Исламска Држава
| Исламска Држава الدولة الاسلامية في العراق والشام |
||
|---|---|---|
| Главни град | Рака | |
| Службени језик | арапски | |
| Облик владавине | Исламска Држава - калифат | |
| - самопроглашени калиф | Абу Бакр ел Багдади (калиф Ибрахим) | |
| Површина | ||
| - Укупно | 32,133 km² (подручја под контролом) | |
| Становништво | ||
| - 2014. | 8,000,000 (у подручју под контролом) | |
| - Густина | /km² | |
| Валута | златни динар | |
| Временска зона | UTC +3 | |
| Позивни број | +964 |
|
Исламска Држава (скраћено ИД; позната и као Исламска Држава у Ираку и Леванту (ИДИЛ) или Исламска Држава у Ираку и Сирији (ИДИС),[a] арап. الدولة الاسلامية في العراق والشام)) је непризната терористичка држава[1] која под својом контролом држи велике делове Иракa и Сирије. Формирана је 3. јануара 2014. године, да би 29. јуна исте године била проглашена калифатом.
Од марта 2015, контролише територију на којој живи десет милиона људи[2] у Ираку и Сирији, и под номиналном контролом држи мале делове Либије и Нигерије. Исламска Држава такође оперише у или има организације које су јој подређене у другим деловима света, укључујући јужну Азију.[3][4]
Садржај
Историја[уреди]
ИСИЛ је првобитно формиран као милитантна група, која своје корене вуче од сунитских фундаменталистичких група које су почетком 2004. настале у Ираку након америчке инвазије те водиле оружану борбу против америчких и других западних трупа, а потом формално изразиле верност ал Каиди.
ИСИЛ је током следећих неколико година био активан и у борби против ирачких шијитских паравојних формација, а после америчког повлачења и против ирачке владе. Његове активности у самом Ираку су до 2012. године биле значајно смањене, и није се сматрао значајним фактором.
Међутим, избијање грађанског рата у Сирији је ИСИЛ-у дало прилику да прошири своје активности на Запад, односно да склопи савез са другим исламистичким групама, али и посредно добије оружје, опрему и новац од САД и њихових савезника. То се, између осталог, 2012. године одразило и на освајање града Ал-Рака, који је постао први већи град под контролом сиријских побуњеника, али и ИСИЛ-ово седиште. ИСИЛ се ускоро сукобио са другим исламистичким фракцијама у Сирији, што је 2013. године довело до тога да Ал Каида нареди његово распуштање, што је ИСИЛ-ов лидер Абу Бакр ел Багдади одбио да учини.
У јуну 2014. ИСИЛ је предузео велику офанзиву у Ираку која је довела до освајања Мосула, Тикрита те бројних стратешки важних градова у северном и централном делу Ирака.
Религија[уреди]
Већинско становништво Исламске Државе чине сунитски муслимани. Вође Исламске Државе су следбеници салафизма, екстремне верске секте настале из сунитског ислама. Припадници осталих вероисповести или секти (хришћани, језиди, шиити), као и они сунитски муслимани који се не слажу са салафистичким тумачењем ислама, изложени су прогону. Над курдским језидима су припадници Исламске Државе извршили геноцид, оптужујући их за обожавање ђавола.
Злочини и кршења људских права[уреди]
Припадници Исламске Државе убили су неколико стотина ратних заробљеника и преко 1000 цивила. На подручју под својом влашћу увели су законе који укључују смртну казну, мучење и сакаћење. У Исламској Држави се такође спроводи политика етничког чишћења мањинског становништва (Курда, Асираца, Јермена), као и прогона верских мањина (хришћана, језида, шиита). Цивили убијени од стране припадника Исламске Државе укључују децу, старце и целе породице. Милитанти Исламске Државе у своје редове регрутују и децу, а злочини усмерени против жена укључују силовање и отмицу. Од стране ових милитаната је киднаповано око 450-500 жена и девојчица, од којих је један број претворен у сексуално робље.
