Историја Парагваја

Из Википедије, слободне енциклопедије

Готово да нема документованих истраживања археолошких налазишта у Парагвају, из времена пре открића Америке. Али је сигурно да су источни делови земље били насељени Гуарани индијанцима, скоро 1000 година пре шпанских освајања.

Први шпански насељеници дошли су на ову територију у 16. веку. То су пре свега били млади људи, а пратило их је неколико жена.

Историја земље из колонијалног периода била је праћена са неколико турбулентних догађаја. Колонија је била економски неважна за шпанску круну, а удаљеност главног града од нових градова на континенту, довела је од изолованости ове територије. Од проглашења независности од Шпаније, 1811. г. земљом владују диктаторски режими, почевши од утопијског режима Хосе Гаспара Родригеза Франсије, до самоубиствене владавине Франсиска Солано Лопеза, који је потпуно опустошио земљу у рату против удружених снага Бразила, Аргентине и Уругваја који је трајао од 1865. до 1870. г. Такозвани рат Тројне алијансе, скоро је довео Парагвај до уништења, али је и довео до стварања двопартијског система који траје до данас.

Пратећи политичку нестабилност у прве три деценије 20. века, Парагваје је поново ушао у рат, овога пута са Боливијом. Од 1932. до 1935. г. скоро 30.000 Парагвајаца и 65.000 Боливијаца погинуло је у борбама око региона Чако.

Данашњи Парагвајци са поносом гледају на своју прошлост, и на то како су преживели разорне ратове и успели да обнове земљу.

Од 1870. до 1954. г. земља је променила 44 председника, од тога су 24 са власти отишла насилним путем. Генерал Алфредо Стреснер је 1954. г. успео да уз помоћ војске и партије Колорадо свргне дотадашњи резим. Владао је до 1989. г.

Спољашње везе[уреди]