Исказ (лингвистика)

Исказ у лингвистици означава говорну реализацију реченице, као јединице језичког система, односно реченицу повезану са контекстом у којем се њено значење комуникацијски интерпретира — контекстуализовану реченицу.

Док се значењем реченица и њихових саставних дијелова бави семантика, испитивање значења реченице у контексту, то јест испитивање исказа у појединим говорним ситуацијама, предмет је прагматике, дисциплине која проучава употребу језика. Пажња се притом нарочито обраћа на комуникацијске намјере говорника и на дејства која се постижу употребом језика.

Види још

• Говорни чин
• Комуникација
• Контекст комуникације
• Прагматика
• Семантика
• Језик
• Говор

Литература

• Ранко Бугарски (1996). Увод у општу лингвистику. Београд: Чигоја штампа. стр. 221.