Историја Колумбије

Историја Колумбије укључује насеља и друштво староседелачких народа, пре свега конфедерацију Муисца, цивилизацију Куимбаиа и поглаварства Таироне ; Шпанци су стигли 1499. године и започели период анексије и колонизације, од којих је најистакнутији био освајање Муиске ; стварајући Вицекраљевство Нове Гранаде, са престоницом у Боготи. Независност од Шпаније освојена је 1819. године, али до 1830. године федерација " Велика Колумбија " је распуштена. Оно што је сада Колумбија и Панама постало је Република Нова Гранада. Нова нација експериментисала је са федерализмом као Гранадинска конфедерација (1858), а потом и Сједињене Државе Колумбија (1863), пре него што је Република Колумбија коначно проглашена 1886. године. Панама се одвојила 1903. године. Од 1960-их, земља је патила од асиметричног оружаног сукоба ниског интензитета, који је ескалирао у деведесетима, али се затим смањио од 2005. године. Заоставштина историје Колумбије довела је до тога да је једна од на етнички и језички најразноликијих земаља света створила богато културно наслеђе; док је разнолика географија и импозантни пејзаж земље резултирали развојем врло јаких регионалних идентитета.

Предколумбијски период

Од пре око 12.000 година, друштва ловаца-сакупљача постојала су у близини данашње Боготе (у Ел Абри и Текендами), и трговала су једни с другима и са културама које су живеле у долини реке Магдалене. Због свог положаја, данашња територија Колумбије била је коридор раних миграција људи из Мезоамерике и Кариба до Анда и басена Амазона. Најстарији археолошки налази су са археолошког налазишта Пубенза и археолошког налазишта Ел Тотумо у долини Магдалене 100 km (62 mi) југозападно од Боготе. Ова налазишта потичу из палеоиндијанског периода (18.000–8.000. п. н. е.). На археолошком налазишту Пуерто Хормига и другим налазиштима пронађени су трагови из архајског периода у Јужној Америци (~8000–2000. п. н. е.). Остаци указују да је такође било раних насеобина у регионима Ел Абра, Тибито и Текендама у Кундинамарци. Најстарија грнчарија откривена у Америци, пронађена на археолошком налазишту Сан Хасинто, датира из 5000–4000 година пре нове ере. Аутохтони људи су населили територију која је сада Колумбија до 10.500 година пре нове ере. Номадска племена ловаца-сакупљача на локалитетима Ел Абра и Текендама у близини данашње Боготе трговала су једни са другима и са другим културама из долине реке Магдалене.

Серанија Ла Линдоса, планински регион у департману Гвавијаре, познат је по великом налазишту праисторијске камене уметности које се протеже скоро осам миља. Локалитет, у близини реке Гвајаберо, откривен је 2019. године, али јавности није био познат до 2020. Постоје десетине хиљада слика животиња и људи направљене до 12.500 пре садањости. Слике сада изумрлих животиња из леденог доба, попут мастодонта, помогле су да се одреди период. Остале приказане животиње из леденог доба укључују палеоламу, џиновске лењивце и коње из леденог доба. Ова локација је остала неоткривена због сукоба између владе и Фарка. Ов удаљена локација је два сата вожње од Сан Хосе дел Гвавијаре, након чега следи четири сата хода. Локалитет је открио тим са Националног универзитета Колумбије, Универзитета Антиокија и Универзитета у Ексетеру у оквиру пројекта који финансира Европски истраживачки савет као део оквирних програма Хоризонт 2020 за истраживање и технолошки развој. Локација је представљена у епизоди 2 серије Канала 4, Мистерија џунгле: Изгубљена краљевства Амазона, 12. децембра 2020. године.

