улазно/излазни систем - начин убацивања података и алгоритма за обраду података у рачунар и приказ обрађених података.

Касније се велики број људи бавио аутоматизованом обрадом података и информатика као наука се родила.

Данас, када је информатика толико развијена и када људски род полако улази у златно доба рачунара појмови рачунарства (наука о рачунарима) и информатике (наука о подацима) се полако разилазе. Више није потребно, и вероватно није могуће, да програмер добро познаје све процесе који се одвијају у рачунару. Док се инжењер рачунара бави хардвером инжењер информатике се бави софтвером.

Један од најбитнијих теоретичара модерне информатике је британски математичар Алан Тјуринг. Тјуринг се током Другог светског рата бавио немачком "Енигмом“, апаратом који је Немачка војска користила за шифровање и дешифровање порука. До краја рата Тјуринг је развио процес којим су се све поруке могле дешифровати. Током тих истраживања настала је Тјурингова машина. Тјурингова машина је замишљени уређај који може да представи податке и над њима изврши алгоритам. Иако је врло просте структуре она је еквивалентна свим електронским и механичким рачунарима.

Односи са другим дисциплинама[уреди | уреди извор]

Упркос своме имену, већина рачунарства не укључује бављење самим рачунарима. У ствари, истакнути рачунарски научник Едсхер Дајкстра је често цитиран како каже: "Рачунарство није ништа више о рачунарима, него што је астрономија о телескопима." Дизајн и достава рачунала и рачунарских система се генерално сматра подручјем дисциплина који нису рачунарство. На пример, проучавање рачунарског склоповља је уобичајено сматрано делом рачунарског инжењерства, док је проучавање комерцијалних рачунарских система и њихове доставе често звано информацијска технологија или информацијски системи. Рачунарство је понекад критиковано као недовољно научно, поглед који је утеловљен у изјави "наука је рачунарству оно што је хидродинамика водоинсталатерству", приписана Стену Кели-Бутлу[6] и другима. Међутим, знатна се интердисциплинарна сарадња одвија између различитих дисциплина везаних за рачунала. Рачунарство је такође неретко прешло у друге дисциплине, као што је вештачка интелигенција, когнитивна наука, физика (види квантно рачунарство), те језикословље.

Неки сматрају да је рачунарство сродније математици од многих других научних дисциплина. Рано рачунарство је било под строгим утицајем рада математичара као што су Курт Гедел и Алан Тјуринг, и постоји јако плодоносна размена идеја између двају поља у подручјима као што су математичка логика, теорија категорија, теорија домена и алгебра.

Однос између рачунарства и програмског инжењерства је предмет многих конфликта, а што је још додатно замућено многим споровима око тога што тачно назив „програмско инжењерство“ значи, те како је рачунарство дефинисано. Дејвид Парнас, узимајући за узор односе између осталих инжењерских и научних дисциплина, је тврдио да је принципијелни фокус рачунарства проучавање генералних својстава рачунања, док је принципијелни фокус програмског инжењерства дизајн специфичних рачунања како би се постигли практични резултати, што то двоје чини различитим али комплементарним дисциплинама.[7]

Основни делови рачунара су: миш, тастатура, монитор, матична плоча, графичка картица, процесор, RAM, флопи диск, тврди диск, CD или DVD (оптички записи), модем, звучна картица и наравно звучници за њу, те, наравно, кућиште. Иако сви ови делови нису нужни за рад рачунара, данас их има готово сваки кућни рачунар.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Neil Ardley (1997). Leksikon znanosti: fizika, matematika, kemija, računalstvo. Превод: Raos, Predrag. Zagreb: Mozaik knjiga. ISBN 978-953-173-527-8. 
  2. ^ Kiš Miroslav, Englesko-hrvatski i hrvatsko-engleski informatički rječnik, Zagreb, Naklada Ljevak. 2000. стр. 223.
  3. ^ "Računarstvo je proučavanje informacije" Department of Computer and Information Science Архивирано на сајту Wayback Machine (29. мај 2009), Guttenberg Information Technologies
  4. ^ "Računarstvo je proučavanje računanja." Computer Science Department, College of Saint Benedict Архивирано на сајту Wayback Machine (3. фебруар 2007), Saint John's University
  5. ^ "Računarstvo je proučavanje svih aspekata računalnih sustava, od teoretskih osnova pa do krajnje praktičnih aspekata upravljanja velikim računalnim sustavima" Massey University Архивирано на сајту Wayback Machine (19. јун 2006)
  6. ^ Computer Language, Оцт 1990
  7. ^ Parnas David L. (1998). „Software Engineering Programmes are not Computer Science Programmes”. Annals of Software Engineering. 6: 19—37. : „Радије него да програмско инжењерство третирам као потпоље рачунарства, третирам га као елемент скупа {грађевинарство, механичко инжењерство, хемијско инжењерство, електротехника,....}."

Литература[уреди | уреди извор]

Преглед
  • Tucker, Allen B. (2004). Computer Science Handbook (2nd изд.). Chapman and Hall/CRC. ISBN 978-1-58488-360-9. 
    • "Within more than 70 chapters, every one new or significantly revised, one can find any kind of information and references about computer science one can imagine. […] all in all, there is absolute nothing about Computer Science that can not be found in the 2.5 kilogram-encyclopaedia with its 110 survey articles […]." (Christoph Meinel, Zentralblatt MATH)
  • van Leeuwen, Jan (1994). Handbook of Theoretical Computer Science. The MIT Press. ISBN 978-0-262-72020-5. 
    • "[…] this set is the most unique and possibly the most useful to the [theoretical computer science] community, in support both of teaching and research […]. The books can be used by anyone wanting simply to gain an understanding of one of these areas, or by someone desiring to be in research in a topic, or by instructors wishing to find timely information on a subject they are teaching outside their major areas of expertise." (Rocky Ross, SIGACT News)
  • Ralston, Anthony; Reilly, Edwin D.; Hemmendinger, David (2000). Encyclopedia of Computer Science (4th изд.). Grove's Dictionaries. ISBN 978-1-56159-248-7. 
    • "Since 1976, this has been the definitive reference work on computer, computing, and computer science. […] Alphabetically arranged and classified into broad subject areas, the entries cover hardware, computer systems, information and data, software, the mathematics of computing, theory of computation, methodologies, applications, and computing milieu. The editors have done a commendable job of blending historical perspective and practical reference information. The encyclopedia remains essential for most public and academic library reference collections." (Joe Accardin, Northeastern Illinois University, Chicago)
  • Reilly, Edwin D. (2003). Milestones in Computer Science and Information Technology. Greenwood Publishing Group. ISBN 978-1-57356-521-9. 
Изабрана литература
Чланци
Наставни програм и класификација

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Библиографија и академска истраживања

Професионалне организације

Разно

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Информатика&oldid=25878916”