Ислам у Северној Македонији
Муслимани у Северној Македонији представљају нешто мање од једне трећине укупног становништва нације према попису из 2021. године,[1] што ислам чини другом најраспрострањенијом религијом у земљи. Муслимани у Северној Македонији следе сунизам ханефијског мезхеба. Поједини северозападни и западни региони земље имају муслиманску већину. Велика већина свих муслимана у земљи су етнички Албанци, а остали су првенствено Турци, Роми, Бошњаци и Торбеши.
Становништво
[уреди | уреди извор]Етничка припадност
[уреди | уреди извор]
.jpg)
.jpg)
Албански у Северној Македонији, који чине отприлике 25% укупног становништва (попис из 2002), и већина осталог муслиманског становништва, живе углавном у Пологу и западним регионима земље. Турци, који чине око 4% укупног становништва (попис из 2002), раштркани су по целој земљи, али углавном живе у већим градовима, као и Роми. Бошњаци су углавном концентрисани унутар Скопља. Муслимана македонске националности има отприлике 40.000 до 100.000 и могу се наћи у западном делу Северне Македоније у областима Центар Жупа, Дебар, Струга и Пласница.
| Етничка група | Становништво 1948. | Становништво 2002. | Становништво 2021. |
|---|---|---|---|
| Албанци | 197389 | 509.083[2][3] | 446.245 |
| Турци | 95.940 | 77.959[2][3] | 70.961 |
| Роми | 19.500 | 53.879[2][3] | 46.433 |
| Торбеши | 1.560 | 2.553[2][4] | 1.187 |
| Бошњаци | 17.018[2][3] | 16.042 |
Историјско становништво
[уреди | уреди извор]Следећа табела приказује муслиманско становништво и проценат за сваку дату годину. Проценат муслимана у Северној Македонији углавном је опао од 1904. до 1961. али је поново почео да расте због високе стопе наталитета међу муслиманским породицама, достигавши 33,33% на попису 2002. Према попису из 2021. године, удео муслимана је био 32,17% од укупног броја становништва, што је нешто мање у односу на 33,33% на попису из 2002. године.
| Година | Број муслимана | Проценат |
|---|---|---|
| 1904. | 634.000[5] | 36,76% |
| 1912. | 384.000[5] | 33,47% |
| 1921. | 269.000[5] | 31,43% |
| 1948. | 314.603[5] | 27,29% |
| 1953. | 388.515[5] | 29,78% |
| 1961. | 338.200[5] | 24,05% |
| 1971. | 414.176[5] | 25,14% |
| 1981. | 546.437[5] | 28,62% |
| 1991. | 611.326[5] | 30,06% |
| 1994. | 581.203[5][6] | 30,04% |
| 2002. | 674.015[5][7] | 33,33% |
| 2021. | 590.878[8] | 32,17% |
Географска распрострањеност
[уреди | уреди извор](према попису из 2021)
| Општина | Становништво | Муслимани (2021) | Проценат (%) |
|---|---|---|---|
| Тетово | 84.770 | 64.468 | 76,1% |
| Чаир | 62.586 | 50.755 | 81,1% |
| Гостивар | 59.770 | 43.459 | 72,7% |
| Сарај | 38.399 | 35.959 | 93,6% |
| Струга | 50.980 | 32.231 | 63,2% |
| Куманово | 98.104 | 28.528 | 29,1% |
| Липково | 22.308 | 21.570 | 96,7% |
| Боговиње | 22.906 | 21,329 | 93,1% |
| Кичево | 39.669 | 21.056 | 53,1% |
| Студеничани | 21.970 | 19.968 | 90,9% |
| Шуто Оризари | 25.726 | 19.350 | 75,2% |
| Врапчиште | 19.842 | 18.224 | 91,8% |
| Желино | 18.988 | 18.193 | 95,8% |
| Гази Баба | 69.626 | 17.476 | 25,1% |
| Бутел | 37.968 | 17.438 | 45,9% |
| Теарце | 17.694 | 15.144 | 85,6% |
| Дебар | 15.412 | 13.611 | 88,3% |
| Арачиново | 12.676 | 12.363 | 97,5% |
| Долнени | 13.126 | 8.873 | 67,6% |
| Битољ | 85.164 | 8.232 | 9,7% |
| Брвеница | 13.645 | 7.386 | 54,1% |
| Велес | 48.463 | 6.286 | 13.0% |
| Охрид | 51.428 | 5.908 | 11,5% |
| Прилеп | 69.025 | 5.063 | 7,3% |
| Чашка | 7.942 | 4.710 | 59,3% |
