Историја Кариба

Из Википедије, слободне енциклопедије
Карта Кариба из 19. вијека

Историја Кариба почиње у петнаестом вијеку када су народ Кариби протјерали народ Аравака са источних карписких острва. Карипска острва су вијековима била дом Кариба и Аравака. Долазак Европљана у последњој деценији петнаестог вијека је промијенио њихов начин живота. За само сто година Европљани су истријебили већину старосједилаца и довели хиљаде Африканаца да раде на плантажама шећера. Привреда заснована на узгајању шећера све до смањења производње крајем деветнаестог вијека. Од средине 60их година двадесетог вијека острва су потпуно стицала независност од стране Европљана.

Досељавање Европљана[уреди]

Уз незваничну подршку својих власти, енглески, француски и холандски гусари нападали су шпанске бродове с благом, али и заузимали мања острва. Досељеници из Европе су стигли и до 1750. године, када је већина острва била под британском, француском или холандском влашћу.[1][2]

Плантаже[уреди]

Европљани су засијали плантаже да би задовољили потражњу за шећером и дуваном у Европи. На плантажама су радили афрички робови. До 1750. године на Карибима је произвођена највећа количина шећера у свијету.

Трговина робљем[уреди]

Већина карипске трговине робљем почињала је у енглеским лукама. Бродови су испловљавали у западну Африку, пуне робе намјењене за трампу за робове. Робови су потом отпремани преко Антлантика. Шећер, дуван и остале биљне културе су преношене касније у Енглеску ради продаје.

Референце[уреди]

  1. ^ Индијанци са Кариба, Приступљено 8. 4. 2013.
  2. ^ Афричка дијаспора, Приступљено 8. 4. 2013.