Исфахан

Координате: 32° 42′ 00″ СГШ; 51° 43′ 00″ ИГД / 32.7° СГШ; 51.716667° ИГД / 32.7; 51.716667
С Википедије, слободне енциклопедије
Исфахан
اصفهان
Esfahan-shah-sq.jpg
Трг Нахш-е Џахан
Naghshejahan.jpg
The Allahverdi Khan Bridge in night.jpgKhaju - Bridge.jpg
Flowers garden Isfahan Aarash (21).jpgکاخ چهلستون۱ 02.jpg
Shah Mosque Isfahan Aarash (257).jpgHasht Behesht 007.jpg

Административни подаци
Држава Иран
ПокрајинаИсфахан
Становништво
Становништво
 — 2016.2.000.000; метро - 3.989.070
Географске карактеристике
Координате32° 42′ 00″ СГШ; 51° 43′ 00″ ИГД / 32.7° СГШ; 51.716667° ИГД / 32.7; 51.716667
Апс. висина1.574 m m
Површина493,82 km2
Исфахан на мапи Ирана
Исфахан
Исфахан
Исфахан на мапи Ирана
Позивни број0311
Веб-сајт
isfahan.ir

Исфахан или Есфахан (перс. اصفهان) је град Ирану у покрајини Исфахан. После Техерана је највећи град у Ирану. Према попису из 2006. у граду је живело 1.602.110 становника. Есфахан има приближно 2,0 милиона становника,[1] што га чини трећим највећим градом у Ирану након Техерана и Машхада, мада је некада био један од највећих градова на свету. Познат је по бројним грађевинама из ранијих векова, нарочито Чехел сотун палати и мосту. Овековечен је и на наличју нове новчанице од 20.000,00 иранских ријала.

Есфахан је важан град, јер се налази на пресеку два главна правца север-југ и исток-запад кроз Иран. Исфахан је цветао од 1050. до 1722. године, посебно у 16. и 17. веку под династијом Сафавида када је по други пут у својој историји постао главни град Персије за време шаха Абаса Великог. Чак и данас град задржава већи део своје некадашње славе.

Познат је по персо-исламској архитектури, великим булеварима, наткривеним мостовима, палатама, поплочаним џамијама и мунарама. Есфахан такође има много историјских зграда, споменика, слика и артефаката. Слава Исфахана довела је до персијске пословице „Esfahān nesf-e-jahān ast“: Исфахан је пола света.[2]

Географија[уреди | уреди извор]

Град лежи у зеленој долини Зајанде-Руд, у подножју планинског масива Загрос. Исфахан ужива умерену климу и редовите смене годишњих доба уз угодне северне ветрове током целе године. Јужни и западни прилази Исфахану су планински, а са севера и истока је окружен плодним долинама.

Хидрографија[уреди | уреди извор]

Постоји вештачка мрежа канала чије се компоненте зову Мади, а које су изграђене током владавине династије Сафавид за усмеравање воде из реке „Зајандех Роуд” у различите делове града. Дизајнирао ју је шеик Бахај, инжењер шаха Абаса. Ова мрежа има 77 мадиса на северном делу и 71 на јужном делу. Године 1993, ова вековна мрежа обезбедила је 91% пољопривредних потреба за водом, 4% индустријских потреба и 5% градских потреба.[3] У 2018. години је ископано 70 бунара како би се избегле несташице воде.[4][5][6]

Клима[уреди | уреди извор]

Смештен на 1.590 m (5.217 ft) надморске висине на источној страни планина Загрос, Исфахан има хладну пустињску климу (Кепен BWk). Не постоје геолошке препреке у кругу од 90 kilometres (56 miles) северно од Исфахана, што омогућава да дувају хладни ветрови из овог правца. Упркос својој надморској висини, Исфахан остаје врућ током лета, са максимумима типично око 35°C (95°F). Међутим, са ниском влажношћу и умереним температурама ноћу, клима је прилично пријатна. Током зиме дани су прохладни, а ноћи могу бити врло хладне. Снег пада у просеку 7,8 дана сваке зиме.[7] Река Зајанде започиње у планинама Загрос, тече са запада кроз срце града, а затим се распршује у мочвари Гавкоуни. Садња маслина у граду је економски исплатива, јер је компатибилна са недостатком воде.[8]

