Историјски национални парк Гореме и стеновите формације Кападокије
| Историјски национални парк Гореме и стеновите формације Кападокије | |
|---|---|
 | |
| Мјесто |  Турска |
| Најближи град | Горема, Централна Анадолија, Турска |
| Координате | 38° 39′ 10″ N 34° 51′ 47″ E / 38.65278° С; 34.86306° И |
| Површина | 9.884 ha |
| Веб-сајт | https://www.ktb.gov.tr/EN-99801/nevsehir---goreme-national-park.html |
Историјски национални парк Гореме је национални парк у централној Турској. Заузима површину од скоро 100 км2 и налази се у провинцији Невшехир. Постао је УНЕСКО-ва светска баштина 1985. године под називом Национални парк Гореме и стеновите формације Кападокије. Парк се одликује пејзажом еродираним каменом, водом и ветром, са мрежом древних, међусобно повезаних подземних насеља.[1]
Опис
[уреди | уреди извор]
Национални парк се налази у вулканском региону у централној Анадолији, у близини Ургупа, Чавушина и Гореме. Подручје је на југу и истоку ограничено венцима угашених вулкана са Ерџијес Дагом (3916 м) на једном крају и Хасан Дагом (3253 м) на другом. Подручје парка састоји се од висоравни и високих брда, испресецаних потоцима и речним долинама које је издубила вода, а долине имају стрме падине. Део овог неравног подручја садржи базалт и дебеле слојеве туфа. Туф је резултат пепела који су вулкани емитовали пре више милиона година, који се стврднуо у меку стену, а од тада је прекривен очврслом лавом која формира заштитни слој. Ово је еродирано током миленијума и формирало је разнобојне литице, камене куле, стубове, стене у облику шатора и формације стена у облику ерозионих стубова (вилинских димњака). Долина љубави је позната по својим вилинским димњацима.[1][2] Ово подручје има годишњу количину падавина од 380 мм и има мало вегетације осим у речним коридорима.[3]
Најранији знаци монашке активности у Кападокији могу се пратити до 4. века када су мале заједнице испосника, следећи учења Василија Великог, епископа Кајсерија, почеле да насељавају ћелије уклесане у стенама. Касније су се заједнице склониле заједно у подземна села како би избегле нападе пљачкашких Арапа.[4]
Подземни домови
[уреди | уреди извор]Људи су користили меку туфну стену да би издубили подземне домове. Да би се одупрли арапским пљачкашима, повезали су ове ћелије и створили подземне заједнице, са капелама, складиштима и стамбеним просторијама. Села и мали градови су се развијали на овај начин, а до 842. године, подземне цркве су биле богато украшене сликама у боји.[5]
Кападокијско монаштво је већ било добро успостављено у иконокластичком периоду (725-842), што илуструје декорација многих светилишта која је задржала строги минимум симбола (најчешће вајаних или темпером осликаних крстова). Међутим, и после 842. године многе цркве су ископане у Кападокији и богато су украшене јарко обојеним фигуративним сликарством. У парку Гореме су Токали Килисе и Ел Назар Килисе (10. век), Света Варвара Килисе и Сакли Килисе (11. век) и Елмали Килисе и Каранлик Килисе (крај 12. – почетак 13. века).(реф2)
Данас људи не живе дубоко под земљом као у прошлости када су се скривали или бежали од непријатеља. Али неки људи и даље живе у пећинским насељима која су претворена у домове, са вратима/отвором за дневну светлост у нивоу тла. Нажалост, утврђено је да дугогодишњи становници пећина доживљавају неочекивано високу учесталост мезотелиома, облика рака. Ово је повезано са удисањем ерионитских влакана, минерала уобичајеног у туфним формацијама.[3][6][7]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Goreme (Göreme) Historical National Park”. National Parks of Turkey. Приступљено 27. 4. 2019.
- ^ „Goreme National Park and the Rock Sites of Cappadocia”. Natural World Heritage Sites. Приступљено 27. 4. 2019.
- ^ а б „Goreme National Park, Turkey”. Nasa Earth Observatory. 7. 6. 2009. Приступљено 27. 4. 2019.
- ^ „Göreme National Park and the Rock Sites of Cappadocia”. UNESCO. Приступљено 12. 6. 2019.
- ^ „Goreme National Park and the Rock Sites of Cappadocia”. UNESCO. 7. 6. 2009. Приступљено 27. 4. 2019.
- ^ Bangham, Jenny (јул 2006). „Epidemiology - A rock and a hard place” (PDF). Nature Reviews Cancer. 6 (7): 489. ISSN 1474-1768. doi:10.1038/nrc1941. Приступљено 14. 8. 2024.
- ^ Dogan, A. U. (2006). „Genetic predisposition to fiber carcinogenesis causes a mesothelioma epidemic in Turkey.”. Cancer Research. 66 (10): 5063—5068. ISSN 1538-7445. PMID 16707428. doi:10.1158/0008-5472.CAN-05-4642. Приступљено 14. 8. 2024.