Између 5000. и 1000. п. н. е., племена ловаца-сакупљача преобразила су се у аграрна друштва; основана су фиксна насеља, а појавила се и грнчарија. Почевши од 1. миленијума пре нове ере, групе Америндијана, укључујући Муиске, Кимбаје, Тајроне, Калиме, Зену, Тијерадентре, Сан Агустин, Толиме и Урабе, постале су веште у пољопривреди, рударству и обради метала; а неки су развили политички систем касиказга са пирамидалном структуром моћи на чијем су челу били касике. Муиске су насељавале углавном подручје данашњег департмана Бојака и високу висораван Кундинамарка (Алтиплано Кундибојасенс) где су формирале Конфедерацију Муиска. Муиске су имали један од најразвијенијих политичких система у Јужној Америци, који су надмашили само Инке. Они су узгајали су кукуруз, кромпир, киноју и памук, и трговали златом, смарагдима, ћебадима, керамичким рукотворинама, коком и посебно сољу са суседним народима. Тајрони су насељавали северну Колумбију у изолованом планинском ланцу Анда Сијера Невада де Санта Марта. Кимбаји су насељавали регионе долине реке Каука између западног и централног ланца. Инке су прошириле своје царство на југозападни део земље.

• Преколумбијски
• 
  Муиски владари је прекривали своје тело златом и са свог сплава је нудио благо богињи Гуатавита усред светог језера. Ова стара муиска представља порекло легенде о Ел Дораду.
• 
  Низијски Зену орнамент птице од ливеног злата који је служио као глава штапа, датиран на 490. годину. Ова култура је користила легуре са високим садржајем злата. Креста птице састоји се од типичног Зену полуфилиграна. Уобичајени филигран је плетена жица, али Зену изливају своју.
• 
  Привесци са фигуром Тајрона од злата.
• 
  Златна статуета куимбајског касика.
• 
  Археолошки парк Сан Агустин (Унескова локација светске баштине), садржи највећу колекцију верских споменика и мегалитских скулптура у Латинској Америци и сматра се највећом светском некрополом.
• 
  Сиудад Пердида је велико насеље за које се верује да је основано око 800. године. Састоји се од низа од 169 тераса уклесаних у планину, мреже поплочаних путева и неколико малих кружних тргова. Улазу се може приступити само пењањем уз око 1.200 камених степеница кроз густу џунглу.
• 
  Ел Инфиернито, претколумбовско археоастрономско налазиште које се налази на Алтиплано Кундибојасенсу у предграђу Виља де Лејва

