Ичан Кала

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Ичан Кала
KhivaWalls.jpg
Светска баштина Унеска
Званично име Ичан Хала
Место Хива, Узбекистан Уреди на Википодацима
Координате 41°22′40″ СГШ; 60°21′34″ ИГД / 41.377718° СГШ; 60.359476° ИГД / 41.377718; 60.359476
Критеријум Културно добро: iii, iv, v
Упис 2001. (25. седница)
Веб-сајт http://whc.unesco.org/en/list/543

Ичан Кала (персијски језик: ایچان قلعه) је утврђени Унутрашњи стари део града Хиве у Узбекистану. Ичан Кала је вековима имала велику трговачку важност као последње одмаралиште каравана пре њиховог пута преко пустиње према Ирану. У 4. веку је био престоница Великог Хорасана, иранског краљевства које је процвало захваљујући веома успешном систему наводњавања чиме су тзв. "црни песак" претварали у раскошне пашњаке, баште и цветњаке. Ичан Кала је делио Историју Узбекистана, а процват доживљава у 18. и 19. веку када је био престоница Хиванског каната којим су владали Астраханци, потомци Џингис-кана.

У њему се налази више од 50 историјских споменика, од којих је неколико џамија, медреса и маузолеја, две величанствене палате и 250 старих кућа, већином из 18. и 19. века, али старијих корена. Тако је нпр. Џамија Џума основана у 10. веку, о чему сведочи прослављена дворана са 112 ступова донешених из још ранијих грађевина, али јој је данашњи изглед из обнове 1788—89. године.

Најзнаменитије су њене правилне четвртасте градске зидине од опеке с четири градска врата на средини сваке стране. Иако су њени темељи постављени у 10. веку, данашње 10 метара високе зидине су подигнуте у касном 17. веку и касније су обнављане.

Остале грађевине из 19. века, као што су медресе Ала Кулија (1835) и Ислам Хоџе (1908—10.) су изванредни примери складног уклапања нових грађевина у стару урбану средину. Због тога је Ичан Кала уписана на УНЕСКОСписак места Светске баштине у Азији и Аустралазији 2001. године.


Спољашње везе[уреди]

  • Mankovskaya L., Bulatova V., Pamyatniki zodchestva Xorezma, T., 1978.[1]

Извори[уреди]

  1. ^ OʻzME. Birinchi jild. Toshkent, 2000-yil