Пређи на садржај

Истраживање Марса

С Википедије, слободне енциклопедије
Соџернер својим Alpha Proton X-ray спектрометром мери стијену „Јоги“.

Истраживање Марса врши се већ стотинама година, почевши од изума телескопа 1600-тих. Знатно већа могућност детаљнијег посматрања површине планете изазвала је спекулације о њеном саставу, окружењу, па чак и постојању живота и интелигентних цивилизација. Мисије које су касних 1990-их упућене на Марс довеле су до знатног пораста знања о њему. Ове су мисије, примарно, имале за циљ геолошка, а дијелом и биолошка истраживања.[1][2]

Истраживање Марса заузимало је важно мјесто у свемирским програмима САД, СССР-а, Европе, Русије, уз одређене покушаје Кине, Јапана, Финске и Индије. Десетине летјелица упућиване су на планету од 1960-их. Неке од њих били су лендери, друге орбитери, а треће ровери. Све су ове мисије имале за циљ прикупљање података о историји Марса, али дијелом и припрему за евентуално упућивање летјелица с људском посадом. Ова истраживања треба да помогну и у предвиђању будућности црвене планете, а дијелом и будућности Земље.

Због комплексних инжењерских захтјева једног међупланетарног лета, мисије су имале високу стопу неуспјешности, нарочито у самим почецима. У почетку је отприлике двије трећине свих мисија доживјело неуспјех прије комплетирања задатака посматрања (неке чак и прије самог полијетања са Земље). С друге стране, поједине од њих означене су изузетно успјешнима, нарочито двојац близанаца ровера Спирита и Опортјунитија, који су радили још дуго након времена предвиђеног од стране истраживача.[3]

У децембру 2012. на површини Марса активан је ровер (Опортјунити), који шаље податке о својим истраживањима назад на Земљу, а 3 орбитера круже око Марса и врше одређена снимања (Одисеја на Марсу 2001., Марс експрес и Орбитални истраживач Марса), те ровер Кјуриосити који је приземљио на Марс 6. августа 2012. године.

Кинеска мисија Тјенвен-1 лансирана јула 2020. је садржавала орбитер, лендер и ровер са камерама.[4]

У априлу 2024. године, НАСА је одабрала неколико компанија ради започињања студија о могућностима примене робота за научна истраживања на Марсу. Међу њима су SpaceX, Blue Origin, Локид Мартин и др.[5]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Grotzinger, John P. (24. 1. 2014). „Introduction to Special Issue – Habitability, Taphonomy and the Search for Organic Carbon on Mars”. Science. 343 (6169): 386—387. Bibcode:2014Sci...343..386G. PMID 24458635. doi:10.1126/science.1249944 Слободан приступ. 
  2. ^ Changela, Hitesh G.; Chatzitheodoridis, Elias; Antunes, Andre; Beaty, David; Bouw, Kristian; Bridges, John C.; Capova, Klara Anna; Cockell, Charles S.; Conley, Catharine A.; Dadachova, Ekaterina; Dallas, Tiffany D. (1. 12. 2021). „Mars: new insights and unresolved questions”. International Journal of Astrobiology (на језику: енглески). 20 (6): 394—426. Bibcode:2021IJAsB..20..394C. ISSN 1473-5504. S2CID 244773061. arXiv:2112.00596 Слободан приступ. doi:10.1017/S1473550421000276. 
  3. ^ Society, National Geographic (2009-10-15). „Mars Exploration, Mars Rovers Information, Facts, News, Photos – National Geographic”. National Geographic. Архивирано из оригинала 2017-11-02. г. Приступљено 2016-03-04. 
  4. ^ Jones, Andrew (24. 4. 2020). „China's Mars mission named Tianwen-1, appears on track for July launch”. SpaceNews. Приступљено 4. 4. 2026. 
  5. ^ „NASA Selects Commercial Service Studies to Enable Mars Robotic Science”. NASA Jet Propulsion Laboratory (JPL) (на језику: енглески). Лабораторија за млазни погон. 1. 5. 2024. Приступљено 2026-04-04. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Истраживање_Марса&oldid=30897245”