Историја филма (област)

С Википедије, слободне енциклопедије

Историја филма је област која изучава прошлост кинематографије као јединствен и законит процес и поред његове огромне разноврсности и противречности.

Историчари филма бележе:

  • значајне личности,
  • појаве,
  • правце,
  • опредељења и достигнућа

у току развитка филма уопште и у одређеним националним кинематографијама.

Сходно томе, постоје:

  • Историја светског филма и
  • Националне историје филма појединих кинематографија (земаља)[1]

Због велике количине и масовновног комерцијализовања филмске производње, историја филма бави се само оним кинематографским делима одређеног уметничког нивоа, и само оним филмским ствараоцима који својим талентом и замислима представљају истинску вредност и на тај начин доприносе уметничком уздизању филма.[1]

Постоје различите историје филма. Ипак, најуобичајенија подела је на:

  1. историју немог филма[1] (ту спада и преисторија филма која подразумева све тежње, идеје, експерименте и изуме који су коначно резултирали открићем филма и које се дели на преднаучно и научно[2]) и
  2. историју звучног филма (ту спадају све касније пронађене и примењене технике које се користе за постизање што потпуније визуелно-аудитивне илузије у биоскопу).[1]

Филмска историја, у том смислу, прати и развој и достигнућа филмске технике и технологије.

Пошто филм, за разлику од позоришта, даје могућност конзумирања и много година након његовог стварања, пре свега захваљујући кинотекама, он истовремено пружа нова, савремена сагледавања из различитих перспектива наступајућих генерација, и на тај начин доноси нове процене већ процењених филмова, па се тако перманентно јављају и нове историје филма.[1]

Рефернце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д Babac, Marko, ур. (1993). Leksikon filmskih i televizijskih pojmova. Beograd: Naučna knjiga : Univerzitet umetnosti. стр. 254. 
  2. ^ „Filmska enciklopedija”. filmska.lzmk.hr. Приступљено 2022-11-26.