Нацрт:Источносиријски обред

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Источносиријски обред)

Источносиријски обред, такође назван асирски обред, персијски обред, халдејски обред, несторијански обред, вавилонски обред или сиро-оријентални обред, је источнохришћански литургијски обред који користи божанску литургију светих Адаја и Марија и источносиријски дијалекат као његов литургијски језик. То је један од два главна литургијска обреда сиријског хришћанства, други је западносиријски обред (антиохијски обред).

Источносиријски обред је настао у Едеси у Месопотамији, а историјски се користио у Цркви Истока, највећој грани хришћанства која је деловала првенствено источно од Римског царства, са џеповима присталица до Јужне Индије, централне и унутрашње Азије а која је била најјача у сасанидском (персијском) царству. Источна црква води порекло од 1. века када су свети апостол Тома и његови ученици, свети Адај и Марије, довели веру у древну Месопотамију, данас модерни Ирак, источне делове Сирије, југоисточну Турску и регионе дуж турско-сиријске и иранско-ирачке границе. Према традиционалним извештајима, верује се да је Тома апостол путовао чак до обале Малабара, југозападне обале Индије.

Источносиријски обред остаје у употреби у црквама које потичу од Цркве Истока, наиме у Асирској цркви Истока у Ираку (укључујући њену архиепископију под називом Халдејска сиријска црква Индије) и Древној цркви Истока, као и у две источне католичке цркве, у Халдејској католичкој цркви у Ираку и Сиромалабарској цркви у Индији, које су сада у потпуном заједништву са Римском столицом. Речи Установљења ("ово је тело моје..." и "ово је крв моја...") недостају у оригиналној верзији Литургије светих Адаја и Марија. Међутим, источне католичке цркве додале су ове речи у својој верзији литургије.

Иако су се древна Црква Истока и Католичка црква поделиле 431. године после Ефеског сабора, 1994. године патријарх Асирске цркве Мар Динка IV и папа Јован Павле II потписали су заједничку декларацију у Ватикану. У документу Заједничке христолошке декларације (1994) тврди се да је до расцепа који је дошао услед Ефеског сабора 431. године „добрим делом дошло до неспоразума“, те обе стране потврђују да је „Христос истинити Бог и истинити човек“, препознају се „као сестринске цркве“ и заветују се да ће решити преостале разлике. Комитет успостављен дијалогом 1994. године, је 2001. године израдио смернице за узајамно примање у евхаристију између Халдејске католичке цркве и Асирске цркве Истока, остављајући сва друга питања по страни.

Референце[уреди | уреди извор]