Ипсилон совица

С Википедије, слободне енциклопедије

Agrotis ipsilon
Agrotis ipsilon aneituma.jpg
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
A. ipsilon
Биномно име
Agrotis ipsilon
(Hufnagel, 1766)
Синоними
  • Phalaena ipsilon Hufnagel, 1766
  • Noctua suffusa Denis & Schiffermüller, 1775
  • Noctua ypsilon Rottemburg, 1777
  • Phalaena idonea Cramer, 1780
  • Bombyx spinula Esper, 1786
  • Phalaena spinifera Villers, 1789
  • Phalaena spinula Donovan, 1801
  • Agrotis telifera Harris, 1841
  • Agrotis bipars Walker, 1857
  • Agrotis frivola Wallengren, 1860
  • Agrotis aneituna Walker, 1865
  • Agrotis pepoli Bertolini, 1874
  • Agrotis aureolum Schaus, 1898

Ипсилон совица[1] (енгл. Agrotis ipsilon, рус. Совка-ипсилон) је врста ноћног лептира из фамилије совица (Noctuidae).[2]

Распрострањеност[уреди | уреди извор]

Врста насељава следеће земље: Исланд,Норвешка, Шведска, Данска, Финска, Република Ирска, Уједињено Краљевство, Холандија, Белгија, Француска, Шпанија, Португалија, Андора,Италија, Монако, Малта, Сан Марино, Швајцарска, Аустрија, Лихтенштајн, Луксембург, Чешка, Словачка,Мађарска, Словенија, Хрватска, Србија, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Албанија, Македонија, Грчка, Турска, Бугарска, Румунија, Молдавија, Украјина, Русија, Белорусија,Пољска,Литванија, Летонија, Естонија. Такође је присутна и на Малти, острвима Сардинија, Сицилија и Корѕика, Балеарским острвима, Кипру, Грчким острвима, Северној Африци, Блиском Истоку, Западној Аѕији и Леванту.

Станиште и биљка хранитељка[уреди | уреди извор]

Иако нема специјалних преференција по питању станишта, ипсилон совица најчешће насељава отворена станишта. Храни се полифагно, а бележена је на биљкама попут трава (лат. Poaceae). У случајевима пренамножавања, ипсилон совица може нанети штету у усевима житарица и свих врста поврћа. Начин храњења гусенице подразумева прогризање доњег дела биљка што доводи до исушивања и неповратног оштећења.[3]

Опис[уреди | уреди извор]

Врста има две или више генерација годдишње, у зависности од географског подручја. Већи број генерација типичан је за топлије крајеве. Гусенице наликују сродницима из рода, мрке су боје и камуфлажних маркација. Често се проналазе на тлу. Могу имати и до девет ларвених ступњева, а код ове врсте је бележен и канибализам у стадијуму гусенице. Распон крила код адулта достиже 50 мм, а на предњим крилима је присутна маркација по којој врста носи име. Адулти су опрашивачи листопадног дрвећа и привлачи их нектар.[4]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Штетни организми”. agroupozorenje.rs. 
  2. ^ „Agrotis ipsilon (Hufnagel, 1766) | Fauna Europaea”. fauna-eu.org. Приступљено 2020-12-13. 
  3. ^ Swier, Stanley R.; Rings, Roy W.; Musick, G. J. (1976-05-17). „Reproductive Behavior of the Black Cutworm, Agrotis ipsilon1, 2”. Annals of the Entomological Society of America. 69 (3): 546—550. ISSN 1938-2901. doi:10.1093/aesa/69.3.546. 
  4. ^ Frank, Steve D.; Shrewsbury, Paula M. (2004-12-01). „Effect of Conservation Strips on the Abundance and Distribution of Natural Enemies and Predation of Agrotis ipsilon (Lepidoptera: Noctuidae) on Golf Course Fairways”. Environmental Entomology. 33 (6): 1662—1672. ISSN 0046-225X. doi:10.1603/0046-225x-33.6.1662. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]