Италијански хрт
![]() | |||||||||||||||||||||||||
Други називи | Мали италијански хрт | ||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Порекло | Египат | ||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||
Домаћи пас (Canis lupus familiaris) |
Италијански хрт је раса пса, верује се пореклом из Египта.[1]
Порекло
[уреди | уреди извор]Ова раса пса по веровању води порекло из Египта, на шта указују изгледом слични мумифицирани пси пронађени у гробницама фараона у веку п. н. е, италијански хрт постаје пас који је цењен и обожаван међу римским и грчким племством, а у 16. и 17. веку нашао се чак на двору.[1] Иако је имао улогу љубимца, овај пас је често коришћен у лову на зечеве.[1] Љубимац је био Чарлсу I, Фредерику Великом, породицама Д'Есте, Медичи, Висконти, краљици Марији од Шкотске, краљици Викторији, Лују XIII, Лују XIV и другима.[1] У другој половини 19. века италијански хрт одведен је у Велику Британију.[1]
Изглед
[уреди | уреди извор]- Виткост
- Глатка, сјајна, кратка длака црне, сиве или жуте боје[2]
- Уска глава са тамним очима и склопљеним, високо постављеним ушима
- Благо савијена кичма, увучен абдомен
- Дугачке, крхке ноге
Нарав
[уреди | уреди извор]Ова раса је јако привржена, с тим што јој треба времена да се веже па јој је тако потребна рана социјализација да би се боље уклопио са људима чак и животињама око себе.[1] У тим ситуцијама понаша се стидљиво, стога није добар у улози чувара.[1] Иако га карактерише дубок лавеж, због своје ситне, крхке грађе он није спреман да се супротстави нападачу. Осетљив је, слабије подноси хладноћу, како напољу тако и у кућним условима па се често може загрејати управо уз свог власника, а веома воли и да се мази, поготово они старији.[1] Иако осетљив на хладноћу, овај пас ужива у шетњи, брзо трчи, чак и преко 50 километара по часу, разигран је, те му треба посветити доста љубави и пажње.[2] Воле да уживају на осунчаном месту у кући или напољу, чак и да траже ма које високо место на коме ће седети и склупчати се, одмарати.[3]
Здравље
[уреди | уреди извор]Просечан животни век им је од 13 до 15 година.[4] Приликом куповине штенета, било би пожељно од узгајивача тражити здравствена осигурања родитеља штенета из сигурносних разлога.[3] Ови пси могу патити од дисплазије кука, разних алергија, катаракте, Фон Вилдебрандове болести и других. Због прилично крхких ногу, често може доћи до прелома.[3]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ђ е ж „"Мали италијански хрт"”. purina.
- ^ а б „"Мали италијански хрт"”. mezimci.
- ^ а б в „Italian Greyhound”. dogtime.
- ^ „"Italian Greyhound"”. akc.