Италијански језик

Из Википедије, слободне енциклопедије
италијански језик
lingua italiana, italiano,
lingua toscana, toscano
Изговор /itaˈljano/
Говори се у  Италија
 Швајцарска
 Сан Марино
 Ватикан
 Малта
 Француска
 Словенија
 Хрватска
 Бразил
 Аргентина
 САД
Регион јужна Европа
Број говорника
70 милиона (матерњи) (недостаје датум)
латиница
Званични статус
Службени језик у
 Европска унија
 Италија
 Швајцарска
 Сан Марино
 Ватикан
 Малта
 Словенија (Истра)
 Хрватска (Истарска жупанија)
Регулише неслужбено Академија дела Круска (италијански: Accademia della Crusca)
Језички кодови
ISO 639-1 it
ISO 639-2 ita
ISO 639-3 itainclusive code
Individual code:
ita – Италијански (обични)
{{{mapalt}}}
Мапа света где се говори италијански језик
  Државе у којима је матерњи језик
  Државе у којима је административни језик

Италијански (итал. lingua italiana или italiano) или тоскански језик (lingua toscana или toscano) је романски језик, који говори око 62 милиона људи, од којих већина живи у Италији.

Стандардни италијански темељи се на фирентинском нарјечју. Има дупле (или дуге) сугласнике, као латински (за разлику од других романских језика, као француски и шпански). Као код других романских језика, изузев француског, нагласак речи је различит. Пише се латиницом.

Италијански је службени језик у Италији и Сан Марину, као и у Швајцарским кантонима Тичино и Граубинден (Гриђони). Италијански је уз латински други службени језик у Ватикану, уз словеначки је службен и у словеначким приморским општинама Копер, Изола и Пиран, те се уз хрватски користи и у Истри где живи италијанска мањина. Доста је раширен и међу потомцима исељеника у Луксембургу, САД и Аустралији. Такође је широко разумљив и подучаван на Малти, где је био један од службених језика до 1934. кад га је заменио енглески. Много мање се говори у бившим афричким колонијама Италије, као што су Сомалија, Либија и Еритреја.

Италијански је пети по реду језик на свету који се учи у школама (након енглеског, француског, шпанског и немачког).

Историја[уреди]

Као и многи национални језици, италијански језик је модерни дијалект који се наметнуо као домнинантан језик региона који је много шири од његовог првобитног подручја. Стандардни италијански језик је тоскански дијалект из околине Фиренце, Пизе и Сијене. Могуће је показати да је овај језик обогаћен утицајима језика Сицилије, Рима и других региона. Тоскански дијалект се није наметнуо из политичких, већ из разлога културног престижа. На овом дијалекту су стварали Данте Алигијери, Франческо Петрарка и Ђовани Бокачо, три најзначајнија италијанска писца касног Средњег века. То је такође језик Фиренце, града познатог по лепоти архитектуре и дугој историји просперитета. Стога није необично да је италијански језик вековима био међународни језик културе и умености. Сви савремени европски језици имају део речника који је потекао из италијанског, а тиче се музике и ликовних уметности.

Стандардна италијанска граматика је настала касније, у доба Ренесансе. Њу су формализовали кардинал Пјетро Бембо и библиотекар и ерудита Алдо Мануцио са својим књижевним кругом Азолани (Gli Asolani).

Дијалекти италијанског[уреди]

Готово сви романски језици који се говоре у Италији сматрају се стандардним језиком или дијалектима италијанског језика. Једини изузеци су сардинијски и фриулски језик, који су званично признати као регионални језици.

Многи италијански дијалекти моу се сматрати посебним историјским језицима.[1] То су на пример: фриулски, наполитански, сардинијски, сицилијански, лигурски, пијемонтски, венецијански, калабријски и други. Постоје језици који се говоре у Италији, и утицали су на италијански језик, али се не сматрају делом италијанског: албански, грчки, немачки, ладин и окситански.

Фонетика и фонологија[уреди]

Самогласници[уреди]

Италијански језик има 7 самогласника.

Самогласници у италијанском језику
  • [i], пример: isola - [ˈiːzola]
  • [e], пример: mela - [ˈmeːla]
  • [ɛ], пример: bella - [ˈbɛlla]
  • [a], пример: pane - [ˈpaːne]
  • [ɔ], пример: rosa - [ˈrɔːza]
  • [o], пример: sotto - [ˈsotto]
  • [u], пример: fuga - [ˈfuːɡa]

Ненаглашени самогласници[уреди]

Италијански језик разликује 5 ненаглашених самогласника. Међу ненаглашене самогласнике не спадају отворени вокали [ɛ] и [ɔ].

Сугласници[уреди]

У пољима која садрже два симбола, први одговара безвучном, а други звучном сугласнику.

Сугласници у италијанском језику
билабијални лабио-
дентални
зубни/
алвеоларни
предњонепчани задњонепчани
назални m ɱ n ɲ ŋ*
плозивни p, b , k, ɡ
африкати ʦ, ʣ ʧ, ʤ
фрикативни f, v s, z ʃ
вибранти r
латерални l ʎ
апроксиманти j w

Назали се асимилују када им следи сугласник, на пример, када су испред велара k или ɡ, изговарају се заједно као ŋ.

