Пређи на садржај

Источна обала Сједињених Држава

С Википедије, слободне енциклопедије
Источна обала

Источна обала Сједињених Држава, такође позната као Источна обала или Атлантска обала, је обала дуж које се источни део САД сусреће са Атлантским океаном. Регионално, термин се односи на приобалне државе и подручје источно од Апалачких планина које имају обалу на Атлантском океану, од севера до југа, Мејн, Њу Хемпшир, Масачусетс, Роуд Ајланд, Конектикат, Њујорк, Њу Џерзи, Делавер, Мериленд, Вирџинија, Северна Каролина, Јужна Каролина, Џорџија и Флорида.[1]

Топонимија

[уреди | уреди извор]

Назив места „Источна обала“ потиче од идеје да су суседних 48 држава дефинисане двема главним обалним линијама, једном на западном и другом на источном ободу. Остали изрази који се односе на ово подручје укључују „Источну обалу“ или „Атлантска обала“ (јер обала лежи дуж Атлантског океана).

Четрнаест држава које имају обалу на Атлантском океану су, од севера до југа, Мејн, Њу Хемпшир, Масачусетс, Роуд Ајленд, Конектикат, Њујорк, Њу Џерзи, Делавер, Мериленд, Вирџинија, Северна Каролина, Јужна Каролина, Џорџија, и Флорида. Поред тога, Пенсилванија и округ Колумбија граниче се са плимним краковима Атлантика (река Делавер и река Потомак). Државе Алабама, Мисисипи, Луизијана и Тексас (преко Мексичког залива), као и територије Порторика, америчких Девичанских острва и острва Наваса (које се само граничи са Карипским морем) имају атлантску обалу, али нису обухваћени дефиницијом.

Иако Вермонт и Западна Вирџинија немају атлантску обалу, они су груписани са државама Источног приморја због њихових локација у Новој Енглеској и на Старом Југу, и њихове историје као дела копнене базе првобитних тринаест колонија (наиме, колонија Њу Хемпшир, колонија Њујорк и колонија Вирџинија).[2]

Колонијална историја

[уреди | уреди извор]

Првобитних 13 колонија Велике Британије у Северној Америци леже дуж Источне обале.

Две америчке државе на источној обали нису биле међу првобитних тринаест колонија: Мејн (постала је део енглеске колоније Масачусетс 1677) и Флорида (део Нове Шпаније до 1821, мада су Британци држали од после крај француског и индијског рата до 1781. године).[3] Писана историја Флориде почиње доласком Европљана; шпански истраживач Хуан Понсе де Леон 1513. године направио је прве текстуалне записе. Држава је добила име по овом шпанском конквистадору, који је полуострво назвао Ла Паскуа Флорида, препознајући зелени пејзаж и зато што је било пролећно доба, које су Шпанци назвали Паскуа Флорида (Фестивал цвећа).[4]

Средње колоније (Њу Џерзи, Пенсилванија, Њујорк и Делавер) били су у власништву Холанђана као Нова Холандија, све док их Енглези нису заузели средином и крајем 17. века.

Клима и физичка географија

[уреди | уреди извор]

Према источној обали постоје три основна климатска региона према Кепеновој класификацији климе од севера до југа на основу средње месечне температуре најхладнијег месеца (јануара):

Регија од северног Мејна до југа до северног Конектиката има континенталну климу, са топлим летима и хладним и снежним зимама. Подручје од јужног Конектиката према југу до југа Северне Каролине има умерену климу, са дугим, топлим летима и хладним зимама, док је подручје од југа Северне Каролине од југа до централне Флориде суптропско, са топлим и кишовитим летима и благим и сушнијим зимама. Око јужне централне Флориде на југу ([[Стјуарт (Флорида) |Стјуарт]]) има тропску климу у којој нема мраза и топло је до вруће током целе године.

Просечне месечне падавине крећу се од благог касног пада (новембра) до максимума из Масачусетса према северу (као у Портланду и Мејну), до благог летњег максимума у ​​средњоатлантским државама од југа Конектиката на југ до Вирџиније (као у Вилмингтону, Делаверу и Норфолку), до израженијег летњег максимума од рта Хатерас, Северна Каролина, према југу дуж југоисточне обале Сједињених Држава до Саване, Џорџија. Полуострво Флорида има оштар влажно-летњи / суво-зимски образац, са 60 до 70 процената падавина које падају у просеку између јуна и октобра у просеку, а суве и сунчане касне јесени, зиме и раног пролећа.

