Исак Комнин (син Алексија I)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Исак
Isaac Komnenos the Porphyrogennetos.jpg
фреска Исака Комнина у цркви Христа Спаситеља у Пољу
Пуно имеИсак Комнин
Датум рођења(1093-01-16)16. јануар 1093.
Место рођењаЦариград
Византијско царство
Датум смртинакон 1152.
Место смртиВизантијско царство
Гробцрква Христа Спаситеља у Пољу
ДинастијаКомнин
ОтацАлексије I Комнин
МајкаИрина Дукина
СупружникИрена
ПотомствоЈован Челеби Комнин, Андроник I Комнин
севастократор

Исак Комнин (грчки: Ἰσαάκιος Κομνηνός; 16. јануар 1093. - после 1152) је био византијски севастократор, син цара Алексија I Комнина. Организовао је побуну против нећака Манојла 1145. године.

Биографија[уреди]

Исак је био син византијског цара Алексија I, оснивача династије Комнин. Мајка му је била Ирина Дукина. Исаков брат био је каснији византијски цар Јован II Комнин, а сестра Ана Комнина. Исак је од оца добио титулу цезара. Након очеве смрти (1118), Исак је стао на страну свога брата Јована у завери своје мајке Ирине и сестре Ане, које су настојале да на престо доведу Аниног мужа Нићифора Вријенија Млађег. Јован га је за узврат уздигао на положај севастократора. Исак се интересовао за књижевност и науку. Писао је песме. Неки га поистовећују са писцем "Исаком Комнином порфирогенитом" који је написао три филозофска дела о Проклу и два о Хомеру. Око 1130. године долази до сукоба међу браћом те је Исак приморан да на шест година напусти престоницу са својом породицом, због наводне завере коју је припремао против цара. Склонио се на двор данишмендског емира Газија. Предузео је ходочашће у Свету земљу.

Исак је намеравао да склопи савез са непријатељима свога брата. Преговарао је са Иконијским султанатом, халдијским и трапезунтским дуксом Константином Габрасом, Јерменским краљевством Киликијом и Јерусалимском краљевином. Коалиција није створена те је Исак 1136. године принуђен да тражи опроштај од брата. Његов најстарији син Јован је 1139. године поново пришао Турцима. Исак је из предострожности протеран у Хераклеју Понтијску. Непосредно пред смрт, Јован је свога најмлађег сина Манојла одредио за наследника. Исак је у борби која је уследила за византијски престо пружио подршку Јовановом млађем сину Исаку. Међутим, интервенција Јована Аксоуха спречила је избијање грађанског рата и обезбедила је Манојлу престо. Исак је, према Јовану Кинаму, покушао 1145/6. године да збаци Манојла са власти. Манојло га је 1150. године приморао да се повуче из јавног живота. Исак је основао ценобитски манастир у Бери, западна Тракија. Написао је манастирски типик остављајући манастиру велика имања. Такође, Исаков лик приказан је у цркви Христа Спаситеља у Пољу. Исак је најпре сахрањен у овој цркви након чега је његово тело пренесено у његову задужбину у Тракији.

Породица[уреди]

Исак је био ожењен Ирином, старијом ћерком Володара од Пшемисла. Родила му је четворо деце:

  • Јован Челеби Комнин, који је постао муслиман и оженио ћерку Месуда I, иконијског султана.
  • Ћерка непознатог имена
  • Ана Комнина, супруга Јована Арбантена
  • Андроник I Комнин, византијски цар (1183-1185)

Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Исак, стратег Тракије?
 
 
 
 
 
 
 
8. Манојло Еротик Комнин
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Јован Комнин
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Алексије I Комнин
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
10. Алексије Харон
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Ана Даласина
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
11. Хадријана даласина
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Исак Комнин
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Андроник Дука
 
 
 
 
 
 
 
12. Јован Дука
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Андроник Дука
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
13. Ирина Пегонитиса
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Ирина Дукина
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Јован Владислав
 
 
 
 
 
 
 
14. Трајан Бугарски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Марија
 
 
 
 
 
 
 
7. Марија Бугарска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
15. Контостефана
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Извори[уреди]

  • Kazhdan, Alexander, ed. Oxford Dictionary of Byzantium. Oxford University Press. 1991. ISBN 978-0-19-504652-6.
  • Magdalino, Paul . The Empire of Manuel I Komnenos, 1143–1180. Cambridge University Press. 2002. ISBN 978-0-521-52653-1.
  • Suny, Ronald Grigor , The Making of the Georgian Nation. Indiana University Press. 1994. ISBN 978-0-253-20915-3.
  • Varzos, Konstantinos (1984). Η Γενεαλογία των Κομνηνών, Τόμος Α' [The Genealogy of the Komnenoi, Volume I]. Thessaloniki: Byzantine Research Centre.