Источни регион (Северна Македонија)
| Источна регион Источен плански регион | |
|---|---|
 | |
| Држава |  Северна Македонија |
| Админ. центар | Штип |
| Површина | 2.888 km2 |
| — број ст. | 181.858 |
| — густина ст. | 62,97 ст./km2 |
| Број општина | 11 |
| Званични веб-сајт | |
Источни статистички регион јесте једна од 8 статистичких региона Северне Македоније. Управно средиште области је град Штип.
Положај
[уреди | уреди извор]
Источни статистички регион се налази у источном делу земље и има државну границу на истоку са Бугарском. Са других страна област се граничи са другим областима:
- север — Североисточни регион
- југ — Југоисточни регион
- југозапад — Вардарски регион
- запад — Скопски регион
Историја
[уреди | уреди извор]Током средњег века, на овом подручју се у неколико наврата смењивала византијска, бугарска и српска власт. Након распада Српског царства (1371) и стварања великашких држава, ова област улази у састав државе Дејановића, а након погибије Константина Дејановића у боју на Ровинама (1395) читаву област заузимају Турци. Након коначног ослобођења од турске власти (1912), ово подручје улази у састав Краљевине Србије. За време Првог светског рата, бугарска војска је починила бројне злочине над становништвом ове области. Након ослобођења (1918) и стварања Краљевине СХС (Југославије), ово подручје је 1929. године ушло у састав Вардарске бановине. За време Другог светског рата, бугарска окупаторска војска је поново починила тешке злочине над становништвом у овој области. Након коначног ослобођења (1944), читава област је ушла у састав новостворене југословенске федералне јединице Македоније.
Општине
[уреди | уреди извор]- Општина Берово
- Општина Виница
- Општина Делчево
- Општина Зрновци
- Општина Карбинци
- Општина Кочани
- Општина Македонска Каменица
- Општина Пехчево
- Општина Пробиштип
- Општина Чешиново-Облешево
- Општина Штип
Становништво
[уреди | уреди извор]Источни статистички регион имала је по последњем попису из 2002. г. 203.213 становника, од чега у самом граду Штипу 40.016 ст.
| Година пописа | Становништво | Промена |
|---|---|---|
| 1994. | 201.525.[1] | N/A |
| 2002. | 181.858 | +1,94% |
Према народности састав становништва 2002. године био је следећи:
| Број | Постотак | |
| Укупно | 173.814 | 100% |
| Македонци | 188.522 | 92,77% |
| Роми | 6.927 | 3,40% |
| Турци | 2.636 | 1,29% |
| Власи | 2.514 | 1,23% |
| остали | 2.614 | 1,28% |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Старе границе области, укључујући и Општине Свети Никола и Лозово
Литература
[уреди | уреди извор]- Острогорски, Георгије (1969). Историја Византије. Београд: Просвета.
