Ириг

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ириг
Градска целина у Иригу Трг рибара.JPG
Трг Рибара
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округСремски
ОпштинаИриг
Становништво
 — 2011.Пад 4.415
 — густина68/км2
Географске карактеристике
Координате45°06′10″ СГШ; 19°51′29″ ИГД / 45.10268° СГШ; 19.85799° ИГД / 45.10268; 19.85799Координате: 45°06′10″ СГШ; 19°51′29″ ИГД / 45.10268° СГШ; 19.85799° ИГД / 45.10268; 19.85799
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина199 м
Површина64,2 км2
Ириг на мапи Србије
Ириг
Ириг
Ириг на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број22406
Позивни број022
Регистарска ознакаRU

Ириг је градско насеље у Србији, у општини Ириг, у Сремском округу. Према попису из 2011. било је 4.415 становника.

Географија[уреди]

Подрум вина, Винарија Ириг

Лежи на веома важној саобраћајници која полази од Новог Сада и преко Иришког венца, и средњим делом јужних обронака Фрушке горе спушта се до Руме. Познат воћарско-виноградарски рејон, са великим винским подрумом.

Има богату културну традицију, а нарочити значај има Прва српска читаоница. Традиционалне манифестације: Доситејеви дани, Пударски дани и друго. Значајни туристички потенцијал су и познати фрушкогорски манастири. Овде се налази Градска целина у Иригу.

Историја[уреди]

Ириг је у 19. веку прометно место, трговиште у Срему, .

Овде се налазе три православна храма посвећени Светом Николи, Светом Теодору Тирону и Успењу Богородице и римокатоличка црква.

Године 1753. у Иригу је отворена прва основна школа. Учили су се у њој језици: немачки, латински и славјаносербски. Први учитељ је био Михајло Владисављевић.[1] Пописане су 1811. године у месту три школе са по 28, 100 и 112 ђака.[2] Митрополит дабробосански Георгије Николајевић је у младости био учитељ у Иригу.

Ириг је познат по некадашњој "слепачкој школи", у којој су слепи људи, један другом српске народне јуначке песме приповедали.[3]

У Иригу су тридесетих година 20. века постојали: зграда Фрушкогорске виноградарске задруге, нова Општинска зграда, Здравствна станица, водовод, СК "Витез" (фудбалски клуб) и друго.

Године 1934. у иришком тада новом градском парку био је постављен споменик[4] српском краљу Петру I Карађорђевићу Ослободиоцу. Споменик су подигли својим прилозима грађани, а он је дело руку вајара Јовановића из Сремске Митровице. Ирижани су на оближњем брегу на Фрушкој гори тада поставили и "клупу краља Александра", у спомен на његову посету Иригу 1919. године.

У Иригу је и седиште Православно — старокатоличког Генералног викаријата Св. Метода, аутономног органа Међународне Уније народних старокатоличких Цркава, за подручје Р. Србије.

Иришка читаоница[уреди]

Прво "Читалиште у Срба" основано је 1842. године у Иригу, у српској школи.[5] Иницијатор је био игуман архимандрит крушедолски Димитрије Крестић. Земунски издавач и књижевник Григорије Возаревић је тада поклонио Српској читаоници у Иригу књигу Доситеја Обрадовића, "Писма" штампану 1833. године.

Демографија[уреди]

Православна црква

У насељу Ириг живи 3.839 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,9 година (38,1 код мушкараца и 41,5 код жена). У насељу има 1.686 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,87.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија[6]
Година Становника
1948. 4.343
1953. 4.211
1961. 4.442
1971. 4.652
1981. 4.598
1991. 4.414 4.382
2002. 4.848 4.961
2011. 4.415
Етнички састав према попису из 2002.[7]
Срби
  
3.900 80,44 %
Мађари
  
360 7,42 %
Југословени
  
127 2,61 %
Хрвати
  
78 1,60 %
Црногорци
  
13 0,26 %
Македонци
  
9 0,18 %
Немци
  
6 0,12 %
Украјинци
  
4 0,08 %
Словаци
  
4 0,08 %
Русини
  
3 0,06 %
Муслимани
  
3 0,06 %
Словенци
  
2 0,04 %
Румуни
  
2 0,04 %
Албанци
  
2 0,04 %
Руси
  
1 0,02 %
Роми
  
1 0,02 %
Бугари
  
1 0,02 %
непознато
  
231 4,76 %
Година Број
1787. 4.121
1795. 4.813
1838. 3.559
1910. 5.509
1991. 4.414
2002. 4.848


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Познате личности[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ "Школски лист", Сомбор 1912.
  2. ^ "Просветни гласник", Београд 1923.
  3. ^ "Школски лист", Сомбор 1866.
  4. ^ "Правда", Београд 25. мај 1934.
  5. ^ "Вечерње новости", Београд 1916.
  6. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  7. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  8. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]