Итријум

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Итријум
Y,39.jpg
Општа својства
Име, симбол итријум, Y
У периодном систему
Водоник Хелијум
Литијум Берилијум Бор Угљеник Азот Кисеоник Флуор Неон
Натријум Магнезијум Алуминијум Силицијум Фосфор Сумпор Хлор Аргон
Калијум Калцијум Скандијум Титанијум Ванадијум Хром Манган Гвожђе Кобалт Никл Бакар Цинк Галијум Германијум Арсен Селен Бром Криптон
Рубидијум Стронцијум Итријум Цирконијум Ниобијум Молибден Технецијум Рутенијум Родијум Паладијум Сребро Кадмијум Индијум Калај Антимон Телур Јод Ксенон
Цезијум Баријум Лантан Церијум Празеодијум Неодијум Прометијум Самаријум Европијум Гадолинијум Тербијум Диспрозијум Холмијум Ербијум Тулијум Итербијум Лутецијум Хафнијум Тантал Волфрам Ренијум Осмијум Иридијум Платина Злато Жива Талијум Олово Бизмут Полонијум Астат Радон
Францијум Радијум Актинијум Торијум Протактинијум Уранијум Нептунијум Плутонијум Америцијум Киријум Берклијум Калифорнијум Ајнштајнијум Фермијум Мендељевијум Нобелијум Лоренцијум Радерфордијум Дубнијум Сиборгијум Боријум Хасијум Мајтнеријум Дармштатијум Рендгенијум Коперницијум Нихонијум Флеровијум Московијум Ливерморијум Тенесин Оганесон
Sc

Y

Lu
стронцијумитријумцирконијум
Атомски број (Z) 39
Група, периода група 3, периода 5
Блок d-блок
Категорија   прелазни метал
Рел. ат. маса (Ar) 88,90584(2)[1]
Ел. конфигурација [Kr]4d15s2
по љускама
2, 8, 18, 9, 2
Физичка својства
Боја сребрносива
Агрегатно стање чврсто
Тачка топљења 1.799 K (1.526 °‍C)
Тачка кључања 3.609 K (3.336 °C)
Густина 4.472 kg/m3
Моларна запремина 19,88×10−3 m3/mol
Топлота фузије 11,4 kJ/mol
Топлота испаравања 363 kJ/mol
Притисак паре 5,31 Pa (1.799 K)
Сп. топл. капацитет 300 J/(kg·K)
Атомска својства
Оксидациона стања 3
Особине оксида слабо базни
Електронегативност 1,22 (Полинг)
1,11 (Олред)
Енергије јонизације 1: 600 kJ/mol
2: 1.180 kJ/mol
3: 1.980 kJ/mol
(остале)
Атомски радијус 180 (212) pm
Ковалентни радијус 162 pm
Линије боје у спектралном распону
Остало
Кристална структуразбијена хексагонална (HCP)
Хексагонална збијена кристална структура за итријум
Брзина звука 3.300 m/s (293,15 K)
Топл. водљивост 17,2 W/(m·K)
Сп. ел. водљивост 1,66×106 S/m
CAS број 7440-65-5
референцеВикиподаци

Итријум (Y, лат. ytrium) метал је IIIB групе.[2][3]

Има 32 изотопа чије се атомске масе налазе између 80-99. Постојан је само један — изотоп 89, који представља 100% природног састава тог елемента.

Заступљен је у земљиној кори у количини од 30 ppm (енгл. parts per million) у облику минерала ксенотимита.

Откривен је 1794. године од стране J. Gadolina у Финској. То је један од четри елемената који су добили имена по шведским градовима.

Гради хидриде, оксиде, флуориде и хидроксиде. Хидриди итријума се користе као врло јака редукциона средства. Биолошки значај — претпоставља се да изазива рак.

У чистом облику итријум је сребрносив метал. На његовој површини се ствара постојан слој оксида, као и код алуминијума. Његове хемијске особине подсећају на магнезијум. Лако се пали али не сам од себе. Са водом реагује веома споро градећи хидроксид. У чистом облику се користи као један од елемената у производњи телевизијских екрана. Лампе од легуре итријума са волфрамом се користе у рендгенографијарендгенографији.

Референце[уреди]

  1. ^ Meija, J.; et al. (2016). „Atomic weights of the elements 2013 (IUPAC Technical Report)”. Pure and Applied Chemistry. 88 (3): 265—291. doi:10.1515/pac-2015-0305. 
  2. ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. 
  3. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Спољашње везе[уреди]