Источносибирско море

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Источносибирско море
Источносибирско море.png
Мапа мора
Локација Азија
Земље басена  Русија Сједињене Америчке Државе САД
Површина 987.000 km2
Прос. дубина 58 m
Макс. дубина 155 m
Запремина 57.000 km3

Источносибирско море је маргинално море у Арктичком океану. Налази се између Арктичког рта на северу, обале Сибира на југу, Новосибирских острва на западу и Кејп Вилингс близу Чукотке и Врангеловог острва на истоку. Ово море граничи се са Лаптевским морем на западу и Чукотским морем на истоку[1][2].

Ово море је једно од најмање проучаваних у Арктичком океану. Одликује се тешком климом ниским салинитетом воде и сиромаштвом биљног и животињског света, просечне дубине су мале (углавном мања од 50 метара), морске струје се споре и плитке, често се јављају магле, нарочито током лета, а површина је прекривена леденим покривачем, који се топи само током лета (август-септембар).

Клима[уреди]

Клима је изразито поларна, са утицајем Атлантског и Тихог океана. Југозападни ветрови који имају брзину од 6-7 м/с доносе хладан ваздух из Сибира, тако да просечна температура у јануару износи приближно -30 °C.

Време је мирно и стабилно са повременим циклонима. Циклони који долазе са Атлантика повећавају брзину ветра и температуру ваздуха док циклони са Пацифика доносе облаке, олује и мећаве. Ветар дува са севера за време лета[3].

Хидрологија[уреди]

Лед у Источносибирском мору

Површинско отицање у Источносибирском мору је релативно мало, око 250 km³/год, што чини само 10% од укупног отицања у сва арктичка мора Русије. Највећи допринос има река Колима са 132 km³, затим Индигирка sa 59 km³[4].

Температура површинске воде опада од југа ка северу. Зими варира између -0.2 и 0,6 °C у делтама река и од -1.7 до -1,8 °C у северном делу мора. Лети се загреје до 7-8 °C у увалама и до 2-3 °C у морским зонама које су у потпуности без леда.

Постоје сталне струје на површини мора које су усмерене од запада ка истоку. Оне су слабе и ветар на тај начин може привремено да им промени смер кретања. Плиме су полудневне (расту два пута дневно) са амплитудом од 5 до 25 цм.

Ниво мора је максималан лети због река. Најнижи ниво мора је у марту и априлу, са укупним годишњим променама од око 70 цм. Ветрови доносе олује са таласима који достижу висину 3-5 метара у западном делу док су источни региони релативно мирни.

Олује трају 1-2 дана током лета, оне су чешће зими и могу се продужити до 3-5 дана. Море почиње да се леди током октобра или новембра. Лед је непрекидан и стационаран у близини обале, достиже дебљину од 2 метра до краја зиме. Обично се топи током маја.

Историја[уреди]

Обале Источносибирског мора насељавали су домороци северног Сибира.

Топографија[уреди]

Будући да је море отворено према океану на северу, главни заливи, налазе се у његовим јужним деловима. У приобаљу постоји неколико острвских група као што су Ајон и Медвеђи архипелаг. Нека острва се углавном састоје од песка и леда и постепено еродирају. Укупна површина слива мора је 1.342.000 km²[3].

Међу најзначајнијим притокама источносибирског мора су: Индигирка, Алазеја, Ујандина, Чукотка, Колима, Раучуа, Чаун и Пегтимел. Само неке од њих су пловне. Обала мора је дугачка 3,016 км. Њу чине бројне увале и заливи која се некад протежу дубоко у копно.

Дно је покривено мешавином муља, песка и камења. Око 70% мора је плиће од 50 метара, а у просеку је дубоко од 20-25 м. Североисточно од ушћа река Индирике и Колиме, постоје дубоки ровови на морском дну, који се приписују древним речним долинама, које су сада под морем. Највеће дубине, око 150 метара налазе се у североисточном делу мора.

Флора и фауна[уреди]

Флора и фауна су релативно сиромашне, због оштре климе. Летње планктонско цветање је кратко али интензивно, произведе се и до 5 милиона тона планктона у августу и септембру, док је годишња производња око 7 милиона тона. Храњиви састојци у води су углавном од речних притока и приобалне ерозије. Морске обале и ледене плоче станишта су брадатих фока, моржева заједно са њиховим предатором: поларним медведом[5].

Рефренце[уреди]

  1. ^ „ВОСТОЧНО-СИБИРСКОЕ МОРЕ”. Приступљено 12. 7. 2017. 
  2. ^ „Limits of Oceans and Seas, 3rd edition” (PDF). International Hydrographic Organization. Приступљено 12. 7. 2017. 
  3. 3,0 3,1 „Восточно-Сибирское море”. Приступљено 12. 7. 2017. 
  4. ^ Kenneth H., Brink; Allan R., Robinson (2005). The Global Coastal Ocean - Regional Studies and Syntheses (11 изд.). Кембриџ, САД: Harvard University Press. стр. 775. ISBN 0-674-01741-2. Приступљено 12. 7. 2017. 
  5. ^ „Список видов морских млекопитающих, встречающихся в Восточно-Сибирском море”. Приступљено 12. 7. 2017. 

Литература[уреди]