Забележено је да су припадници Исламске Државе убијали и сунитске муфтије и имаме који су одбили да им положе заклетву верности. Тако је у јуну 2014. у Мосулу убијено 12 сунитских муфтија и имама.[5]
Циљеви[уреди]
Најкасније од 2004, значајан циљ ове групе је био оснивање сунитске исламске државе.[6][7] Прецизније, ИСИЛ је тежио да се успостави као халифат, исламска држава предвођена групом верских лидера под врховним вођом—халифом— за кога се верује да је наследник пророка Мухамеда.[8] У јуну 2014, ИСИЛ је објавио документ у коме се тврди да су пронађени докази да вођа ИСИЛ-а, ел Багдади вуче порекло од Мухамеда,[8] и након проглашења новог халифата 29. јуна, група је поставила ел Багдадија за свог халифа. Као халиф, он је захтевао да му се сви муслимани из целог света закуну на верност, у складу са исламским правом (фикх).[9]
ИСИЛ је објаснио своје циљеве у свом часопису Дабик, где је речено да ће наставити да осваја територије широм света: благословена застава…покрива све источне и западне крајеве Земље, испуњавајући свет истином и правдом Ислама и окончавши лажност и тиранију џахилијаха [стања незнања], чак и ако Американци и њихова коалиција то презиру.[10] Према немачком новинару Јиргену Тоденхеферу, који је провео десет дана у Исламској држави у Мосулу, став који је све време слушао је да ИСИЛ жели да „освоји свет“ и да ће сви који не верују у њихову интерпретацију Курана бити убијени. Борци ИСИЛ-а (према Тоденхеферу) верују да „све религије које се слажу са демократијом морају да умру“.[11]
Мапу која је кружила Интернетом, која наводно приказује историјске области бивших исламских држава у Европи, на Блиском истоку и у Африци, које ИСИЛ планира да освоји, су направили спољашњи симпатизери, и она нема званичне везе са ИСИЛ-ом.[12][13][14][15][16][17][18]
Када је халифат проглашен, ИСИЛ је објавио: „Легалност свих емирата, група, држава и организација постаје ништавна ширењем ауторитета халифата и доласком његових трупа у њихове области“.[8] Ово значи одбацивање политичке поделе Блиског истока коју су успоставиле западне силе током Првог светског рата у оквиру Сајкс-Пикотовог споразума.[19][20][21]
Идеологија и веровања[уреди]
ИСИЛ је салафистичка група.[22][23] Прати екстремистичку интерпретацију Ислама, промовише верско насиље, и сматра муслимане који се не слажу са њеним интерпретацијама неверницима или апостатама.[24] Према Хајдеру ал Кхоеију, филозофија ИСИЛа је представљена симболизмом у црне заставе која је варијанта легендарне борбене заставе пророка Мухамеда, коју је група усвојила: на застави се налази Мухамедов жиг унутар белог круга, изнад кога стоји натпис, „Нема бога осим Алаха“.[25] За такав симболизам се каже да показује веровање ИСИЛа да ова група представља поновно успостављање раноисламског халифата, са свим политичким, религиозним и исхатолошким последицама које то имплицира.[26]
Према неким посматрачима, ИСИЛ је изникао из идеологије Муслиманског братства, прве пост-отоманске исламистичке групе која је настала касних двадесетих година двадесетог века у Египту.[27] ИСИЛ прати глобалне џихадистичке принципе и тврдокорну идеологију Ал Каиде и многих других модерних џихадистичких група.[24][28] Међутим, други извори наводе да су корени ИСИЛа у вахабистичком покрету. Њујорк тајмс је написао:
Што се тиче својих водећих принципа, вође Исламске државе ... су отворене и јасне у вези са својом готово ексклузивном посвећеношћу вахабистичком покрету сунитског Ислама. Група шири слике из вахабистичких религиозних уџбеника из Саудијске Арабије у школама које контролише. Видео снимци са територије коју контролише група показују вахабистичке текстове налепљене на зидове званичног мисионарског комбија.[29]
Према часопису Економист, дисиденти у престоници ИСИЛа, Раки наводе да су „свих 12 судија који сад управљају судским системом ... Саудијци“. Саудијске вахабистичке праксе које ИСИЛ такође прати су између осталих успостављање верске полиције како би се искоренио „порок“ и осигурало присуство молитвама, распрострањена примена смртне казне, и уништавање или пренамена свих несунитских религиозних објеката.[30] Бернард Хајкел је описао ел Багдадијев верски систем као „врсту неукроћеног вахабизма“.[29]
