Источно Сарајево

Источно Сарајево
Градска променада др Миодраг Лазић
Застава Грб
Административни подаци
Држава	Босна и Херцеговина
Ентитет	Република Српска
Град	Источно Сарајево
Становништво
— 2013.	61.516
Географске карактеристике
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Површина	1450 km2

Источно Сарајево (раније Српско Сарајево) је град у Републици Српској, Босна и Херцеговина. Налази се у источном делу Републике Српске и представља административни, универзитетски, привредни и културни центар овог региона.

Према подацима пописа становништва из 2013. године, у Граду Источном Сарајеву је пописано 61.516 лица.

Географија

Град Источно Сарајево се налази у централном и источном делу Босне и Херцеговине, на простору Сарајевског поља и околних планина. Географски обухвата делове долина река Миљацка, Жељезнице и Добриње и Тилаве које се улијевају у Босну.

Град је окружен олимпијским планинама Јахорина, Требевић, Игман и Бјелашница, што му даје изузетан туристички и геостратешки значај. Састоји се од урбаних, приградских и руралних подручја која су се развила око некадашњих насеља Сарајева и самосталних места попут Пала.

Историја

Град је настао током рата у Босни и Херцеговини (1992—1995) под називом Српски Град Сарајево а затим Српско Сарајево. Формиран је од општина и насеља предратног града Сарајева која су по Дејтонском споразуму припала Републици Српској, као и од појединих суседних општина.

Након одлуке Уставног суда БиХ из 2004. године којом је назив „Српско Сарајево” проглашен неуставним, привремени назив града био је Касиндо, а званичним Законом о територијалној организацији Републике Српске из 2005. године усвојен је данашњи назив — Источно Сарајево.

Уставно-правни статус

Према Уставу Републике Српске (Члан 9), званични главни град овог ентитета је Сарајево. Међутим, пошто се највећи део предратног града Сарајева данас налази у саставу Федерације БиХ, уставом предвиђени главни град Републике Српске односи се дејуре на мањи дио Сарајева који је припао овом ентитету. Град Источно Сарајево дефакто функционише као административно, политичко и уставно седиште источног дела Републике Српске. На уставним амандманима и у јавном простору често се истиче значај Источног Сарајева као бедема и главног упоришта државности Српске на овом простору, те се оно у пракси и правним актима који дефинишу локалну самоуправу третира као главни градски центар ентитета на чијој територији су смештене бројне републичке институције, агенције и факултети. У Источном Сарајеву је смјештен Административни центар Владе Републике Српске.

Административна подела

Град Источно Сарајево је специфичан по томе што га чини шест општина које су територијално подељене у две целине:

• Источна Илиџа (насељава део Сарајевског поља, обухвата Добрињу I (дио), Добрињу IV (дио), Кулу, Младице, Касиндо, Которац и Војковиће)
• Источно Ново Сарајево (насеља Лукавица, Враца (дио), Миљевићи, Топлик и Тврдимићи)
• Пале (највећа општина по површини и послијератно средиште Града)
• Соколац (простире се на Романијском платоу, општина која је припојена накнадно)
• Источни Стари Град (рурално-планински део изнад града)
• Трново (најјужнија и најмања општина)

Уже и шире значење термина Источно Сарајево

У јавној употреби и географији, термин „Источно Сарајево” користи се у ужем и ширем смислу:

• У ужем смислу, термин се односи на урбано и компактно градско језгро које се налази у самом Сарајевском пољу и физички се наставља на ентитетску линију и насеља Федерације БиХ. Ово језгро чине густо насељени делови општина Источно Ново Сарајево и Источна Илиџа. Ово подручје има карактер класичне градске средине и често се колоквијално назива само „Источно Сарајево”.
• У ширем смислу, термин означава званичну административно-територијалну јединицу Град Источно Сарајево. Овај појам обухвата знатно ширу географску регију која се простире преко планина Требевић и Јахорина све до Романијског платоа. У овом смислу, Град укључује и територијално одвојене општине попут Пала и Сокоца, као и планинске руралне општине Источни Стари Град и Трново, које су међусобно удаљене десетинама километара и имају потпуно другачије географске одлике у односу на урбани центар у Сарајевском пољу.

Предратна припадност и развој урбаног језгра

Данашње урбано језгро Источног Сарајева, које чине општинска средишта Источног Новог Сарајева и Источне Илиџе, пре избијања рата у Босни и Херцеговини припадало је територији некадашњег Града Сарајева, који је био подељен на десет општина од чега четири урбане: Стари Град, Општина Центар, Ново Сарајево и Нови Град Сарајево. Овај савремени градски центар данас се примарно развија кроз две међусобно спојене урбане целине:

• Насеље Добриња (Добриња IV и део Добриње I), које представља један од најдинамичнијих делова градског језгра, пре рата је административно припадало сарајевској општини Нови Град. Повлачењем међуентитетске линије, ови делови планског стамбеног насеља припали су Републици Српској и данас чине део општине Источна Илиџа.
• Насеље Лукавица, у којем је смештен административни центар Града и препознатљив комплекс бивших војних касарни, пре рата је припадало сарајевској општини Ново Сарајево. На овом простору, који данас припада општини Источно Ново Сарајево, изграђени су нови стамбени блокови, тргови и институције.

Након потписивања Дејтонског споразума и успостављања међуентитетске линије разграничења, ови рубни делови предратних општина Нови Град Сарајево, Ново Сарајево и Илиџа припали су Републици Српској. Урбани развој је започет готово од нуле, од мањег дијела урбаног олимпијског насеља Добриња и трансформацијом Лукавице из претежно приградског војно-индустријског локалитета у модеран градски центар са тргом, парковима и новоизграђеним стамбеним блоковима.

Образовање и култура

Источно Сарајево је један од најважнијих образовних центара Републике Српске. У граду делује Универзитет у Источном Сарајеву, основан 1992. године, који у свом саставу има 15 факултета и двије академије уметности, распоређених у више градова источног дела Српске, са седиштем у општини Источно Ново Сарајево.

Од културних установа најзначајнији су:

• Народно позориште Источно Сарајево
• Културни центар Источно Ново Сарајево
• Матична библиотека Источно Сарајево
• Галерија Жарко Видовић Источно Сарајево

Привреда и туризам

Окосницу развоја туризма чини Олимпијски центар Јахорина, који представља један од највећих и најмодернијих зимских скијашких центара на Балкану. Поред зимског туризма, развијен је и екотуризам на Романији и Требевићу. Привреду карактерише развој грађевинарства, дрвопрерађивачке индустрије, трговине и угоститељства.

Види још

• Универзитет у Источном Сарајеву
• Град Сарајево
• Република Српска

Спољашње везе

• Званични веб-сајт