Клима Исфахана (1961–1990, екстреми 1951–2010)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 20,4
(68,7)
23,4
(74,1)
29,0
(84,2)
32,0
(89,6)
37,6
(99,7)
41,0
(105,8)
43,0
(109,4)
42,0
(107,6)
39,0
(102,2)
33,2
(91,8)
26,8
(80,2)
21,2
(70,2)
43,0
(109,4)
Максимум, °C (°F) 8,8
(47,8)
11,9
(53,4)
16,8
(62,2)
22,0
(71,6)
28,0
(82,4)
34,1
(93,4)
36,4
(97,5)
35,1
(95,2)
31,2
(88,2)
24,4
(75,9)
16,9
(62,4)
10,8
(51,4)
23,0
(73,4)
Просек, °C (°F) 2,7
(36,9)
5,5
(41,9)
10,4
(50,7)
15,7
(60,3)
21,3
(70,3)
27,1
(80,8)
29,4
(84,9)
27,9
(82,2)
23,5
(74,3)
16,9
(62,4)
9,9
(49,8)
4,4
(39,9)
16,2
(61,2)
Минимум, °C (°F) −2,4
(27,7)
−0,2
(31,6)
4,5
(40,1)
9,4
(48,9)
14,2
(57,6)
19,1
(66,4)
21,5
(70,7)
19,8
(67,6)
15,1
(59,2)
9,3
(48,7)
3,6
(38,5)
−0,9
(30,4)
9,4
(48,9)
Апсолутни минимум, °C (°F) −19,4
(−2,9)
−12,2
(10)
−8
(18)
−4
(25)
4,5
(40,1)
10,0
(50)
13,0
(55,4)
11,0
(51,8)
5,0
(41)
0,0
(32)
−8
(18)
−13
(9)
−19,4
(−2,9)
Количина падавина, mm (in) 17,1
(0,673)
14,1
(0,555)
18,2
(0,717)
19,2
(0,756)
8,8
(0,346)
0,6
(0,024)
0,7
(0,028)
0,2
(0,008)
0,0
(0)
4,1
(0,161)
9,9
(0,39)
19,6
(0,772)
112,5
(4,429)
Дани са падавинама (≥ 1.0 mm) 4,0 2,9 3,8 3,5 2,0 0,2 0,3 0,1 0,0 0,8 2,2 3,7 23,5
Дани са снегом 3,2 1,7 0,7 0,1 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,2 1,9 7,8
Релативна влажност, % 60 51 43 39 33 23 23 24 26 36 48 57 39
Сунчани сати — месечни просек 205,3 213,3 242,1 244,5 301,3 345,4 347,6 331,2 311,6 276,5 226,1 207,6 3.252,5
Извор #1: NOAA[9]
Извор #2: Iran Meteorological Organization (records)[10][11]

Историја[уреди | уреди извор]

Становништво[уреди | уреди извор]

Према попису, у граду је 2006. живело 1.602.110 становника.

Кретање броја становника
1986. 1991. 1996. 2006.
986.753 1.127.030[12] 1.266.072[12] 1.602.110[12]

Привреда[уреди | уреди извор]

Саобраћај[уреди | уреди извор]

Партнерски градови[уреди | уреди извор]