| Радовиш | 24.122 | 4.470 | 18,5% |
| Струмица | 49.995 | 4.331 | 8,7% |
| Пласница | 4.222 | 4.115 | 97,5% |
| Штип | 44.866 | 3.798 | 8,5% |
| Ђорче Петров | 44.844 | 3.680 | 8,2% |
| Маврово и Ростуша | 5.042 | 3.669 | 72,8% |
| Карпош | 63.760 | 3.629 | 5,7% |
| Петровец | 9.150 | 3.588 | 39,2% |
| Јегуновце | 8.895 | 3.522 | 39,6% |
| Ресен | 14.373 | 3.423 | 23,8% |
| Центар Жупа | 3.720 | 3.346 | 89,9% |
| Крушево | 8.385 | 2.859 | 34,1% |
| Василево | 10.552 | 2.557 | 24,2% |
| Центар | 43.893 | 2.507 | 5,7% |
| Кисела Вода | 61.965 | 2.267 | 3,7% |
| Аеродром | 77.735 | 2.184 | 2,8% |
| Сопиште | 6.713 | 2.159 | 32,2% |
| Кочани | 31.602 | 2.069 | 6,5% |
| Валандово | 10.508 | 1.435 | 13,7% |
| Чучер-Сандево | 9.200 | 1.363 | 14,8% |
| Кавадарци | 35.733 | 1.157 | 3,2% |
| Неготино | 18.194 | 1.105 | 6,1% |
| Виница | 14.475 | 942 | 6,5% |
| Карбинци | 3.420 | 865 | 25,3% |
| Илинден | 17.435 | 855 | 4,9% |
| Градско | 3.233 | 740 | 22,9% |
| Босиљово | 11.508 | 702 | 6,1% |
| Делчево | 13.585 | 694 | 5,1% |
| Зелениково | 3.361 | 654 | 19,5% |
| Конче | 2.725 | 607 | 22,3% |
| Пехчево | 3.983 | 597 | 15,0% |
| Берово | 10.890 | 514 | 4,7% |
| Демир Капија | 3.777 | 419 | 11,1% |
| Крива Паланка | 18.059 | 418 | 2,3% |
| Могила | 5.283 | 336 | 6,4% |
| Дојран | 3.084 | 309 | 10,0% |
| Македонски Брод | 5.889 | 259 | 4,4% |
| Демир Хисар | 7.260 | 244 | 3,4% |
| Лозово | 2.264 | 236 | 10,4% |
| Кратово | 7.545 | 108 | 1,4% |
| Ђевђелија | 21.582 | 104 | 0,5% |
| Свети Никола | 15.320 | 92 | 0,6% |
| Дебарца | 3.719 | 76 | 2,0% |
| Пробиштип | 13.417 | 57 | 0,4% |
| Богданци | 7.339 | 52 | 0,7% |
| Ранковце | 3.465 | 52 | 1,5% |
| Росоман | 3.796 | 36 | 0,9% |
| Новаци | 2.648 | 35 | 1,3% |
| Македонска Каменица | 6.439 | 18 | 0,3% |
| Старо Нагоричане | 3.501 | 14 | 0,4% |
| Вевчани | 2.359 | 10 | 0,4% |
| Кривогаштани | 5.167 | 8 | 0,2% |
| Чешиново-Облешево | 5.471 | 5 | 0,1% |
| Зрновци | 2.086 | 4 | 0,2% |
| Ново Село | 6,972 | 3 | 0.0% |
| Укупно | 1.836.713 | 590.878 | 32,2% |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Total resident population in the Republic of North Macedonia by religious affiliation and sex, Census 2021”. Архивирано из оригинала 27. 12. 2022. г. Приступљено 13. 05. 2023.
- ^ а б в г д „Statistical Yearbook of the Republic of Macedonia, 2016, p. 67” (PDF). Republic of Macedonia, State Statistical Office. 2016. Приступљено 13. 6. 2017.
- ^ а б в г „Census of Pupulation, Households and Dwellings in the Republic of Macedonia, 2002, p. 591” (PDF). Republic of Macedonia, State Statistical Office. 2002. Приступљено 20. 11. 2016.
- ^ Statistical Yearbook of the Republic of Macedonia, 2014, p. 67, Retrieved 11 December 2016
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј Kettani, Houssain (2010). „Muslim Population in Europe: 1950 – 2020” (PDF). International Journal of Environmental Science and Development vol. 1, no. 2, p. 156. Приступљено 17. 11. 2016.
- ^ Coughlin, Kathryn M. (2006). Muslim Cultures Today, A Reference Guide. Greenwood Press, Westport, Connecticut, London. стр. 16. ISBN 9780313323867.
- ^ Census of Pupulation, Households and Dwellings in the Republic of Macedonia, 2002, p. 518
- ^ „Попис на населението, домаќинствата и становите во Република Северна Македонија, 2021 - прв сет на податоци” (PDF). popis2021.stat.gov.mk (на језику: македонски). 30. 3. 2022. стр. 82. Приступљено 30. 3. 2022.