ИСИЛ тежи повратку у ране дане ислама, одбацујући све иновације у вери, за које група сматра да кваре њен првобитни дух. ИСИЛ осуђује касније халифате и Отоманско царство због скретања од онога шта ИСИЛ сматра чистим Исламом,[31] и тежи да оживи првобитни вахабистички пројекат поновног успостављања халифата који би био вођен строгом салафистичком доктрином. Пратећи салафистичку вахабистичку традицију, ИСИЛ осуђује оне који поштују секуларне законе као невернике, што ставља и тренутну саудијску владу у ову категорију.[32]
ИСИЛ попут других салафистичких покрета сматра да само легитимни ауторитет може да преузме вођство над џихадом, и да први приоритет у односу на све друге циљеве борбе, као што је рат са немуслиманским државама, треба да буде прочишћавање исламског друштва. На пример, ИСИЛ сматра да је палестинска сунитска група Хамас апостатска и да нема легитимни ауторитет да води џихад, и виде борбу против Хамаса као први корак ка сукобу ИСИЛа са Израелом.[29][33]
Есхатологија[уреди]
Једна разлика између ИСИЛа и других исламистичких и џихадистичких покреда (укључујући Ал Каиду) је нагласак на есхатологији и апокалиптицизму, и веровању да је долазак имама Махдија (који ће владати пре краја света и ослободити свет од зла) близу. ИСИЛ верује да ће поразити „војску Рима“ у граду Дабику у северној Сирији у оквиру испуњења пророчанства.[34] Пратећи своје тумачење Хадиса дванаест наследника, ИСИЛ такође верује да ће бити још само четири легитимна халифа након ел Багдадија.[34]
Познати истраживач милитантног ислама Вил Маккантс је у својој књизи The ISIS Apocalypse: The History, Strategy, and Doomsday Vision of the Islamic State[35] написао:
Пропаганда Исламске државе је пуна позивања на крај света. То је велика „продајна тачка“ за стране борце, који желе да дођу у земље у којима ће се водити финалне битке апокалипсе. Грађански ратови који бесне у тим државама данас [Ирак и Сирија] дају кредибилитет тим пророчанствима. Исламска држава потпаљује апокалиптичну ватру. [...] За Бин Ладенову генерацију, апокалипса није била значајан основ за регрутовање. Владе на Блиском истоку пре две деценије су биле стабилније, а верска мржња више под контролом. Бољи начин за регрутовање је било позивање на борбу против корупције и тираније него против Антихриста. Међутим, данас регрутовање по основу апокалипсе има више смисла.[36]
Градови[уреди]
Почетком јула 2014. године, под контролом Исламске Државе налазили су се следећи велики градови у Ираку и Сирији:
- Мосул (Ирак, становништво: 1.800.000)
- Рамади (Ирак, становништво: 483.000) - део града
- Фалуџа (Ирак, становништво: 326.000)
- Тикрит (Ирак, становништво: 260.000)
- Ел Каим (Ирак, становништво: 250.000)
- Ар Рака (Сирија, становништво: 220.000)
- Баиџи (Ирак, становништво: 200.000)
- Тал Афар (Ирак, становништво: 200.000)
Види још[уреди]
Напомене[уреди]
- ↑ у англосфери позната и по енглеским скраћеницама ИС (енг. IS – Islamic State) и ИСИЛ (енг. ISIL – Islamic State of Iraq and the Levant) или ИСИС (енг. ISIS – Islamic State of Iraq and Syria)
Референце[уреди]
- ↑ http://www.newsmax.com/Newsmax-Tv/Ralph-Peters-ISIS-Obama-legacy/2014/07/09/id/581744/
- ↑ „Islamic State-controlled parts of Syria, Iraq largely out of reach: Red Cross”. Reuters. 13. март 2015.. Приступљено 25. јуна 2015.
- ↑ „Pakistan Taliban splinter group vows allegiance to Islamic State”. Reuters. 18 November 2014. Приступљено 19. новембра 2014.
- ↑ Zavadski, Katie (23 November 2014). „ISIS Now Has a Network of Military Affiliates in 11 Countries Around the World”. New York. Приступљено 25. новембра 2014.
- ↑ http://kohram.in/12-sunnis-muftis-and-imams-killed-by-isis-terrorists-in-mosul/
- ↑ Zack Beauchamp (2 September 2014). „17 things about ISIS and Iraq you need to know”. Приступљено 5. септембра 2014.
- ↑ Abu Mohammad. „Letter dated 9 July 2005”. Office of the Director of National Intelligence. Приступљено 22. јула 2014. Види од стране 2 надаље.
- ↑ 8,0 8,1 8,2 Johnson, M. Alex (3 September 2014). „'Deviant and Pathological': What Do ISIS Extremists Really Want?”. NBC News. Приступљено 5. септембра 2014.
- ↑ Laith Kubba (7 July 2014). „Who is the U.S. targeting in Iraq air strikes?”. Al Jazeera.
- ↑ Joscelyn, Thomas (September 29, 2015). „US counterterrorism efforts in Syria: A winning strategy?”. Long War Journal.