Види још

• Колумбија

Литература

• Ocampo López, Javier (2007). Grandes cultures indígenas de América [Great indigenous cultures of the Americas] (на језику: шпански). Bogotá, Colombia: Plaza & Janes Editores Colombia S.A. ISBN 978-958-14-0368-4. 
• Alesina, Alberto, ed. Institutional reforms: The case of Colombia (MIT press, 2005).
• Earle, Rebecca (2000). Spain and the Independence of Colombia, 1810–1825. Exeter: University of Exeter Press. ISBN 0-85989-612-9. 
• Echavarría, Juan José, María Angélica Arbeláez, and Alejandro Gaviria. "Recent economic history of Colombia." in Institutional Reforms: The Case of Colombia (2005): 33-72.
• Echeverry, Juan Carlos, et al. "Oil in Colombia: history, regulation and macroeconomic impact." Documento CEDE 2008-10 (2008). online
• Etter, Andrés, Clive McAlpine, and Hugh Possingham. "Historical patterns and drivers of landscape change in Colombia since 1500: a regionalized spatial approach." Annals of the Association of American Geographers 98.1 (2008): 2-23.
• Farnsworth-Alvear, Ann. Dulcinea in the Factory: Myths, Morals, Men, and Women in Colombia's Industrial Experiment, 1905–1960. Duke University Press 2000.
• Fisher, J.R. Allan J. Kuethe, and Anthony McFarlane. Reform and Insurrection in Bourbon New Granada and Peru. Baton Rouge: Louisiana State University Press 1990.
• Flores, Thomas Edward. "Vertical inequality, land reform, and insurgency in Colombia." Peace Economics, Peace Science and Public Policy 20.1 (2014): 5-31. online
• Harvey, Robert (2000). Liberators: Latin America's Struggle for Independence, 1810-1830. London: John Murray. ISBN 0-7195-5566-3. 
• Kuethe, Allan J. Military Reform and Society in New Granada, 1773–1808. Gainesville: University of Florida Press 1978.
• LeGrand, Catherine. Frontier Expansion and Peasant Protest in Colombia, 1850–1936. Albuquerque: University of New Mexico Press 1986.
• López-Pedreros, A. Ricardo. Makers of democracy: a transnational history of the middle classes in Colombia (Duke University Press, 2019).
• McFarlane, Anthony (1993). Colombia Before Independence: Economy, Society, and Politics under Bourbon Rule. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-41641-2. 
• Martz, John D. The politics of clientelism in Colombia: Democracy and the state (Routledge, 2017).
• Murillo, Mario A., and Jesus Rey Avirama. Colombia and the United States: war, unrest, and destabilization (Seven Stories Press, 2004).
• Phelan, John Leddy. The People and the King: The Comunero Revolt in Colombia, 1781. Madison: University of Wisconsin Press 1978.
• Racine, Karen (2020). „Simón Bolívar and friends: Recent biographies of independence figures in Colombia and Venezuela”. History Compass. 18 (3). S2CID 213465973. doi:10.1111/hic3.12608. 
• Roldán, Mary. Blood and Fire: La Violencia in Antioquia, Colombia 1946–1953. Durham: Duke University Press 2002.
• Safford, Frank. Colombia: Fragmented Land, Divided Society. New York: Oxford University Press 2002.
• Sharp, William Frederick. Slavery on the Spanish Frontier: The Colombia Chocó, 1680–1810. Norman: University of Oklahoma Press 1976.
• Thorp, Rosemary, and Francisco Durand. "8. A Historical View of Business-State Relations: Colombia, Peru, and Venezuela Compared." in Business and the state in developing countries. (Cornell University Press, 2018) pp. 216–236.
• Twinam, Ann. Miners, Merchants, and Farmers in Colonial Colombia. Austin: University of Texas Press 1983.
• West, Robert C. Colonial Placer Mining in Colombia. Baton Rouge: Louisiana State University Press 1952.
• Arciniegas, Germán. Los comuneros. Caracas: Bibliotecta Ayacucho 1992.
• Colmenares, Germán. Historia económica y social de Colombia, 1537–1719. Cali 1973.
• González, Margarita. El resguardo en el Nuevo Reino de Granada. 3rd edition. Bogotá: El Ancora 1992.
• Casilimas Rojas, Clara Inés. 2005. Expresión de la modalidad en la lengua uwa. Amerindia 29/30. 247-262. Accessed 2016-07-11.
• Izquierdo Peña, Manuel Arturo. 2009. The Muisca Calendar: An approximation to the timekeeping system of the ancient native people of the northeastern Andes of Colombia (PhD), 1-170. Université de Montréal. Accessed 2016-07-08.
• Ocampo López, Javier. 2007. Grandes culturas indígenas de América - Great indigenous cultures of the Americas, 1–238. Plaza & Janes Editores Colombia S.A..
• Quesada Pacheco, Miguel Ángel, and Carmen Rojas Chaves. 1999. Diccionario boruca - español, español - boruca, 1-207. Universidad de Costa Rica. Accessed 2016-07-11.
• Reichel-Dolmatoff, Gerardo. 1947. La lengua chimila - The Chimila language. Journal de la Société des Américanistes 36. 15-50. Accessed 2016-07-11.
• Saravia, Facundo Manuel. 2015. Curso de aproximación a la lengua chibcha o muisca - Nivel 1 - Introduction course to the Chibcha or Muisca language - Level 1, 1–81. Fundación Zaquenzipa. Accessed 2016-07-08.
• Zerda, Liborio. 1947 (1883). El Dorado. Accessed 2016-07-08.
• Andagoya, Pascual de. „Narrative of Pascual de Andagoya”. Narrative of the Proceedings of Pedrarias Davila. The Hakluyt Society. Приступљено 21. 6. 2019 — преко Wikisource. CS1 одржавање: Формат датума (веза)

Спољашње везе

• Latin American Network Information Center. „Colombia: History”. USA: University of Texas at Austin. 
• U.S. State Department Background Note: Colombia