Кабир

С Википедије, слободне енциклопедије
Кабир Дас
Kabir004.jpg
Кабир Дас
Датум рођења1398[1]:14–15
Место рођењаВаранаси, Сајидска династија
 Индија
Датум смрти1518
Место смртиМагхар, Лоди династија
 Индија
Деловање

Кабир, познат и као Кабир Дас и Сант Кабир Сахиб (хинд. कबीर, панџ. ਕਬੀਰ, урд. کبير; 1440, Бенарес, Пенџаб — 1518)[1]:14–15 био је индијски песник и реформатор из Бенарса. Био је под утицајем вишнуитског верског учења Рамананде.[2] Његова поезија је израз електричног спајања хиндуизма и ислама.[3] Три збирке које су написане у мешавини хинди-дијалекта, стихом који се римује и разноликим строфама, углавном се сматрају аутентичним: „Књига рачуна“ , затим збирка у сикхском дијалекту „Ади Грантху“ и „Сабрани списи“.

Његова дела су утицала на хиндуистички Бакти покрет и његови стихови налазе се у сикистичким списима Гуру Грант Сахибa, Сатгуру Грант Сахибa од Светог Гариба Даса[4] и Кабир Сагарa.[5][6][7]

Рођен у граду Варанаси у Утар Прадешу, познат је по томе што је критичан и према организованој религији и према религијама. Он је довео у питање бесмислене и неетичке праксе свих религија, пре свега погрешне праксе у хиндуистичкој и муслиманској религији.[5][8] За живота су му због његових ставова претили хиндуси и муслимани.[9] Када је умро, хиндуси и муслимани које је он инспирисао сматрали су га својим.[6]

Кабир је сугерисао да је Истина са особом која је на путу праведности, сматрао је да је све, живо и неживо, божанско, и која је пасивно одвојено од ствари света.[6] Да би се сазнала Истина, предложио је Кабир, потребно је одбацити „ја“ или его.[9] Кабирово наслеђе опстаје и наставља се кроз Кабир пант („Пут Кабира“), верску заједницу која га признаје као свог оснивача и једна је од Сант Мат секти. Његови чланови су познати као Кабир пантис.[10]

Рани живот и позадина[уреди | уреди извор]

Године Кабировог рођења и смрти су нејасне.[11][12] Неки историчари фаворизују 1398–1448 као период у коме је Кабир живео,[13][14] док други фаворизују 1440–1518.[15][5][16] Генерално, верује се да је Кабир рођен 1398. (Самват 1455),[1]:14–15 на дан пуног месеца у месецу Џајеште (према историјском хиндуистичком календару Викрам Самват) у време Брамамухарте. Постоји значајна научна дебата о околностима око Кабировог рођења. Многи следбеници Кабир Сахеба верују да је Кабир Сахеб дошао из Сатлока тако што је преузео тело светлости и инкарнирао се на цвету лотоса и тврде да је Риши Аштананд Џи био директни сведок овог инцидента, који се и сам појавио на цвету лотоса у језеру Лахартара. Заправо, данас на језеру постоји Кабирпант који учвршћује управо ово веровање.

Неколико извештаја помиње да су Кабир Сахеба у облику детета на језеру Лахартара пронашли муслимански ткач по имену Ниру и његова жена Нима који су га одгајали као своје дете.[17]

Раширено се верује да је Кабир постао један од многих ученика Бакти песника Свамија Рамананде у Варанасију, познатог по преданом вишнуизму са снажном склоношћу ка монистичкој адвајтској филозофији која учи да је Бог у свакој особи, у свему.[6][18][19] Рани текстови о његовом животу га стављају на вишнуистичку традицију хиндуизма, као и на суфијску традицију ислама.[20] Према Ирфану Хабибу, две рукописне верзије персијског текста Дабистан-и-Мазахиб су најранији познати текстови са биографским подацима о Кабиру.[21] Дабистан-и-Мазахиб наводи да је Кабир „Бајраги“ (вишнуистички јога) и наводи да је Раманандов ученик (у тексту се више пута спомиње као „банда“).

Верује се да је Кабирова породица живела на локалитету Кабир Чаура у Варанасију (Банарас). Кабир мата (कबीरमठ), мата који се налази у задњим уличицама Кабир Чауре, слави његов живот и време.[22] Уз имање је кућа по имену Нирутила (नीरू टीला) у којој се налазе гробови Ниру и Нима.[23]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Machwe, Prabhakar (1968). Kabir. New Delhi: Sahitya Akademi. стр. 14—15. 
  2. ^ „Kabir | Indian mystic and poet”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-17. 
  3. ^ Garcia, Carol Henderson; Henderson, Carol E. (2002). Culture and Customs of India (на језику: енглески). Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-313-30513-9. 
  4. ^ Keay, F. E. (1931). Kabir and his followers : the religious life of India. Calcutta: Association Press. стр. 164—165. 
  5. ^ а б в The Editors of Encyclopaedia Britannica (2022). „Kabir”. Encyclopedia Britannica. Приступљено 3. 2. 2022. 
  6. ^ а б в г Tinker 1990, стр. 75–77.
  7. ^ McGregor 1984, стр. 47.
  8. ^ Henderson Garcia 2002, стр. 70–71.
  9. ^ а б Hess & Singh 2002, стр. 4.
  10. ^ Lorenzen 1987, стр. 281–302.
  11. ^ Lorenzen 1991, стр. 12-18.
  12. ^ Dass 1991, стр. 14.
  13. ^ Hess & Singh 2002.
  14. ^ Dass 1991, стр. 5.
  15. ^ Lorenzen, David N. (2006). Who invented Hinduism?: essays on religion in history. New Delhi: Yoda Press. ISBN 8190227262. 
  16. ^ Dass 1991, стр. 106.
  17. ^ Lorenzen 1991, стр. 7.
  18. ^ Pande 2010, стр. 77.
  19. ^ McGregor 1984, стр. 43–44.
  20. ^ Rizvi 1983, стр. 412, "The author of the Dabistan-i Mazahib placed Kabir against the background of the legends of the Vaishnavite vairagis (mendicants) with whom he was identified, but a contemporary of his, Shaikh 'Abdu'r-Rahman Chisti, combined both the Bairagi and the muwwahid traditions about Kabir in his Mir'atu'l-asrar and also made him a Firdaussiya Sufi.".
  21. ^ Irfan Habib (2001). „A Fragmentary Exploration of an Indian Text on Religions and Sects: Notes on the Earlier Version of the Dabistan-i-Mazahib”. Proceedings of the Indian History Congress. 61: 479—480. JSTOR 44148125. 
  22. ^ Schomer & McLeod 1987, стр. 291.
  23. ^ „Jab Mein Tha Tab Hari Nahin' Ab”. Kabirchaura.com. Приступљено 12. 7. 2012. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]