- ↑ Withnall, Adam (21 December 2014). „Middle East. Inside Isis: The first Western journalist ever to be given access to the 'Islamic State' has just returned – and this is what he discovered”. The Independent. Приступљено 3. октобра 2015.
- ↑ Tim Fernholz. „Don’t believe the people telling you to freak out over this "ISIL" map”. Quartz.
- ↑ „ISIS' Five Year Expansion Map Is Fake - Business Insider”. Business Insider. 1 July 2014.
- ↑ „That ISIS Five Year Expansion Plan Map Is Fake”. Business Insider.
- ↑ http://english.alarabiya.net/en/perspective/analysis/2014/07/02/Expert-claims-ISIS-five-year-expansion-plan-map-is-fake.html
- ↑ Mark Strauss. „That ISIS "Caliphate Map" Is Bogus, So Stop Freaking Out”. io9.
- ↑ Josh Kilburn. „Seriously, NBC? Station Posts ‘Terrifying ISIS Expansion Map’ Created By Neofascists on Twitter”. Americans Against the Tea Party.
- ↑ Caitlin Dewey (3 July 2014). „What was fake on the Internet this week: Glee, ‘bubbling’ and a modeling contract for ‘hot felon’ Jeremy Meeks”. Washington Post.
- ↑ Tran, Mark; Weaver, Matthew (30 June 2014). „Isis announces Islamic caliphate in area straddling Iraq and Syria”. The Guardian. Приступљено 6. јула 2014.
- ↑ McGrath, Timothy (2 July 2014). „Watch this English-speaking ISIS fighter explain how a 98-year-old colonial map created today's conflict”. Los Angeles Times. GlobalPost. Приступљено 22. јула 2014.
- ↑ Romain Caillet (27 December 2013). „The Islamic State: Leaving al-Qaeda Behind”. Carnegie Endowment for International Peace.
- ↑ Hassan, Hassan (25 January 2015). „The secret world of Isis training camps – ruled by sacred texts and the sword”. Приступљено 2. фебруара 2015.
- ↑ Bradley, Matt (1 February 2015). „Islamic State Affiliate Takes Root Amid Libya's Chaos”. The Wall Street Journal. Приступљено 2. фебруара 2015.
- ↑ 24,0 24,1 „Islamic State”. Australian National Security. Australian Government. Приступљено 22. јула 2014.
- ↑ What the ISIS Flag Says About the Militant Group, Time.com article by Ilene Prusher]], 9. септембар 2014.
- ↑ Endtimes Brewing Huffington Post (UK) article by Anne Speckhard, 29. август 2014.
- ↑ Hussain, Ghaffar (30 June 2014). „Iraq crisis: What does the Isis caliphate mean for global jihadism?”. London. Приступљено 6. јула 2014.
- ↑ Holmes, Oliver (3 February 2014). „Al Qaeda breaks link with Syrian militant group ISIL”. Reuters. Приступљено 6. јула 2014.
- ↑ 29,0 29,1 29,2 Kirkpatrick, David D. (24 September 2014). „ISIS' Harsh Brand of Islam Is Rooted in Austere Saudi Creed”. The New York Times. Приступљено 26 September 2014.
- ↑ „The other beheaders”. The Economist. 20 September 2014. Приступљено 7. новембра 2014.
- ↑ Fernholz, Tim (1 July 2014). „Don't believe the people telling you to freak out over this "ISIL" map”. Приступљено 6. јула 2014.
- ↑ al-Ibrahim, Fouad (22 August 2014). „Why ISIS is a threat to Saudi Arabia: Wahhabism’s deferred promise”. Al Akhbar (Lebanon). Приступљено 27. октобра 2014.
- ↑ Mamouri, Ali (29 July 2014). „Why Islamic State has no sympathy for Hamas”. Al-Monitor. Приступљено 1. августа 2014.
- ↑ 34,0 34,1 Wood, Graeme. „What ISIS Really Wants”. The Atlantic. Приступљено 23 February 2015.
- ↑ The ISIS Apocalypse: The History, Strategy, and Doomsday Vision of the Islamic State
- ↑ McCants, William (2015). The ISIS Apocalypse: The History, Strategy, and Doomsday Vision of the Islamic State. New York: St. Martin's Press. pp. 147. ISBN 978-1-250-08090-5.
Спољашње везе[уреди]
- Iraq updates - Institute for the Study of War
- The New War in Iraq ISIL Overview - Midwest Diplomacy (September 2013)
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||