Пређи на садржај

Историја Ирака (2011–данас)

С Википедије, слободне енциклопедије
Војна ситуација у Ираку и Сирији 27. август 2019. године.
  Контролише ирачка влада
  Контролише Исламска држава
  Контролишу ирачки Курди
  Контролише сиријска влада
  Контролише сиријски побуњеници
  Контролише сиријски Курди

Значајан догађај у модерној историји Ирака представља одлазак америчких трупа 2011. године који је окончао период окупације започет инвазијом коју су предводиле САД у марту 2003. године. Време од повлачења САД обележила је обновљена побуна у Ираку и преливање сиријског грађанског рата у Ирак. До 2013. године, побуна је ескалирала у обновљени рат, а централној влади Ирака су се супротставили ИСИЛ и разне фракције, првенствено радикалне сунитске снаге током ране фазе сукоба. Рат је завршен 2017. године победом ирачке владе и савезника, међутим ИСИЛ наставља побуну ниског интензитета у удаљеним деловима земље. Снаге ИСИЛ-а су заузеле већи део покрајине Ал Анбар,[1] укључујући градове Фалуџу,[2] Ел Каим,[3] Абу Греиб[4] и (у мају 2015.) Рамади,[5] остављајући им контролу над 90% Анбара.[6][7] Тикрит, Мосул и већи део покрајине Нинива, заједно са деловима покрајина Салахудин, Киркук и Дијала, заузеле су побуњеничке снаге у офанзиви у јуну 2014. године.[8][9] ИСИЛ је заузео Синџар и низ других градова у офанзиви у августу 2014. године, али је Синџар постао спорни град у децембру 2014. године.

Побуна (2011–2013)

[уреди | уреди извор]

У фебруару 2011. године, протести Арапског пролећа проширили су се на Ирак;[10] али почетни протести нису срушили владу. Ирачки национални покрет бојкотовао је парламент неколико недеља крајем 2011. и почетком 2012. године, тврдећи да влада којом доминирају шиити покушава да маргинише суните.

Током 2012. и 2013. године, ниво насиља је порастао, а наоружане групе у Ираку су све више биле подстакнуте сиријским грађанским ратом. И сунити и шиити су прелазили границу да би се борили у Сирији.[11] У децембру 2012. године, сунитски Арапи су протестовали против владе, за коју су тврдили да их маргинализује.[12][13] Током 2013. године, сунитске милитантне групе су појачале нападе усмерене на ирачко становништво у покушају да поткопају поверење у владу коју предводи Нури ел Малики.[14] Године 2014, сунитски побуњеници који припадају терористичкој групи Исламска држава преузели су контролу над великим површинама земље, укључујући неколико већих ирачких градова, попут Тикрита, Фалуџе и Мосула, стварајући стотине хиљада интерно расељених лица усред извештаја о злочинима које су починили борци ИСИЛ-а.[15] Дана 4. јуна 2014. године, побуњеници су започели своје напоре да заузму Мосул. Ирачка војска је званично имала 30.000 војника и још 30.000 федералних полицајаца стационираних у граду, суочавајући се са нападачком силом од 1.500 припадника. Стварни број ирачких снага био је много мањи због „војника духова“, што је озбиљно смањило борбене способности.[16] Након шест дана борби и масовних дезертерстава, ирачки војници су добили наређења за повлачење. Град Мосул је пао под контролу ИСИЛ-а. Процењује се да је из града побегло око 500.000 цивила.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „John Kerry holds talks in Iraq as more cities fall to ISIS militants”. CNN. 23. 6. 2014. 
  2. ^ „Al Qaeda-linked militants capture Fallujah during violent outbreak”. Fox News Channel. 4. 1. 2014. 
  3. ^ „Militants kill 21 Iraqi leaders, capture 2 border crossings”. NY Daily News. Приступљено 14. 10. 2014. 
  4. ^ „Iraq Update #42: Al-Qaeda in Iraq Patrols Fallujah; Aims for Ramadi, Mosul, Baghdad”. Institute for the Study of War. Приступљено 5. 1. 2014. 
  5. ^ „Isis seizes Ramadi”. The Independent. 18. 5. 2015. 
  6. ^ „Iraq: Shiite Gov't faces Mammoth Task in taking Sunni al-Anbar from ISIL”. Informed Comment. Приступљено 11. 6. 2015. 
  7. ^ „Islamic State overruns Camp Speicher, routs Iraqi forces”. Приступљено 14. 10. 2014. 
  8. ^ „Iraqi city of Mosul falls to jihadists”. CBS. 10. 6. 2014. 
  9. ^ „Insurgents in Iraq Overrun Mosul Provincial Government Headquarters”. Voice of America. Reuters. 2014-06-09. Приступљено 2014-07-31. 
  10. ^ Sly, Liz (12. 2. 2011). „Egyptian revolution sparks protest movement in democratic Iraq”. The Washington Post. Приступљено 12. 2. 2011. 
  11. ^ Salem, Paul (29. 11. 2012). „INSIGHT: Iraq's Tensions Heightened by Syria Conflict”. Middle East Voices (Voice of America). Архивирано из оригинала 19. 6. 2013. г. Приступљено 3. 11. 2012. 
  12. ^ „Iraq Sunni protests in Anbar against Nouri al-Maliki”. BBC News. 28. 12. 2012. Приступљено 22. 3. 2013. 
  13. ^ „Protests engulf west Iraq as Anbar rises against Maliki”. BBC News. 2. 1. 2013. Приступљено 22. 3. 2013. 
  14. ^ „Suicide bomber kills 32 at Baghdad funeral march”. Fox News. Associated Press. 27. 1. 2012. Приступљено 22. 4. 2012. 
  15. ^ „Iraq crisis: Battle grips vital Baiji oil refinery”. BBC. Приступљено 18. 6. 2014. 
  16. ^ al-Salhy, Suadad. „Iraq forces rebuilding the troops”. aljazeera.com (на језику: енглески). Приступљено 20. 8. 2021.