Иља Пригожин

С Википедије, слободне енциклопедије
Иља Пригожин
Ilya Prigogine 1977c.jpg
Иља Романович Пригогин
Рођење(1917-01-25)25. јануар 1917.
Москва, Руска Империја
Смрт28. мај 2003.(2003-05-28) (86 год.)
Брисел, Белгија
НаградеНобелова награда за хемију (1977)

Иља Романович Пригожин (рус. Илья́ Рома́нович Приго́жин; 25. јануар 1917 – 28. мај 2003) био је совјетскобелгијски хемичар, познат по свом раду на дисипативним структурама, сложеним системима и иреверзибилности. Добитник Нобелове награде.

Биографија[уреди | уреди извор]

Порекло и образовање[уреди | уреди извор]

Пригожин је рођен 25. јануара 1917. године у Москви, неколико месеци пре избијања Октобарске револуције.[1] Његов отац, Роман Пригожин, је хемијски инжењер на Московском технолошком институту. Породица је била критична према новом совјетском систему и напустила је Русију 1921. године. Најпре су емигрирали у Немачку, а 1929. у Белгију, да би 1949. године добили белгијско држављанство. Дипломирао је хемију 1943. на Слободном универзитету у Бриселу и одбранио докторат 1945. о термодинамичким системима.

Научна каријера[уреди | уреди извор]

Године 1947. постављен је за професора физичке хемије на Слободном универзитету у Бриселу. Ради у области термодинамике и неравнотежних иреверзибилних система. Да би објаснио проучаване појаве, развио је теорију дисипативних структура. Он представља структуре које испитује као нелинеарну функцију времена и разматра њену способност да размењује материју или енергију са околином, спонтано се дестабилизујући. Педесетих година 20. века формулисао је теорему (Пригожинова теорема) према којој је стопа генерисања ентропије у отвореном термодинамичком систему минимална и да је термодинамичка нестабилност карактеристична за самоорганизоване системе.

Године 1962. Пригожин је постао директор Међународног института за физику и хемију „Солве“ у Бриселу. Проучава примену теорије неравнотежних термодинамичких система на биолошке системе и предлаже да се теорија и математички модели могу применити на друштвене системе, транспорт и управљање природним ресурсима, метеорологију и другде.

Од 1967. године је и директор Центра за статистичку механику и термодинамику, који је основао на Универзитету Тексас – Остин.

Преминуо је 28. маја 2003. године у Бриселу у 86. години.

Признања[уреди | уреди извор]

Године 1977. добио је Нобелову награду за хемију „за допринос термодинамици неравнотежних процеса, посебно у теорији дисипативних структура“.

Иља Пригожин је био члан Краљевске белгијске академије, Њујоршке академије наука, Румунске академије наука, Краљевског научног друштва Упсале, Немачке академије природњака „Леополдина“, Америчке академије хуманистичких и природних наука, америчког Хемијског друштва и Пољског хемијског друштва.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Multiple sources:

Спољашње везе[уреди | уреди извор]