Историјски архив Неготин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Историјски архив у Неготину је институција културе која се бави заштитом архивске грађе и регистратурског материјала, прикупља, чува, штити, сређује и обрађује архивску грађу на територији Неготина, Кладова, Мајданпека и Бора. Ова институција заштите архивске грађе публикује важну архивску грађу и омогућује њену научну, службену и другу употребу.

Историјат[уреди]

Историјски архив у Неготину основан је 8. марта 1952. године као Градска државна архива у Неготину, одлуком Народног одбора града Неготина, на предлог Управе Музеја. Савет за просвету, науку и културу НР Србије је ову одлуку потврдио 26. јуна 1952. године и на основу чл. 3 и 7 Закона о државним архивима донео решење бр. 5193 у коме је стајало: „За подручје рада новоосноване Градске државне архиве у Неготину одређује се подручје срезова крајинског, кључког и поречког, који се у том циљу одвајају од досадашњег подручја Градске државне архиве у Зајечару”.[1]

Архив је до 1959. носио назив Државни историјски архив Неготин, како се звао све од 1965. када мења име у Историјски архив среза Зајечар−Неготин. Од 1968. године до 1974. године ова установа је носила назив Историјски архив Неготин, а од 1974. до 1987. Историјски архив Крајине, Пореча и Кључа у Неготину. Садашње име, Историјски архив Неготин носи од 21. августа 1996. године.

Министарство културе је 1993. године преузело финансирање архива. Решењем бр. 630−684/96−02 од 13. фебруара 1996. у састав Историјског архива у Неготину ушло је архивско одељење у Бору, чијим је присједињењем проширена територијална надлежност ове институције на општине Неготин, Кладово, Мајданпек и Бор.[2]

Смештај архивске грађе[уреди]

Своју делатност Историјски архив Неготина обављао је у неадекватним и неодговарајућим просторијама, све до 1972. године када је добио на трајно коришћење зграду бившег Среског начелства, површине од 320 метара квадратних, одлуком Скупштине општине Неготин, чијим је средствима и адаптирана и прилагођена за смештај архивске грађе.[3]

Архив је 1990. године доградио управну зграду, површине од 80 метара квадратних, а 1998. године је добио још једну зграду од Министарства унутрашњих послова, односно тадашње Дирекције за имовину.

Делатност[уреди]

Историјски архив у Неготину врши надзор над 380 регистратура, а поред докумената који се чувају у склопу архивских фондова и збирки, евидентира и податке о ствараоцима и имаоцима грађе ван Архива[4].

Укупна количина грађе у архиву износи 1.500 метара. Микрофилмоване су 133 Црквене матичне књиге и дигитализовано је 70% ових књига које су категорисане као културно добро од изузетног значаја.

Корисницима архивске грађе издаје и уверења о радном стажу, положеним испитима, из техничке документације и уверења по другим основама из регистратура о којима брине.

Издавачка делатност[уреди]

Поред главне делатности Архива, која се односи на архивску грађу и све законом прописане послове у вези са њом, у циљу њеног очувања и заштите, једна од важних обавеза и активности Архива је и њихова културно-издавачка и истраживачка делатност. Историјски архив у Неготину од оснивања до данас публиковао је велики број књига из области историографије, монографије, биографска дела, али и хронологије, зборнике, историјске албуме. Историјски архив од 1998. године издаје и часопис−годишњак „Баштиник”. До 2019. је публиковано 20 бројева.

Директори[уреди]

  • Слободан Динић (1954−1957)
  • Димитрије Вучићевић (1957−1958)
  • Милан Перић (1958−1968)
  • Љубомир Мараш (1969−1972)
  • Божидар Благојевић (1972−2005)
  • Миодраг Велојић (2005−2006)
  • Ненад Војиновић (2006−2009)
  • Љубиша Ђорђевић (2009−2013)
  • Александра Миловановић (2013−2014)
  • Ненад Војиновић (2014−данас)

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Историјски архив у Неготину”. Историјски архив у Неготину. 
  2. ^ Динкић, Станоје (2001). Неготин и његови великани (прво изд.). Неготин: Народна библиотека Неготин. стр. 28. 
  3. ^ Благојевић, Божидар (2018). Неготин и Крајина од 1944. до 1965. (прво изд.). Неготин: Историјски архив у Неготину. стр. 217-218. ISBN 978-86-84187-44-6. 
  4. ^ Динкић, Станоје (2002). Неготин, његове улице и тргови (прво изд.). Неготин: Удружење Неготинаца. стр. 29.