Искуства изласка из тела

Из Википедије, слободне енциклопедије
Илустрација.
Илустрација.

Искуства изласка из тела (енгл. Out-of-body experience) је назив за искуство које подразумева излазак душе из људског тела, а у неким случајевима и да душа види своје беживотно тело.

Термин је уведен 1943. од стране Џорџа Н. М. Тирела који је овај феномен описао у својој књизи, книжевнице Силије Грин, и Роберта Монроа. Овај феномен може бити изазван можданим траумама, дрогама, дехидрацијама, и стимулацијама мозга. Према проценама, сваки десети човек доживи овакво искуство неколико пута у свом животу[1][2][3][4][5].

Референце[уреди]

  1. G. N. M. Tyrrell, Apparitions, Gerald Duckworth and Co. Ltd, London. 1943. ISBN 978-1-169-83153-7. стр. 149.
  2. Robert Monroe Journeys Out of the Body. 1971. ISBN 978-0-385-00861-7.
  3. Aspell, Jane; Blanke, Olaf. . Understanding the out-of-body experience from a neuroscientific perspective in Psychological Scientific Perspectives on Out of Body and Near Death Experiences Psychology Research Progress. New York: Nova Science Publishers. 2009. ISBN 978-1-60741-705-7.
  4. Susan Blackmore. (1984). "A Postal Survey of OBEs and Other Experiences".
  5. „(Aug. 24, 2007) First Out-of-body Experience Induced In Laboratory Setting”. ScienceDaily. 24. 8. 2007. Приступљено 6. 10. 2011. 

Спољашње везе[уреди]