Иштван Тиса

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Иштван Тиса
Istvan Tisza.jpg
Гроф Иштван Тиса на слици коју је насликао Ђула Бенцур
Пуно име Иштван Тиса од Борос-јене и Сегеда
Датум рођења (1861-04-22)22. април 1861.
Место рођења Будимпешта
 Аустријско царство
Датум смрти 31. октобар 1918.(1918-10-31) (57 год.)
Место смрти Будимпешта
 Аустроугарска

Гроф Иштван Тиса од Борос-јене и Сегеда (мађ. gróf Tisza István de Borosjenő et Szeged; Будимпешта, 22. април 1861Будимпешта, 31. октобар 1918) је био мађарски политичар.

Биографија[уреди]

Тиса се родио у Будимпешти. Премијер Мађарске је био од 1903. до 1905. године, те од 1913. до 1917. године. Имао је утицаја у свим важнијим догађајима у тим периодима. Родио се као син Калмана Тисе, премијера мађарске од 1875. до 1890. године, чију је Либералну странку и наслиједио. Тисе су поријеклом калвинистичка племићка породица из Трансилваније.

Постдипломске студије је завршио на Оксфорду 1880тих година 19. вијека, када је постао јако утицајан у Енглеској. Либерална странка је променила име у Национална странка рада 1905. године. У својим мандатима, Тиса је доминирао мађарском политичком сценом.

Тисин херој и узор био је Ото фон Бизмарк. Тиса је себе видио као отјеловљење свега најбољег у мађарском животу, те је због тога био против сваке реформе и промјене. У економским односима, Тиса је био модернизатор, те је подржао процес индустрализације. Тиса је био противник антисемитизма.

У јулу 1914. године, противио се аустроугарском рату против Србије, на основу тога да је Двојна монархија већ имала и превише Словена. Тису је смакао, као премијера, реформиста Карл I због његовог противљења ширењу концесије. Међутим, Тиса је наставио да опструира реформе све до краја рата. Убио га је у Будимпешти побуњенички војник у октобру 1918. године. У процесу који је сљедио након пада комунистичког режима (завршен 6. октобра 1921. године), судија Иштван Гадо прогласио је кривим сљедеће особе: Пал Кери (размијењен са Совјетским Савезом), Јозеф Погани (познат и као Џон Пепер), побијегао у Беч, па у Москву, па у САД); Иштван Добо; Тивадар Хорват Шановић (побијегао); Шандор Хитнер (умро у затворској болници 1923. године); Тибор Станиковски (једини који је одслужио казну од 18 година, а пуштен је 1938. године).

До данашњег дана у Мађарској, многи људи вјерују да је Гроф Михаљ Карољи, који је био први премијер Мађарске совјетске републике и који није учинио много да истражи убиство током своје тромјесечне власти, био умијешан у убиство Грофа Тисе.

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • Деак, Иштван "The Decline and Fall of Habsburg Hungary, 1914-18" стр. 10-30 из Hungary in Revolution, издање Ivan Volgyes Lincoln: Универзитет у Небраски, 1971.
  • Менцер, Бела "Bela Kun and the Hungarian Revolution of 1919" стр. 299-309 из History Today свеска XIX, издање #5, мај 1969, History Today Inc: Лондон.
  • Вермеш, Габор "The October Revolution In Hungary" стр. 31-60 из Hungary in Revolution, издање Ivan Volgyes Lincoln: Универзитет у Небраски, 1971.

Спољашње везе[уреди]