Ирак

Из Википедије, слободне енциклопедије
Република Ирак
جمهورية العراق (Џумхуријат Ал-Ирак)
كۆماری عێراق (Комаре Ирак)
Застава Ирака Грб Ирака
Застава Грб
крилатица: Бог је велик.
(На арапском: Allahu Ahbar)
Химна
Mawtini
Положај Ирака
Главни град Багдад
Службени језик арапски, курдски
Председник: Џалал Талабани
Премијер: Нури ал-Малики
Облик државе Савезна република
Независност: 3. октобар 1932. од Уједињеног Краљевства
Површина  
 — укупно 438.317 km² (57)
 — вода (%) 1,1
Становништво  
 — 2009. 31.234.000 (44)
 — густина 66/km² 
Валута Ирачки динар (100 центи)
Временска зона UTC +3
Интернет домен .iq
Позивни број +964

Ирак или званично Република Ирак (арап. العراق ) је држава у југозападној Азији [1]. која сачињава античку регију Месопотамију река Тигар и Еуфрат и јужни Курдистан. Површина Ирака је 438.317 km². По површини Ирак је 59. држава у свету. Граничи се са Кувајтом и Саудијском Арабијом на југу, Јорданом на западу, Сиријом на северозападу, Турском на северу и Ираном на истоку. Има уско подручје обале код Ум Касра у Персијском заливу. По процени из 2012. Ирак је имао 31.129.225 становника. Главни и највећи град Ирака је Багдад, а остали већи су Мосул, Басра, Арбил, Киркук и Фалуџа.

Ирак обухвата Месопотамију, североисточни крај Загроса и источни део Сиријске пустиње. Две главне реке Тигар и Еуфрат протичу кроз средишњи део Ирака. Оне су учиниле Ирак земљом погодном за земљорадњу насупрот степама и пустињама које покривају већи део западне Азије.

Ирак је у старом веку на западу био познат по грчком топониму Месопотамија (међуречје) и на овом простору су се смењиавале цивилизације још од 6. миленијума п. н. е. Област између Тигра и Еуфрата се обичном назива колевком цивилизације и постојбином писма, закона и точка. Током историје, Ирак је био центар домаће акадске, сумерске, асирске и вавилонско-халдејске цивилизације. Потом је био део ахеменидског, селеукидског, партијског, сасанидског, римског, рашидунско, омејадског, абасидског, монголског, сафавидског, афшаридског и османског царства. Данашње границе Ирака су одређене миром из Севра када је Друштво народа после Првог светског рата ставило Ирак под Британски мандат у Месопотамији. Монархија је основана 1921. а Ирак је добио независност од Уједињеног Краљевства 1932. Монархија је збачена 1958. и основана је република. Ираком је владала Баас партија од 1968. до 2003. Након америчке инвазије 2003. је збачена власт председника Садама Хусеина. Америчка окупација Ирака се окончала 2011. Ирак је земља са шиитском већином и сунитском мањином.

Географија[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Географија Ирака
Рељефна карта Ирака

Положај и границе[уреди]

Ирак се граничи са Ираном (1.458 km) на истоку, Саудијском Арабијом (814 km) и Кувајтом (242 km) на југу, Сиријом (605 km), Јорданом (181 km) и Турском 331 (km) на западу. Дужина обале је 58 km.

Ирак се може поделити у четири главна региона: пустињски (западно од Еуфрата), горњу Месопотомију (између Тигра и Еуфрата), северно побрђе Ирачког Курдистана и доњу Месопотамију, алувијалну раван од Тикрита до Персијског залива.

Планине на североистоку су наставак алпског система који се пружа на исток од Балкана кроз јужну Турски, северни Ирак, Иран и Авганистан све до Хималаја. Пустињск регион се налази у југозападним и централним покрајинама уз границу са Саудијску Арабију и Јордан и географски припада Арабијском полуострву.

Планине[уреди]

На североистоку Ирака, из суседне Турске, у ову се земљу пружа планински ланац Таурус, а на истоку, из смера Ирана, ланац Загрос, Иранско горје. Ови су планински ланци углавном стрми и голи, а њихови врхови премашују висину од 3000 метара. Према средишту земље, планине постају све ниже и прелазе у долину река Еуфрат и Тигар.

Воде[уреди]

Регија између река Еуфрата и Тигра назива се Месопотамија и представља житницу блискоисточних земаља. Реке теку кроз Ирак са северозапада према југоистоку. Средишњи делови њихових токова натапају поља и плантаже агрума и палми датуља подигнуте на месту посечених шума у којима су најзаступљенија била стабла храста, платана, врбе и тополе. Доње токове ових река прате мочварна подручја с пуно трске која су станиште бројних птица селица. Око 150 километара северно од ушћа у Персијски залив Еуфрат и Тигар се спајају у реку Шат ел Араб. Ирачка морска обала дуга је око 60 километара. На западу тока реке Еуфрат рељеф се поступно успиње прелазећи у Сиријску пустињу, која се простире и по суседним зељама. У овом природном простору вегетација је пустињска с тек покојим грмом траве или трновитим трајницама.

Клима[уреди]

Ирак се налази у сувој климатској зони. Лета су врућа и с мало падавина, а зиме благе и влажне. Док у Сиријској пустињи могу проћи године а да не падне киша, у планинској регији на североистоку земље зими пада снег. Годишњи ниво падавина у овом подручју прелази 1000 милиметара, док је у Месопотамији количина падавина углавном мања од 30 милиметара. У Багдаду, који је смештен и у њеном средишту, просечна температура у јануару износи 9 °C, а у јулу 33 °C. Температурне вредности неретко лети пређу екстремну границу од 50 °C.

