Историја астрономије

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search

Астрономија је једна од најстаријих природних наука, са својим зачецима у религији, митологији, космологији и астрологији. Први астрономи су разликовали планете и звезде, јер су се плантете кретале по небеском своду, док су звезде привидно стојале у месту вековима.

Почеци[уреди]

Прва друштва су небеска тела доводила у везу са боговима и духовима.[1] Небеска тела и њихова кретања су повезивана са природним феноменима као што су киша, суша и временска доба. Верује се да су први „професионални“ астрономи били свештеници.

Ренесанса[уреди]

Ренесансни период у астрономији почиње радовима Николе Коперника који је предложио идеју хелиоцентричног система. У хелиоцентричном систему се планете окрећу око Сунца, а не око Земље. У свом раду „De revolutionibus“, Коперник је изложио математички модел хелиоцентричног система, користећи геометријске технике присутне у астрономији још од времена Клаудија Птоломеја. Његови налази су касније потврђени, проширени и измењени од стране Галилео Галилеја и Јохана Кеплера.

Референце[уреди]

  1. ^ Krupp, Edwin C. (2003), Echoes of the Ancient Skies: The Astronomy of Lost Civilizations, Astronomy Series, Courier Dover Publications, стр. 62—72, ISBN 0-486-42882-6, Приступљено 12. 4. 2011