Источносибирско море

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ed NL icon.png
Овај чланак је део пројекта Вики-гимназијалац у Савременој гимназији у Београду.
Датум уноса: школска 2015/2016. година
Википедијанци: Ова група ученика ће писати чланке у ГИП-у.
Позивамо вас да помогнете ученицима и дате им смернице током израде.
Источносибирско море
East Siberian Sea map.png
Мапа мора
Локација Азија
Земље басена  Русија Сједињене Америчке Државе САД
Површина 987.000 km2
Прос. дубина 58 m
Макс. дубина 155 m
Запремина 57.000 km3

Источносибирско море је маргинално море у Арктичком океану. Налази се између Арктичког рта на северу, обале Сибира на југу, Новосибирских острва на западу и Кејп Вилингс близу Чукотке и Врангеловог острва на истоку. Ово море граничи се са Лаптевским морем на западу и Чукотским морем на истоку[1][2].

Ово море је једно од најмање проучаваних у Арктичком океану. Одликује се тешком климом ниским салинитетом воде и сиромаштвом биљног и животињског света, просечне дубине су мале (углавном мања од 50 метара), морске струје се споре и плитке, често се јављају магле, нарочито током лета, а површина је прекривена леденим покривачем, који се топи само током лета (август-септембар).

Клима[уреди]

Клима је изразито поларна, са утицајем Атлантског и Тихог океана. Југозападни ветрови који имају брзину од 6-7 м/с доносе хладан ваздух из Сибира, тако да просечна температура у јануару износи приближно -30 °C.

Време је мирно и стабилно са повременим циклонима. Циклони који долазе са Атлантика повећавају брзину ветра и температуру ваздуха док циклони са Пацифика доносе облаке, олује и мећаве. Ветар дува са севера за време лета[3].

Хидрологија[уреди]

Лед у Источносибирском мору

Површинско отицање у Источносибирском мору је релативно мало, око 250 km³/год, што чини само 10% од укупног отицања у сва арктичка мора Русије. Највећи допринос има река Колима са 132 km³, затим Индигирка sa 59 km³[4].

Температура површинске воде опада од југа ка северу. Зими варира између -0.2 и 0,6 °C у делтама река и од -1.7 до -1,8 °C у северном делу мора. Лети се загреје до 7-8 °C у увалама и до 2-3 °C у морским зонама које су у потпуности без леда.

Постоје сталне струје на површини мора које су усмерене од запада ка истоку. Оне су слабе и ветар на тај начин може привремено да им промени смер кретања. Плиме су полудневне (расту два пута дневно) са амплитудом од 5 до 25 цм.

Ниво мора је максималан лети због река. Најнижи ниво мора је у марту и априлу, са укупним годишњим променама од око 70 цм. Ветрови доносе олује са таласима који достижу висину 3-5 метара у западном делу док су источни региони релативно мирни.

Олује трају 1-2 дана током лета, оне су чешће зими и могу се продужити до 3-5 дана. Море почиње да се леди током октобра или новембра. Лед је непрекидан и стационаран у близини обале, достиже дебљину од 2 метра до краја зиме. Обично се топи током маја.

Историја[уреди]

Обале Источносибирског мора насељавали су домороци северног Сибира.

Топографија[уреди]

Будући да је море отворено према океану на северу, главни заливи, налазе се у његовим јужним деловима. У приобаљу постоји неколико острвских група као што су Ајон и Медвеђи архипелаг. Нека острва се углавном састоје од песка и леда и постепено еродирају. Укупна површина слива мора је 1.342.000 km²[3].

Међу најзначајнијим притокама источносибирског мора су: Индигирка, Алазеја, Ујандина, Чукотка, Колима, Раучуа, Чаун и Пегтимел. Само неке од њих су пловне. Обала мора је дугачка 3,016 км. Њу чине бројне увале и заливи која се некад протежу дубоко у копно.

Дно је покривено мешавином муља, песка и камења. Око 70% мора је плиће од 50 метара, а у просеку је дубоко од 20-25 м. Североисточно од ушћа река Индирике и Колиме, постоје дубоки ровови на морском дну, који се приписују древним речним долинама, које су сада под морем. Највеће дубине, око 150 метара налазе се у североисточном делу мора.

Флора и фауна[уреди]

Флора и фауна су релативно сиромашне, због оштре климе. Летње планктонско цветање је кратко али интензивно, произведе се и до 5 милиона тона планктона у августу и септембру, док је годишња производња око 7 милиона тона. Храњиви састојци у води су углавном од речних притока и приобалне ерозије. Морске обале и ледене плоче станишта су брадатих фока, моржева заједно са њиховим предатором: поларним медведом[5].

Види још[уреди]

Рефренце[уреди]

  1. „ВОСТОЧНО-СИБИРСКОЕ МОРЕ”. Приступљено 12. 7. 2017. 
  2. „Limits of Oceans and Seas, 3rd edition” (PDF). International Hydrographic Organization. Приступљено 12. 7. 2017. 
  3. 3,0 3,1 „Восточно-Сибирское море”. Приступљено 12. 7. 2017. 
  4. Kenneth H., Brink; Allan R., Robinson (2005). The Global Coastal Ocean - Regional Studies and Syntheses (11 изд.). Кембриџ, САД: Harvard University Press. стр. 775. ISBN 0-674-01741-2. Приступљено 12. 7. 2017. 
  5. „Список видов морских млекопитающих, встречающихся в Восточно-Сибирском море”. Приступљено 12. 7. 2017. 

Литература[уреди]