Исцељење раслабљеног

С Википедије, слободне енциклопедије
Фреска Исцељење раслабљеног у манастиру Свети Никита у Северној Македонији.

Исцељење раслабљеног (од одра) је прича из Новог завета, из Синоптичких јеванђеља. У њеној суштини су речи раслабљенога Христу: немам човека, те се она чита као парабола о људском егоизму, четврте недеље по Васкрсу.[1]

Прича из Новог завета[уреди | уреди извор]

Потом беше празник јудејски, и изиђе Исус у Јерусалим. А у Јерусалиму код Овчијих врата постоји бања која се на јеврејском зове Витезда, и има пет тремова. У њима лежаше велико мноштво болесника, слепих, хромих, сухих, који чекаху да се вода заталаса. Јер анђео Господњи повремено силажаше и узбуркаваше воду; и који би први ушао пошто се узбурка вода, оздравио би, ма од какве болести боловао. А онде беше неки човек који тридесет и осам година беше болестан. Кад Исус виде овога где лежи, и разуме да је већ много година болестан, рече му:

Хоћеш ли да будеш здрав?

Одговори му болесник:

Да, Господе, немам човека да ме спусти у бању када се узбурка вода; а док ја дођем, други сиђе пре мене.

Рече му Исус:

Устани, узми одар свој и ходи. И одмах оздрави човек, и узе одар свој и хођаше....

— (Јован 5, 1—9)[1]

Фреска у Љубостињи[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Недеља раслабљеног”. Српска православна црква. Приступљено 7. 3. 2022.