Историја[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Историја Ирака

Стари век[уреди]

Ирак има надимак Колевка цивилизација, пошто је постојбина Сумера, најраније познате цивилизације, која је настала у Месопотамији, плодној долини Еуфрата и Тигра у јужном Ираку током бакарног доба. Овде је крајем 4. века п. н. е. су настало прво писмо и почела је писана историја. Сумерску цивилизацију наледило је Акадско краљевство у 24. веку п. н. е. Период акадске превласти је следила сумерска ренесанса у 21. веку п. н. е. Еламитска инвазија у 2004. п. н. е. је довела до краја Треће династија Ура. До 21. века п. н. е. нова акадска цивилизација, Асирија, се уздигла су северном Ираку. До 19. века п. н. е. у јужном Ираку је основана аморитска дражава Вавилонија.

Ираком су владали Асирци и Вавилонци следећих 14. векова. За време Хамурабијевог Вавилонског царства, Асирског краљевства од 1365—1076. п. н. е. и Нововавилонског царства, Ирак је био велесила античког света. Нарочито је Новоасирско краљевство поставило Ирак у средиште великог царства које се простирало од Кавказа до Египта и Арабије и од Кипра до Персије.

У 6. веку п. н. е. Кир Велики је поразио Нововавилонско царство у бици код Описа и Ирак је припојен Ахеменидском краљевству наредна два века. Крајем 4. века п. н. е. Александар Велики је покорио регион. Након његове смрти два века Ираком је владало хеленистичко Селеукидско краљевство. Парћани су покорили обу област за време владавине Митридата I. Римљани су из Сирије неколико пута нападали овај регион. Хришћанство је почело да се развија у Ираку (нарочито у Асирији) између 1. и 3. века и Асирија је постала центар Асирске цркве истока. Сасаниди су под Ардаширом I уништили Партско краљевство и покорили Ирак 224. Наредна 4. века Ирак је био сасанидска покрајина, све до исламског освајања Персије у 7. веку.

Средњи век[уреди]

Османски Ирак[уреди]

У 16. веку, територија Ирака пада под отоманску власт, која траје све до Првог светског рата, када земља постаје протекторат Велике Британије.

Британски мандат и краљевство[уреди]

Након осамостаљења од Велике Британије 1932. године, Ирак постаје упориште арапског национализма, што његову новију историју обележава читавим низом сукоба са суседима и са државама широм света.

Баатистички Ирак[уреди]

У устанку арапских националиста и војних официра, 1958. године, у Ираку је оборена монархија, а 1968. године власт државним ударом преузима панарапска Баас партија, којом доминирају муслимани Сунити. Рат Ирака са, претежно шитским суседом, Ираном, од 1980. године до 1988. године, однео је на стотине хиљада људских живота и остао упамћен као најдужи и најкрвавији рат у новој историји Блиског истока. Бивши председник Ирака Садам Хусејн дошао је на власт 1979. године, након што је већ десет година пре тога био „сива еминенција“ као потпредседник Револуционарне команде.

Америчка инвазија[уреди]

Након што је војном акцијом срушен режим дотадашњег председника Садама Хусеина Ирак се од априла 2003. до јуна 2004. званично налазио под окупацијом САД. Да би се створио привид да цела међународна заједница стоји иза напада и окупације контролу званично има међународна коалиција, али је она састављена највећим делом од Америчких трупа и симболичним учешћем НАТО партнера. Дана 28. јуна 2004. власт је предана привременој ирачкој влади наметнутој споља, која је 30. јануара 2005. провела изборе за прелазну скупштину. Земља је и даље ефективно под Америчком окупацијом и пуном контролом, стављена ван заштите свих међународних закона. Америчке (коалиционе) окупационе снаге су и даље у великом броју присутне у Ираку, и заједно са најамницима америчких приватних фирми за физичко обезбеђење (Блеквотер, Халибуртон итд) покушавају да држе земљу под контролом ради експлоатације нафте и контроле положаја у походу на Иран и остале арапске земље. Ирачани се противе окупацији и теже ка ослобођењу. Америчке трупе су се повукле 2011. године из Ирака. Након рата и окупације западних земља расте и жеља ка стварању исламске државе. Ирак је пре окупације био једна од најсекуларнијих арапских земаља.

Административна подела[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Административна подела Ирака
Нумерисане гуверније Ирака

Ирак је састављена од осамнаест губернија (или провинција) (арапски: мухафадхат, курдски: پاریزگه парижах). Све губерније су даље подељене на округе (или кадхасе). Ирачки Курдистан (Арбил, Дохук, Сулејманија) је једини законски дефинисан регион у Ираку, са сопственом владом и квази-званичном војском.

  1. Багдад
  2. Саладин
  3. Дијала
  4. Васит
  5. Мајсан
  6. Басра
  7. Ди Кар
  8. Мутана
  9. Кадисија
  10. Бабил
  11. Карбала
  12. Наџаф
  13. Анбар
  14. Нинива
  15. Дахук
  16. Арбил
  17. Киркук
  18. Сулејманија

Становништво[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Демографија Ирака
Златна џамија у Багдаду

Становништво Ирака етнички је и верски хетерогено, иако је ислам најзаступљенија религија и припада му више од 95% становништва. Три доминантне заједнице су Арапи-Шиити (око 60% становништва), Арапи-Сунити (око 20%) и Курди (око 15%).

Привреда[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Привреда Ирака

Ирачка привреда се већином темељи на производњи нафте. Производња нафте тренутно је ограничена због оштећења инфраструктуре за екстракцију и транспорт и несигурности у земљи.

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :

title=Википутовања

Википутовања имају више информација на вези:


Координате: 33° 20′ СГ Ш, 44° 23′ ИГД