Исфахан има партнерске односе са:[13]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Population of Cities in Iran (2018)." The population of the greater metropolitan area is 5.1 million (2016 Census).
  2. ^ „Isfahan Is Half The World”. New York Times. Архивирано из оригинала на датум 23. 7. 2018. Приступљено 23. 7. 2018. 
  3. ^ A. Karimi; M. R. Delavar. „Monitoring The Devastation Of Isfahan Artificial Water Channels Using Remote Sensing And GIS” (PDF). The International Symposium on Spatio-Temporal Modeling ,2005. Архивирано (PDF) из оригинала на датум 30. 10. 2020. Приступљено 29. 10. 2020. 
  4. ^ „حفر و تجهیز 70 حلقه چاه جدید برای جبران کمبود آب آشامیدنی اصفهان”. kayhan.ir. Архивирано из оригинала на датум 2020-12-15. Приступљено 2020-12-15. 
  5. ^ „اصفهان| خشکسالی پی‌درپی در اصفهان چاه‌های فلمن را هم خشک کرد- اخبار استانها تسنیم - Tasnim”. خبرگزاری تسنیم - Tasnim (на језику: персијски). Архивирано из оригинала на датум 2020-12-15. Приступљено 2020-12-15. 
  6. ^ „Isfahan's Organic and Planned Form of Urban. Greenways in Safavid Period” (PDF). www.sid.ir. Архивирано (PDF) из оригинала на датум 2020-12-15. Приступљено 2020-12-15. 
  7. ^ „Isfahan, Iran - Detailed climate information and monthly weather forecast”. Weather Atlas (на језику: енглески). Yu Media Group. Архивирано из оригинала на датум 5. 2. 2020. Приступљено 5. 2. 2020. 
  8. ^ „کاشت درخت زیتون در اصفهان صرفه اقتصادی دارد”. ایمنا (на језику: персијски). 2018-10-04. Архивирано из оригинала на датум 10. 2. 2019. Приступљено 2020-10-27. 
  9. ^ „Esfahan Climate Normals 1961-1990”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Архивирано из оригинала на датум 22. 9. 2020. Приступљено 8. 4. 2015. 
  10. ^ „Highest record temperature in Esfahan by Month 1951–2010”. Iran Meteorological Organization. Архивирано из оригинала на датум 25. 10. 2016. Приступљено 8. 4. 2015. 
  11. ^ „Lowest record temperature in Esfahan by Month 1951–2010”. Iran Meteorological Organization. Архивирано из оригинала на датум 4. 3. 2016. Приступљено 8. 4. 2015. 
  12. ^ а б в „IRAN: Major and Midsize Cities”. citypopulation.de. 20. 12. 2012. 
  13. ^ „شهرهای خواهر”. isfahan.ir (на језику: персијски). Isfahan. Архивирано из оригинала на датум 18. 6. 2020. Приступљено 2020-06-18. 
  14. ^ „Isfahan, Beirut named sister cities”. MNA. Архивирано из оригинала на датум 12. 10. 2007. Приступљено 02. 05. 2007. 
  15. ^ „Àsia-Pacífic” (на језику: каталонски). Barcelona. Архивирано из оригинала на датум 19. 6. 2020. Приступљено 2020-06-18. 
  16. ^ „Sister Cities of Istanbul”. Приступљено 01. 07. 2009. 
  17. ^ Erdem, Selim Efe (01. 07. 2009). „İstanbul'a 49 kardeş” (на језику: Turkish). Radikal. Приступљено 26. 07. 2009. »49 sister cities in 2003« 
  18. ^ „Sisterhoods”. Isfahan Islamic Council. 2005. Архивирано из оригинала на датум 19. 12. 2007. Приступљено 31. 12. 2007. 
  19. ^ „Yerevan Municipality - Sister Cities”. © 2005-2009 yerevan.am. Архивирано из оригинала на датум 02. 10. 2011. Приступљено 22. 06. 2009. 
  20. ^ „Saint Petersburg in figures - International and Interregional Ties”. Saint Petersburg City Government. Архивирано из оригинала на датум 24. 02. 2009. Приступљено 14. 07. 2008. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Matthee, Rudi (2012). Persia in Crisis: Safavid Decline and the Fall of Isfahan. I.B.Tauris. ISBN 978-1845117450. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]