Итријум

Из Википедије, слободне енциклопедије
Итријум,  39Y
Y,39.jpg
Општа својства
Име, симбол итријум, Y
Итријум у периодном систему
Водоник (диатомски неметал)
Хелијум (племенити гас)
Литијум (алкални метал)
Берилијум (земноалкални метал)
Бор (металоид)
Угљеник (полиатомски неметал)
Азот (диатомски неметал)
Кисеоник (диатомски неметал)
Флуор (диатомски неметал)
Неон (племенити гас)
Натријум (алкални метал)
Магнезијум (земноалкални метал)
Алуминијум (постпрелазни метал)
Силицијум (металоид)
Фосфор (полиатомски неметал)
Сумпор (полиатомски неметал)
Хлор (диатомски неметал)
Аргон (племенити гас)
Калијум (алкални метал)
Калцијум (земноалкални метал)
Скандијум (прелазни метал)
Титанијум (прелазни метал)
Ванадијум (прелазни метал)
Хром (прелазни метал)
Манган (прелазни метал)
Гвожђе (прелазни метал)
Кобалт (прелазни метал)
Никл (прелазни метал)
Бакар (прелазни метал)
Цинк (прелазни метал)
Галијум (постпрелазни метал)
Германијум (металоид)
Арсен (металоид)
Селен (полиатомски неметал)
Бром (диатомски неметал)
Криптон (племенити гас)
Рубидијум (алкални метал)
Стронцијум (земноалкални метал)
Итријум (прелазни метал)
Цирконијум (прелазни метал)
Ниобијум (прелазни метал)
Молибден (прелазни метал)
Технецијум (прелазни метал)
Рутенијум (прелазни метал)
Родијум (прелазни метал)
Паладијум (прелазни метал)
Сребро (прелазни метал)
Кадмијум (прелазни метал)
Индијум (постпрелазни метал)
Калај (постпрелазни метал)
Антимон (металоид)
Телур (металоид)
Јод (диатомски неметал)
Ксенон (племенити гас)
Цезијум (алкални метал)
Баријум (земноалкални метал)
Лантан (лантаноид)
Церијум (лантаноид)
Празеодијум (лантаноид)
Неодијум (лантаноид)
Прометијум (лантаноид)
Самаријум (лантаноид)
Еуропијум (лантаноид)
Гадолинијум (лантаноид)
Тербијум (лантаноид)
Диспрозијум (лантаноид)
Холмијум (лантаноид)
Ербијум (лантаноид)
Тулијум (лантаноид)
Итербијум (лантаноид)
Лутецијум (лантаноид)
Хафнијум (прелазни метал)
Тантал (прелазни метал)
Волфрам (прелазни метал)
Ренијум (прелазни метал)
Осмијум (прелазни метал)
Иридијум (прелазни метал)
Платина (прелазни метал)
Злато (прелазни метал)
Жива (прелазни метал)
Талијум (постпрелазни метал)
Олово (постпрелазни метал)
Бизмут (постпрелазни метал)
Полонијум (постпрелазни метал)
Астат (металоид)
Радон (племенити гас)
Францијум (алкални метал)
Радијум (земноалкални метал)
Актинијум (актиноид)
Торијум (актиноид)
Протактинијум (актиноид)
Уранијум (актиноид)
Нептунијум (актиноид)
Плутонијум (актиноид)
Америцијум (актиноид)
Киријум (актиноид)
Берклијум (актиноид)
Калифорнијум (актиноид)
Ајнштајнијум (актиноид)
Фермијум (актиноид)
Мендељевијум (актиноид)
Нобелијум (актиноид)
Лоренцијум (актиноид)
Радерфордијум (прелазни метал)
Дубнијум (прелазни метал)
Сиборгијум (прелазни метал)
Боријум (прелазни метал)
Хасијум (прелазни метал)
Мајтнеријум (непозната хемијска својства)
Дармштатијум (непозната хемијска својства)
Рендгенијум (непозната хемијска својства)
Коперницијум (прелазни метал)
Нихонијум (непозната хемијска својства)
Флеровијум (непозната хемијска својства)
Московијум (непозната хемијска својства)
Ливерморијум (непозната хемијска својства)
Тенесин (непозната хемијска својства)
Оганесон (непозната хемијска својства)
Sc

Y

Lu
стронцијумитријумцирконијум
Атомски број (Z) 39
Група, блок група 3, d-блок
Периода периода 5
Категорија   прелазни метал
Рел. ат. маса (Ar) 88,90585 u
Ел. конфигурација [Kr]4d15s2
електрона по љускама
2, 8, 18, 9, 2
Физичка својства
Боја сребрносива
Агрегатно стање чврсто
Тачка топљења 1799 K
(1526 °C)
Тачка кључања 3609 K
(3336 °C)
Густина 4472 kg/m3
Моларна запремина 19,88×10−3 m3/mol
Топлота фузије 11,4 kJ/mol
Топлота испаравања 363 kJ/mol
Сп. топл. капацитет 300 J/(kg·K)
Атомска својства
Оксидациона стања 3
Особине оксида слабо базни
Електронегативност 1,22 (Полинг)
1,11 (Олред)
Енергије јонизације 1: 600 kJ/mol
2: 1.180 kJ/mol
3: 1.980 kJ/mol
(остале)
Атомски радијус 180 (212) pm
Ковалентни радијус 162 pm
Остало
Кристална структура збијена хексагонална (HCP)
Хексагонална збијена кристална структура за итријум
Брзина звука 3.300 m/s (293,15 K)
Топл. водљивост 17,2 W/(m·K)
Сп. ел. водљивост 1,66×106 S/m
CAS број 7440-65-5
референцеВикиподаци

Итријум (Y, лат. ytrium) - је метал IIIB групе.[1][2]

Има 32 изотопа чије се атомске масе налазе између 80-99. Постојан је само један - изотоп 89, који представља 100% природног састава тог елемента.

Заступљен је у земљиној кори у количини од 30 ppm (енгл. . parts per million) у облику минерала ксенотимита.

Откривен је 1794. године од стране J. Gadolina у Финској.

То је један од четри елемената који су добили имена по Шведским градовима.

Гради хидриде, оксиде, флуориде и хидроксиде. Хидриди итријума се користе као врло јака редукциона средства.

Биолошки значај - претпоставља се да изазива рак.

У чистом облику итријум је сребрносив метал. На његовој површини се ствара постојан слој оксида, као и код алуминијума. Његове хемијске особине подсећају на магнезијум. Лако се пали али не сам од себе. Са водом реагује веома споро градећи хидроксид. У чистом облику се користи као један од елемената у производњи телевизијских екрана. Лампе од легуре итријума са Волфрамом се користе у рендгенографији.

Извори[уреди]

  1. Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  2. Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]