Иако су падине ретке, источна обала је подложна ураганима у атлантској сезони урагана, која званично траје од 1. јуна до 30. новембра, мада се урагани могу појавити и пре или после ових датума.[5] Урагани Хејзел, Хуго, Боб, Исабел, Ирене, Санди и недавно Фиренца су неке од најзначајнијих олуја које су погодиле регион.

Источна обала је пасивна обала са ниским рељефом.[6] Обликовала га је плеистоценска глацијација у крајњим северним областима Нове Енглеске, са офшор острвима као што су Нантукет, Блок острво, Фишерс острво. Отприлике северно од Њу Џерзија према југу, обална равница се шири према југу, одвојена од региона Пијемонта линијом пада Атлантског мора на рекама Источне обале, често означавајући место пловидбе и истакнута места градова. Обална подручја од Лонг Ајленда до југа до Флориде често се састоје од острва која прелазе приобална подручја, са дугим потезима пешчаних плажа. Многи већи ртови дуж доње источне обале заправо су острва-ограде, попут Спољних банака Северне Каролине и рта Канаверал на Флориди. Флорида Киз се састоје од кречњачког корала и пружају једине коралне гребене на копну САД.

Демографија

[уреди | уреди извор]

У 2010. години број становника држава које имају обалу на источној обали процењен је на 112.642.503 (36% укупног становништва земље). Њујорк је истовремено и највећи град и највеће градско подручје на Источној обали. Источна обала је најнасељеније обално подручје у Сједињеним Државама.[7]

Већи градови и метрополитанска подручја
Град Популација у граду Популација ширег подручја Држава Ранг

Њујорк
8,398,748 19,979,477  Њујорк 1

Филаделфија
1,584,138 6,096,120  Пенсилванија 6

Вашингтон
705,749 6,216,589  Вашингтон 20

Мајами
470,914 6,158,824  Флорида 40

Бостон
694,583 4,628,910  Масачусетс 21

Балтимор
602,495 2,802,789  Мериленд 30

Орландо
285,713 2,387,138  Флорида 71

Џексонвил
903,889 1,523,615  Флорида 12

Вирџинија Бич
450,138 1,725,246  Вирџинија 44

Портланд
66,417 538,500  Мејн 519

Провиденс
179,335 1,604,291  Роуд Ајланд 134

Округ Њу Хејвен (Конектикат)
130,418 862,477  Конектикат 210
View of Downtown Bridgeport from stairs next to Cabaret Theater
Бриџпорт
144,900 939,904  Конектикат 182

