Ијан Макјуан

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Ијан Макјуан
Salon du livre de Paris 2011 - Ian McEwan - 003.jpg
Ијан Макјуан у Паризу 2011.
Датум рођења(1948-06-21)21. јун 1948.
Место рођењаОлдершот,  Велика Британија
Званични веб-сајт
www.ianmcewan.com

Ијан Макјуан (енгл. Ian McEwan; Олдершот, 21. јун 1948) енглески романописац и приповедач. Добитник је угледних признања као што су награда "Сомерсет Мом" и Букерова награда.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Као син професионалног официра детињство је провео у војним базама у Сингапуру и Либији.[2] Студирао је књижевност и магистрирао на првој британској катедри за креативно писање код култног сатиричара Малколма Бредберија. На књижевној сцени појављује се 1975. са својом магистарском тезом - шокантном збирком приповедака Прва љубав, последњи обреди, која му доноси награду "Сомерсет Мом". Следи друга збирка прича, а потом и романи Бетонски врт, Утеха странаца, Дете у времену, Невин човек, Црни пси, Истрајна љубав и виртуозна сатира Амстердам којом осваја Букерову награду 1998. Роман Искупљење из 2001, оцењен је као ремек-дело савремене англофонске књижевности, добија висока признања у Британији, Шпанији, Немачкој и САД, и достиже милионски тираж.[3][4] Аутор је и једне књиге за дјецу: Сањар. Један је од најпопуларнијих европских писаца, а Тајмс га је 2009. године уврстио на листу 50 највећих британских писаца од 1945. године. Дејли Телеграф му је доделио високу 19. позицију на листи 100 најмоћнијих људи у британској култури.[5]

На српски су превођени његови романи који су наилазили на значајан одзив критике.[6]

Награде[уреди | уреди извор]

  • Букерова награда 1998. за дело Амстердам[7]
  • Сомерсет награда 1976. за Прва љубав, последњи обреди[8]

Дела на српском[уреди | уреди извор]

Романи[уреди | уреди извор]

  • Утеха странаца (1991)
  • Црни пси (1998)
  • Амстердам (1999)
  • Искупљење (2001)
  • Трајна љубав (2004)
  • Сањар (2006)
  • Субота(2006)
  • Чезил Бич (2007)
  • Бетонски врт (2010)
  • Солар (2011)
  • Закон о деци (2017)
  • Орахова љуска (2018)
  • Дете у времену (2018)
  • Машине као ја (2019)[9]

Приче[уреди | уреди извор]

  • Геометрија тела: 4 приче (2014)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Makjuan favorit za nagradu "Buker". Mondo. Приступљено 26. 12. 2017. 
  2. ^ „Ијан Макјуан: Kиш је моја Србија”. Новости. Приступљено 5. 2. 2020. 
  3. ^ „Ian McEwan, The Art of Fiction No. 173”. The Paris Review. Приступљено 5. 2. 2020. 
  4. ^ Врбавац, Јасмина (2007). Три и по: критике (1. изд.). Зрењанин, Нови Сад: Агора. стр. 102—103. 
  5. ^ „Ијан Мекјуан”. Биографија. Приступљено 5. 2. 2020. 
  6. ^ Bazdulj, Miharem. „Pre seksa”. Vreme. Приступљено 26. 12. 2017. 
  7. ^ „The Man Booker Prize 1998”. The Man Booker Prize. Приступљено 5. 2. 2020. 
  8. ^ „Ian McEwan”. Literaryfestivals. Архивирано из оригинала на датум 05. 07. 2019. Приступљено 5. 2. 2020. 
  9. ^ „Makjuan, Ijan”. carobnaknjiga.rs. Приступљено 16. 9. 2019. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Ђерговић Јоксимовић Зорица: Ijan Makjuan: polifonija zla. - Beograd: Geopoetika, 2009—341 str. ; 20 cm. - (Edicija Teorija / Geopoetika). ISBN 978-86-7666-204-3.