Италијански језик има дуге и кратке сугласнике (особина геминације). Дужина се може разликовати код свих сугласника, осим ʃ, ts, dz, ʎ, ɲ, који су увек дуги, и z, који је увек кратак.

Звучни посталвеоларни фрикатив ʒ присутан је само у позајмљеним речима. На пример, garage (ɡaˈraːʒ).

Алфабет[уреди]

Стандардни алфабет (21 слово): Aa Bb Cc Dd Ee Ff Gg Hh Ii Ll Mm Nn Oo Pp Qq Rr Ss Tt Uu Vv Zz

Са диакритиком (30 слова): Aa Àà Bb Cc Dd Ee Èè Éé Ff Gg Hh Ii Ìì Íí Ll Mm Nn Oo Òò Óó Pp Qq Rr Ss Tt Uu Ùù Úú Vv Zz

Примери језика[уреди]

реч превод стандардни изговор
земља terra ˈtɛɾɾa
небо cielo ˈʧɛlo
вода acqua ˈakkwa
ватра fuoco ˈfwɔko
човек uomo ˈwɔmo
жена donna ˈdɔnna
јести mangiare manˈʤaɾe
пити bere ˈbeɾe
велики grande ˈɡɾande
мали piccolo ˈpikkolo
ноћ notte ˈnɔtte
дан giorno ˈʤɔɾno

Сертификација италијанског језика, CELI[уреди]

Сертификати италијанског језика потрврђују степен језичке компетенције италијанског језика као страног. Намењени су странцима, као и италијанима који живе у инострантву (потомци италијанских емиграната), али и странцима који су се доселили у Италију. Да бисте полагали ове испите није неопходно да већ поседујете одређене дипломе и титуле.

Како би се испити одржавали и у иностранству посредством испитних центара, Министарство спољних послова је склопило уговор са Универзитетом за у Перуђи – сертификати CELI. Министарство спољних послова Италије признаје овај Универзитет као институцију које издаје сертификате о нивоу језичких компетенција када је у питању италијански језик као страни. Овај сертификат признат је и од стране Министарства просвете и Министарства рада и социјалне политике Италије.

Студије у Италији[уреди]

Министарство просвете Италије признаје CELI 3 (ниво B2) као сертификат који сведочи о знању италијанског језика неопходног за студије у Италији на италијанском језику.

Испитни центри[уреди]

У Србији постоје три испитна центра:

1) Италијански институт за културу у Београду;

2) Интернационални образовни систем „Руђер Бошковић” у Београду;

3) Школа страних језика „Академија Александрија” у Нишу.

CELI сертификат[уреди]

CELI (Certificati di conoscenza della lingua italiana) је један од најпрестижнијих европских језичких сертификата који је у систему квалитета ALTE. CELI испити (и сертификати) су у складу са европским стандардима квалитета ALTE (Association of Language Testers in Europe) и CEF (Common European Framework) Савета Европе.

Нивои и испитни рокови[уреди]

Сертификат CELI постоји у шест нивоа (А1-C2) и испити се одржавају у три испитна рока: у марту, јуну и новембру. Испити се могу полагати са навршених 16 година, а CELI per adolescenti испит (испит за ученике од 13 до 19 година) постоји у три нивоа (А2, B1 и B2) и одржава се у мајском испитном року у гимназији „Руђер Бошковић” у Београду). Испити за ученике су веома добро прилагођени њиховом узрасту и захтевима у окивру наставног плана и програма.

Структура CELI и CELI per adolescenti[уреди]

Сваки испит подељен је на два дела: усмени и писмени.

Писмени део испита састоји се из три дела: разумевање текстова читањем, писање и разумевање на слух. Испити трају од сат и петнаест минута до максмималних четири и по сати на највишем нивоу. Оцене А, B и C су пролазне. Уколико се неки део испита не положи (усмени или писмени), тај део се може поново полагати у року од годину дана. У том случају плаћа се 70% од укупне цене испита. Од B2 нивоа у писменом делу ради се и лексика.

Усмени део испита А1, А2, B1 састоји се из три дела (лично представљање, опис фотографије, role play), на нивоу Б2 постоји и препричавање текста, ниво C1 захтева представљање, поређење две фотографије и анализу табеле, а ниво C2 представљање, опис фотофрафије, препричавање текста и коментарисање неких изрека или пословица.

Припрема[уреди]

Припремну наставу можете похађати у сва три испитна центра, као и у многим школама језика. Припремна настава није обавезна, па се за испите можете припремати и сами.

Пријављивање[уреди]

Сви заинтересовани за похађање припремне наставе и/или полагање испита за сертификат могу се пријавити на:

1) Italijanski institut za kulturu: corsilingua.iicbelgrado@esteri.it,

2) Internacionalni obrazovni sistem „Ruđer Bošković”: jelena.poznic@boskovic.edu.rs,

3) Škola stranih jezika „Akademija Aleksandrija”: na sajtu škole.



Референце[уреди]

  1. „Ethnologue web reference for Italian”. Ethnologue.com. Приступљено 21. 4. 2010. 

Спољашње везе[уреди]