Источносибирско море

Из Википедије, слободне енциклопедије
Источносибирско море

Источносибирско море је маргинално море у Арктичком океану. Налази се између Арктичког рта на северу, обале Сибира на југу, Новосибирских острва на западу и Кејп Вилингс близу Чукотке и Врангеловог острва на истоку. Ово море граничи се са Лаптевским морем на западу и Чукотским морем на истоку.

Ово море је једно од најмање проучаваних у Арктичком океану. Одликује се тешком климом ниским салинитетом воде и сиромаштвом биљног и животињског света, просечне дубине су мале (углавном мања од 50 метара), морске струје се споре и плитке, често се јављају магле, нарочито током лета, а површина је прекривена леденим покривачем. који се топи само током лета (август-септембар).

Kлима[уреди]

Клима је изразито поларна, са утицајем Атлантског и Тихог океана. Југозападни ветрови који имају брзину од 6-7 м/с доносе хладан ваздух из Сибира, тако да просечна температура у јануару износи приближно -30 °С.

Време је мирно и стабилно са повременим циклонима. Циклони који долазе са Атлантика повећавају брзину ветра и температуру ваздуха док циклони са Пацифика доносе облаке, олује и мећаве. Ветар дува са севера за време лета.

Хидрологија[уреди]

Површинско отицање у Источносибирском мору је релативно мало, око 250 км3/год, што чини само 10% од укупног oтицања у сва арктичка мора Русије. Највећи допринос има река Колима са 132 км3, затим Индигирка sa 59 км3.

Температура површинске воде опада од југа ка северу. Зими варира између -0.2 и 0.6 °С у делтама река и од -1.7 до -1.8 °С у северном делу мора. Лети се загреје до 7-8 °С у увалама и до 2-3 °С у морским зонама које су у потпуности без леда.

Постоје сталне струје на површини мора које су усмерене од запада ка истоку. Оне су слабе и ветар на тај начин може привремено да им промени смер кретања. Плиме су полудневне (расту два пута дневно) са амплитудом од 5 до 25 цм.

Ниво мора је максималан лети због река. Најнижи ниво мора је у марту и априлу, са укупним годишњим променама од око 70 цм. Ветрови доносе олује са таласима који достижу висину 3-5 метара у западном делу док су источни региони релативно мирни.

Олује трају 1-2 дана током лета, оне су чешће зими и могу се продужити до 3-5 дана. Море почиње да се леди током октобра или новембра. Лед је непрекидан и стационаран у близини обале, достиже дебљину од 2 метра до краја зиме. Обично се топи током маја.

Историја[уреди]

Обале Источносибирског мора насељавали су домороци северног Сибира.

Топографија[уреди]

Будући да је море отвоепрема океану на северу, главни заливи, налазе се у његовим јужним деловима. У приобаљу постоји неколико острвских крупа као што су Ајон и Медвеђи апрхипелаг.. Нека острва се углавном састоје од песка и леда и постепено еродирају. Укупна површина слива мора је 1,342,000 км2.

Међу најзначајнијим притокама источносибирског мора су: Индигирка, Алазеја, Ујандина, Чукотка, Колима, Раучуа, Чаун и Пегтимел. Само неке од њих су пловне. Обала мора је дугачка 3,016 км. Њу чине бројне увале и заливи која се некад протежу дубоко у копно.

Дно је покривено мешавином муља, песка и камења. Око 70% мора је плиће од 50 метара, а у просеку је дубоко од 20-25 м. Североисточно од ушћа река Индирике и Колиме, постоје дубоки ровови на морском дну, који се приписују древним речним долинама, које су сада под морем. Највеће дубине, око 150 метара налазе се у североисточном делу мора.

Флора и фауна[уреди]

Флора и фауна су релативно сиромашне, због оштре климе. Летње планктонско цветање је кратко али интензивно, произведе се и до 5 милиона тона планктона у августу и септембру, док је годишња производња око 7 милиона тона. Храњиви састојци у води су углавном од речних притока и приобалне ерозије. Морске обале и ледене плоче станишта су брадатих фока, моржева заједно са њиховим предатором: поларним медведом.