Стамфорд
129,775 916,829  Конектикат 211

Њуарк (Њу Џерзи)
282,090 19,979,477  Њу Џерзи 73

Џерзи Сити
265,549 19,979,477  Њу Џерзи 78

Патерсон
145,627 19,979,477  Њу Џерзи 180

Елизабет
128,885 19,979,477  Њу Џерзи 215

Вудбриџ Тауншип
100,450 19,979,477  Њу Џерзи 311

Едисон
100,693 19,979,477  Њу Џерзи 310

Вилмингтон
70,635 6,069,875  Делавер

Колумбија
103,467 9,764,315  Мериленд

Џермантаун
90,494 9,764,315  Мериленд

Александрија
159,428 9,764,315  Вирџинија

Ричмонд
228,783 1,260,029  Вирџинија

Норфок (Вирџинија)
244,076 1,672,319  Вирџинија

Чесапик
244,835 1,672,319  Вирџинија

Њупорт Њуз
179,225 1,672,319  Вирџинија

Хамптон
134,510 1,672,319  Вирџинија

Портсмут
94,632 1,672,319  Вирџинија

Вилмингтон
122,607 282,573  Северна Каролина

Рали
469,298 1,337,331  Северна Каролина

Шарлот
872,498 2,636,883  Северна Каролина

Фејетвил
209,468 386,662  Северна Каролина

Чарлстон
136,208 802,122  Јужна Каролина

Колумбија
133,451 838,433  Јужна Каролина

Огаста
196,939 600,151  Џорџија

Савана
145,862 389,494  Џорџија

Атланта
498,044 5,949,951  Џорџија

Хајалија
238,942 5,828,191  Флорида

Порт Сент Луси
195,248 438,095  Флорида

Форт Лодердејл
182,595 5,762,717  Флорида

Пембрук Пајнс (Флорида)
172,374 5,762,717  Флорида

Холивуд
154,823 5,762,717  Флорида
Мирамар 140,823 5,762,717  Флорида

Корал Спрингс (Флорида)
133,507 5,762,717  Флорида

Палм Беј (Флорида)
114,194 543,376  Флорида

Мајами Гарденс
113,069 5,762,717  Флорида

Помпано Бич
111,954 5,762,717  Флорида

Вест Палм Бич
111,398 5,762,717  Флорида

Као прво место у Сједињеним Државама где су имигранти стигли и непосредна близина Европе, Кариба и Латинске Америке, Источна обала је дом разнолике популације и дом мулти-култура у поређењу са остатком САД. Од јаке латинске културе на југу Флориде и Њујорка, преко 200 година старе афро-америчке културе на приморским острвима ниских држава Џорџија и Јужна Каролина, до многих историјских градова у средњем Атлантику, где су снажне енглеска, немачка, италијанска културе. Присутна је ирска и француска култура. Источна обала је знатно разноврснија од остатка Сједињених Држава. Кинеска четврт у Њујорку и Мала Хавана у Мајамију примери су таквих културних центара у већим градовима.

Источна обала је дом већем делу политичке и финансијске моћи Сједињених Држава, као и центар разних одмаралишта и туристичка одредишта у Сједињеним Државама. Њујорк је финансијска престоница Сједињених Држава и један од водећих градова са финансијским моћима на свету. Седамдесет и једна од светских компанија са богатством од 500 има седиште у Њујорку, док је Мидтаун Менхетн са 400 милиона квадратних метара пословног простора у 2018. години највећи централни пословни округ на свету. Вашингтон је политички нервни центар Сједињених Држава. Многе организације као што су одбрамбени добављачи, цивилни извођачи, непрофитне организације, лобистичке фирме, синдикати, индустријске трговинске групе и професионална удружења имају седиште у Вашингтону или близу њега, како би биле блиске савезној влади.

Мајами и Флорида су једно од најбољих домаћих и међународних туристичких одредишта у Сједињеним Државама. Мајами је зими најтоплији главни град Сједињених Држава, овај фактор доприноси томе да буде главно туристичко средиште за међународне посетиоце. Мајами има једну од највећих концентрација међународних банака у Сједињеним Државама и трећу највишу линију хоризонта у САД са преко 300 високих зграда, од којих 55 прелази 149 метара. Лука Мајами је најпрометнија лука за крстарење на свету и у путничком саобраћају и у кружним линијама, а преко луке годишње прође преко 5,5 милиона путника на кружним путовањима. Центар за културу и истраживање тропских биљака у Сједињеним Државама има седиште у Мајамију у тропском ботаничком врту, док је држава Флорида други произвођач поморанџи иза Бразила.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Wayback Machine” (PDF). web.archive.org. 17. 10. 2012. Архивирано из оригинала 17. 10. 2012. г. Приступљено 15. 9. 2020. 
  2. ^ „NOAA Chart locator for the Eastern Seaboard”. web.archive.org. 9. 3. 2013. Архивирано из оригинала 09. 03. 2013. г. Приступљено 15. 9. 2020. 
  3. ^ „1500-1667 Contact & Conflict”. Maine History Online (на језику: енглески). Приступљено 15. 9. 2020. 
  4. ^ „A Brief History - Florida Department of State”. dos.myflorida.com. Приступљено 15. 9. 2020. 
  5. ^ „FAQ : HURRICANES, TYPHOONS, AND TROPICAL CYCLONES”. web.archive.org. 6. 5. 2009. Архивирано из оригинала 06. 05. 2009. г. Приступљено 15. 9. 2020. 
  6. ^ Physical geography (9th изд.). Belmont, CA: Brooks/Cole, Cengage Learning. 2009. стр. 575. ISBN 978-0495555063. 
  7. ^ „US Census Bureau”. web.archive.org. 19. 10. 2013. Архивирано из оригинала 17. 08. 2011. г. Приступљено 15. 9. 2020.